Ko su žrtve trgovine ljudima?

Prema zakonima Srbije, žrtve trgovine ljudima mogu biti žene i muškarci, odrasli ili deca i strani državljani ili državljani Srbije. Jedna od najčešćih predrasuda u vezi sa žrtvama je da su to stranci, bez dokumenata, a ne naši državljani, i da su žrtve najčešće lakoverne i neobrazovane osobe ili naivne devojke iz drugih zemalja koje su na prevaru uvučene u situaciju trgovine ljudima. Ranjivost I težak položaj čine određene osobe podložnijim na situaciju trgovine ljudima od drugih, i upravo to je karta na koju igraju trgovci ljudima jer obično vrebaju osobe koje su socijalno isključene, koje maštaju o boljem životu, koje nemaju zaposlenje, koje imaju porodične probleme ili su već pretrpele seksualno zlostavljanje ili fizičko i psihičko nasilje, one koji nemaju mogućnost da se obrazuju… Posebno ranjive na trgovinu ljudima jesu marginalizovane grupe, ilegalni imigranti, maloletnice/i odbegli od kuće, beskućnici, žrtve trauma i zlostavljanja, izbegle i osiromašene grupe i drugi. Dosadašnja praksa pokazuje da su žrtve trgovine ljudima najčešće maloletne devojčice između 11 i 17 godina , kao i punoletne devojke do 24 godina starosti.

Više od 50 odsto identifikovanih žrtava ljudima u Srbiji su deca. Maloletnici su na meti trgovaca zbog seksualne eksploatacije, eksploatacije rada ili pružanja različitih usluga, a ponekad su primorani da prose ili kradu. Makroi i trgovci ljudima su vešti u manipulaciji dece i njihovom kontrolisanju kroz kombinaciju obmana, laži, lažnih emocija, pretnji i nasilja. Deca iz određenih grupa su posebno na meti. To su deca bez roditeljskog staranja, sa posebnim potrebama, deca koja pokazuju izvesne poremećaje u ponašanju, deca romske nacionalnosti kao i deca koja izlaze iz sistema socijalne zaštite (domova, vaspitnih ustanova, hraniteljskih porodica, prihvatilišta). Kada je u pitanju broj stranih državljana koji su identifikovani kao žrtve trgovine ljudima, taj broj ne prelazi pet odsto ukupnog broja identifikovanih žrtava trgovine u našoj zemlji. Najranjivija populacija su ilegalni imigranti zbog kombinacije faktora koji uključuju: legalni status, jezičke barijere, smanjenu mogućnosti zaposlenja, siromaštvo i socijalnu izolaciju. Vrlo često su viktimizirani od strane trgovaca ljudima iz slične ili iste etničke ili nacionalne pozadine od kojih im zavisi zaposlenje, sklonište ili neka druga vrsta podrške.

Raširena nesvesnost i nerazumevanje trgovine ljudima vodi ka niskom procentu identifikacije žrtava od strane onih koji se najčešće sreću s njima. Na primer, žene i devojke u situacijama trgovine seksom su vrlo često pogrešno identifikovane kao voljne učesnice u prostituciji koje to rade dobrovoljno. Često i same osobe koje su žrtve trgovine ljudima ne znaju skoro ništa o ljudskim pravima, kao ni da su njihova prava povređena, odnosno nisu svesne da imaju pravo na pomoć i zaštitu. Sve to ide u prilog trgovcima ljudima da lakše kontrolišu žrtve.

Dva su razloga zbog kojih žrtve trgovine ljudima nije lako identifikovati:

  1. Žrtva sebe ne vidi kao žrtvi trgovine ljudima
  2. Drugi ljudi ne prepoznaju žrtve trgovine ljudima

Potrebe preživelih žrtava trgovine ljudima su daleko kompleksnije u odnosu na žrtve drugih zločina. Rad sa žrtvama zahteva višestruki prisup na rešavanju njihovih trauma i medicinskih potreba, kao i imigracionih i pravnih potreba, sigurnosnih potreba, skloništa i finansijskih teškoća. Ekonomsko osnaživanje je ključno za žrtve kako bi izašle iz situacije u kojoj se nalaze i kako bi se osamostalile. Jer većina žrtava, zbog niskog obrazovanja, nije kompetitivna na tržištu rada, zbog čega teško nalazi posao i vrlo često se susreću sa diskriminacijom.

Zato je neophodno podizanje svesti svih građana o problemu trgovine ljudima, koji se evidentno tiče svih nas . Za više informacija o raspoloživim programima pomoći za žrtve trgovine u Republici Srbiji posetite http://www.atina.org.rs/programi.html