Šest stvari koje makroi žele da znate

Danas je Urbani Institut objavio uzbudljiv izveštaj, nimalo uzbudljivog naslova: "Procena veličine i strukture ilegalne komercijalne seks ekonomije u osam velikih gradova SAD-a". Fascinantan materijal za čitanje.

Ono što je u ovom izveštaju zaista vredno pažnje je to u kojoj meri se direktno citiraju reči osoba koje su uključene u trgovinu. Više od 140 seksualnih eksploatatora/makroa, dečijih pornografa, i osoba angažovanih u seks industriji je intervjuisano, i nadugačko citirano. To je samo po sebi neverovatno, jer aktivisti već decenijama ističu - ili bi možda "vrište" bio precizniji termin - da ovu debatu o prostituciji obično vode osobe koje nemaju neposredno iskustvo u toj oblasti, bilo kao makroi, klijenti ili same prostitutke. Ono što imamo ovde je dokaz koji deluje mnogo manje apstraktno nego što bi, recimo, bila čista statistika.

Još uvek proučavam izveštaj - koji ima preko 350 gusto kucanih stranica. Do sada sam naučila mnogo toga o statusu modernog makroa, sa tačke gledišta modernog makroa. Evo šta sam saznala:

Makroi smatraju da su pogrešno predstavljeni.

Zapravo, veliki broj makroa mrzi čak i to što ih zovu makroi. "Po mom mišljenju, makro je pogrdna reč", rekao je jedan makro anketaru. Čini se da imidž koji većinu asocira na izraz “makro” mnogima deluje zastarelo: "Makro je kao vila Zubić, iz filmova ‘70-ih, sa velikim šeširima i debelim kajlama. To nisam ja." Drugi intervjuisani predlaže potpuno drugačiji naziv za one koji su do sada opisivani kao, pogodili ste, "makroi":

Ovo što se dešava sada, to nije ni nalik situaciji kakva je bila ranije. To je samo novac iz navike... Ne znam da li ste čuli za odmetnike. Mislim da su većina njih sada odmetnici.

Naravno, moramo da uzmemo u obzir i određenu dozu pristrasnosti u samoizveštavanju ovih... odmetnika. Ili, znate, osoba-ranije-poznatih-kao-makroa. (Da li treba da ih zovem ORPKM? Imam tu staru levičarsku naviku poštovanja nomenklature, ali možda ću samo nastaviti da ih zovem makroi, a vi, publika, ćete razumeti da oni protestuju zbog tog termina. Ili barem neki od njih protestuju. Shvatate suštinu.). Ali, dosledan ishod priče je da stvari ne liče više toliko na holivudsku ideju makroa koliko su nekada ličile, ako ikada zaista i jesu.

Makroi ne misle da su toliko loši kao trgovci ljudima.

Mnogo je prezira pokazano za "internacionalno sranje, držanje kučki kao taoca". Jedan makro, čak, ispoljava naizgled iskrenu zabrinutost za one žene koje nisu slobodnom voljom izabrale tu profesiju:

Meksiko je druga priča. Te devojke prisiljavaju. Otmu ih iz njihove zemlje, ne znaju jezik. Poznajem devojku koja je celih godinu dana bila zaključana u nečijoj kući, nije mogla da izađe, a klijenti su samo dolazili i odlazili. Kako su oni dospeli tu? Da li je lik izlazio i pronalazio ih? Niko od klijenata nije imao dovoljno veliko srce da vidi da si zarobljena i nešto uradi da pomogne?

Pomenuti makro je, doduše, ovu zabrinutost ispoljio nakon što se ogradio tvrdnjama da većina nije prisiljena na prostituciju:

Gledao sam emisiju na MSNBC-u, i neke stvari koje su te devojke rekle su toliko uznemirujuće za mene da mi krv vri. Nijedna devojka nije prisiljena na prostituciju. Govorim vam istinu, ljudi.

Ostatak intervjuisanih deli ovaj stav: "Ako želite da se izvučete iz tog sveta, možete bez problema to i da uradite."

Makroi kažu da žene ponekad regrutuju njih da im budu makroi...

Nekoliko makroa reklo je svojim anketarima da su navrat-nanos ušli u ovaj posao, kada su im ambiciozne prostitutke prilazile, obično tražeći zaštitu:

Pitala me je, "Hoćeš li da budeš moj makro?" Rekao sam, "Nisam ja nikakav makro, ali paziću na tebe, bez obzira na to."

Ova vrsta regrutovanja dešava se već u... srednjoj školi.

Jednog dana sam krenuo kući posle fudbalskog treninga, a moja škola je bila baš na štrafti. Ta devojka sa kojom sam išao u školu mi je prišla i rekla, "Ti znaš. Iz tvog sam kraja, vidim kako se nosiš sa ovim likovima. Radim ovo još od šestog razreda, i mislim da imaš nešto u sebi." Imala je 13 ili 14 godina.

...ali takođe priznaju da često "nasilno" manipulišu prostitutkama.

Samo oko petnaest procenata makroa i trgovaca, koji su intervjuisani ovde, bi pribegli korišćenju nasilja kako bi kontrolisali svoje radnice. Urbani Institut, doduše, otvoreno ističe da se tu verovatno opet radi o pristrasnom samoizveštavanju. Ali, brojna su priznanja vezana za psihološku manipulaciju. Jedan makro je identifikuje kao veštinu koju već dugo ima:

Počelo je u srednjoj školi. Osmom razredu, zapravo. Bio sam lik koji može da nagovori devojku na seks sa mnom i par mojih drugara. Uvek sam imao dobru žvaku, uvek sam mogao da ubedim žensku da prihvati moju tačku gledišta. To je kao da stavljaš sebe pred izazov. Vidiš koliko daleko možeš da je nagovoriš da ide sa tobom. Tako je počelo. Hteo sam da vidim na šta sve mogu da je nagovorim.

I pored toga, čini se da se dar manipulacije može i naučiti:

Naučio sam ove tehnike kroz prodaju i marketing. Naučio sam kako da utičem na ljude. Sve te knjige, kasete, diskovi. Sve je to bilo u mojoj biblioteci.

I dok neki makroi uporno insistiraju da je u pitanju izbor, drugi su direktniji:

Anketar: Da li postoji određeni tip devojke kojim se može manipulisati?

Ispitanik: Verujem da je moguće manipulisati svakom ženskom osobom, a pod tim podrazumevam da će početi da zarađuje kao prostitutka. Video sam devojke koje dolaze sa fakulteta, koje dolaze iz bogatih porodica, a koje je ovaj proces potpuno promenio.

Anketar: Koliko je vremena potrebno da bi ta promena nastala?

Ispitanik: To može da traje od jednog dana do nekoliko meseci.

Anketar: Da li smatrate da razlika između jednog dana i mesec dana ima veze sa tim da li dolaze iz bolje porodice?

Pojedinci objašnjavaju da ciljaju autobuske stanice zbog onih koji beže od kuće; drugi izlažu tehnike za "uvođenje žena" u posao. Čak ćete naći i barem jednog makroa koji će otvoreno priznati da je

Seks trafiking nalik ostatku Amerike: rasistički.

Ispostavlja se, na primer, da je raširen stav među makroima u ovoj studiji da afroamerička prostitutka manje vredi od belkinje, jer ne može da naplaćuje isti iznos. Jedan makro reče:

Postoji izreka u ovom poslu, 'Ako nije bela, nije kako treba. Ako nema snega, od nje nema ‘leba.'"

Drugi makro dodaje da on radije zapošljava afroameričke prostitutke, jer mu je tako lakše u slučaju da dođe do problema sa policijom, pošto su i policajci rasisti:

Ako prolazim kroz određene države, i u Kadilaku su samo crnkinje, policija me samo pusti da prođem. Bele devojke - sa njima se nikad dobro ne završi. Ako se za jednu od njih ispostavi da je poznata prostitutka, kažu da im je jasno čime se baviš, ti si makro…

Šlag na tortu cele ove priče su svedočenja nekoliko makroa da brane svojim prostitutkama da razgovaraju sa crncima, zbog sumnje da će ti crnci neminovno tražiti devojke koje bi mogli da preuzmu i sami podvode. "U osnovi, bez crnaca. Mahom su ostali crnci muškarci koji su pokušavali da ih podvode ili iskoriste. Pokušavali su da ih siluju, ili nešto slično", rekao je jedan makro.

Na kraju, makroi imaju standarde i etiku. (Čak i ako ponekad deluje pomalo proizvoljno.)

Mora se napomenuti to da su i mlađi muškarci nepoželjne mušterije za neke makroe, tako da nisu crnci jedini diskriminisani. Makroi takođe ističu u ovoj studiji da često primenjuju bezbednosne mere za svoje zaposlene, ponekad pružaju usluge reklamiranja, i često sebe nazivaju "poslovnim menadžerima".

A, često i zvuče baš kao poslovni menadžeri. Jedan kaže, "Ja bih je otpustio zbog droge… Baš kao što bi je otpustili zbog toga da radi u Mekdonaldsu".

Tekst sa engleskog za NVO Atina prevela Marija Pantelić.

U originalu tekst možete čitati putem linka
http://gawker.com/six-things-real-pimps-want-you-to-know-1542401625?utm_campaign=socialflow_gawker_facebook&utm_source=gawker_facebook&utm_medium=socialflow