Ko su trgovci ljudima?

Postoji onoliko vrsti trgovaca ljudima koliko i načina da se ljudi eksploatišu. Trgovci ljudima mame i hvataju osobe u zamku prisilnog rada i prostitucije koristeći različite metode, od brutalnih kao što je kidnapovanje i korišćenje fizičkog i psihološkog nasilje da bi ih kontrolisali, do prisiljavanja na rad ili komercijalnu seksualnu eksploataciju, pa do suptilnih metoda kao što su ucena ili čak zavođenjem žrtve. Žrtve se vrbuju, transportuju, skrivaju i eksploatišu korišćenjem sile, prevare, pretnje, prinude laži ili neke druge fizičke i psihološke metode kontrole kao što je dovođenje i držanje u zabludu ili oduzimanje dokumenata, stvaranje odnosa zavisnosti i zloupotreba teškog položaja druge osobe. Trgovci ljudima mogu biti strani državljani ili građani Srbije, muškarci i žene, članovi porodice, čak i roditelji, partneri, komšije, poznanici i stranci, različitih godina, bračnog i socijalnoekonomskog statusa, ponekad u vezi sa žrtvom. Ne postoji univerzalan profil trgovca ljudima, zbog čega ih nije moguće lako detektovati i analizirati, ali svima je zajedničko da eksploatišu druga ljudska bića zbog profita.

Prema analizama identifikovanih slučajeva trgovine ljudima, potencijalni trgovci ljudima mogu biti: partneri/članovi porodice, makroi, vlasnici javnih kuća i menadžeri salona za masaže, posrednici u nalaženju poslova, vlasnici fabrika i korporacija, bande i kriminalne mreže i ostali… Široki spektar kriminalaca, uključujući makroe pojedince, porodične organizacije, male firme, kriminalne mreže i internacionalne kriminalne organizacije mogu biti trgovci ljudima. Vrlo često trgovci ljudima i njihove žrtve dele istu nacionalnu, etničku i kulturnu pripadnost, što omogućava trgovcima da bolje shvate i iskoriste ranjivost žrtava.

U svetu postoji šokantno mnogo dokumentovanih slučajeva da su roditelji dali svoje dete, kako bi vratili dug, ili ga prodali za novac. Podjednako ima slučajeva kada su roditelji bili svesni da će dete završiti u lancu trgovine ljudima i slučajeva kada su “na jedno oko” zažmurili šaljući dete van kuće bez nadzora.

Trgovci ljudima se približavaju potencijalnim žrtvama na različite načine, uključujući direktan kontakt sa osobom ili sa njenom porodicom i rođacima, zatim lažno se predstavljajući kao potencijalni poslodavac ili radi ljubavne veze, kroz lažne reklame koje obećavaju poslove i prilike za zaradu. Trgovci ljudima najčešće namamljuju žrtve u situacije eksploatisanja nudeći im lažnu nadu da će na taj način moći da poprave svoje živote i živote svojih porodica. Obećavaju šansu za bolji život - dobar posao i zaradu, divnu vezu ili nove i uzbudljive mogućnosti. Jedan od najvećih problema je što trgovci ljudima u najvećem broju slučajeva ne dobijaju odgovarajuće zakonske kazne, dok je konkretan problem u Srbiji, mali broj pranosnažno osuđenih počinilaca krivičnog dela trgovine ljudima. Razlog je, delom, i što žrtve nisu voljne da svedoče, ili nisu u mogućnosti s obzirom da taj proces podrazumeva ponovo suočavanje sa svim što su pretrpele što ih dodatno traumatizuje.

Postoje dva primarna faktora koja podstiču trgovce ljudima da se bave ovom kriminalnom delatnošći: visoki profiti i nizak rizik. Ova kombinacija podstiče eksplozivno širenje trgovine ljudima, čineči je jednom od najbrže rastućih kriminalnih industrija u svetu. Zato je neophodno više raditi na istraživanju profila potencijalnih trgovaca ljudima.