Hotline: +381 61 63 84 071
Typical violations of the right to privacy
Tipične povrede prava na privatnost
Fotografija preuzeta sa sajta Share fondacije
Organizacija Atina je za još pet drugih partnerskih organizacija, na zajedničkom projektu “Sačuvaj privatnost – Odupri se pritisku“, sprovela šest dvodnevnih obuka o ovoj temi, namenjenih organizacijama civilnog društva i braniteljima/kama ljudskih prava. Na jednoj od četiri sesije koje su održane u okviru ovih obuka, bile su predstavljene i tipične povrede prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. Ovu sesiju vodila je Share fondacija i ona je bila druga u nizu od četiri sesije koje su slušali polaznici na svim obukama. Namera ove sesije bila je da učesnicima predstavi praktične i životne primere kršenja prava na privatnost i na taj način im približi ovu temu i podigne svest o rizicima koji mogu da dovedu do kršenja privatnosti i otkrivanja podataka o ličnosti, a kako bi oni sami u svom svakodnenvom radu i životu mogli da ih prepoznaju i takva kršenja preveniraju.
Na sesiji su obrađeni kako slučajevi koji su globalno poznati i kojima su, recimo, bili izloženi milioni korisnika/ca različitih društvenih mreža, tako i primeri sa „domaćeg terena“, odnosno slučajevi u kojima je došlo do kršenja privatnosti od strane neke institucije Republike Srbije ili čak i određenih lokalnih političkih aktera. Na početku je predstavljeno nekoliko medijski ispraćenih i globalnoj javnosti poznatih primera „curenja podataka“ sa različitih platformi, kao što su yahoo ili Facebook, uz naglasak na glavne rizike da do takvih curenja podataka uopšte i dođe. S tim u vezi, naročita pažnja posvećena je problemu slabe bezbednosti i neadekvatnog načina zaštite ličnih podataka na mnogim od ovih platformi, te potrebi da se ona kontinurano unapređuje, s obzirom da se stalno pojavljuju novi rizici, a s njima i novi slučajevi „probijanja“ postavljene zaštite. Prevencija curenja podataka je naročito važna u kontekstu zaštite podataka posebno ranjivih i osetljivih grupa, i to ne samo onih podataka koji se nalaze na različitim onlajn platformama i društvenim mrežama, već i podaci koje poseduju različite institucije. Zbog toga je podvučeno da bezbednost ovakvih podataka moraju da osiguraji svi koji takve podatke poseduju ili obrađuju, kao što su policija, pravosuđe, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove i dr.
Upravo se o tome govorilo i u narednom, domaćem, primeru koji je predstavljen, a koji se ticao podataka o ličnosti pacijenata koje poseduju zdravstvene ustanove, te ličnih podataka koje je bilo potrebno ostaviti na aplikaciji za odabir ličnog doktora. Naime, ova aplikacija koja je kreirana kako bi se pacijentima olakšao način izbora ličnog lekara u područnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, i koju je moguće instalirati na moblinom telefonu, sadrži polja u koja je potrebno uneti osetljive podatke, kao što su lični broj osiguranika zdravstvene zaštite, zatim broj zdravstvene kartice, i na kraju i broj mobilnog telefona kako bi se dobio pin kod za aktivaciju aplikacije. Sve ovo predstavlja izuzetno osetljive podatke i ukoliko sama aplikacija nema odgovarajuće mere zaštite oni mogu biti ukradeni i zloupotrebljeni na najrazličitije načine. Zbog toga je ovo izneto kao primer koji ne treba slediti, odnosno on govori o tome da je potrebno broj i vrstu ličnih podataka koji se unose za aktivaciju određenih mobilnih aplikacija svesti na najmanju moguću meru.
Sličan primer jeste i slanje uznemiravajuće poruke od strane državnog Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19, u jeku pandemije 2020. godine, velikom broju građana na njihove privatne telefonske brojeve o tome kako svima preti zastrašujući scenario ukoliko se ne pridržavaju mera prevencije. Naime, u tekstulanoj poruci koju su građani dobili, pisalo je: „Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće. Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti covid-19.“ Iako je veliki broj ljudi ostao uznemiren ovom i ovakvom porukom, ipak ni ovaj slučaj nije doživeo pravno razrešenje u smislu kažnjavanja odgovornog lica koje je Kriznom štabu ustupilo privatne telefonske brojeve građana.
Da se privatnost krši i da će moći da se krši kada smo napolju, na ulici, a ne samo kada sami negde ostavljamo svoje lilčne podatke, brojeve telefona i sl. govori i slučaj kupovine i instaliranja hiljadu kamera na ulicama Beograda, koja je policija pravdala boljom bezbednošću građana i prevencijom vršenja krivičnih dela. Iako ta svrha može da se učini opravdanom, ostaje ogroman prostor za zloupotrebu i neosnovano praćenje i kontrola kretanja građana, čime se Srbija opasno približava policijskoj državi. Ovaj, kao i svi prethodni i neki drugi primeri koji su obrađeni na ovoj sesiji, podstakli su živu diskusiju među učesnicima/ama sesije i još jednom potvrdili koliko je pitanje zaštite privatnosti važno. Oni su takođe ukazali i na to da se ovom pitanju u savremenom globalizovanom i digitalizovanom svetu mora ozbiljno pristupiti, us obzirom na to da u njemu pojedinci ostavljaju ili su primorani da ostavljaju veliki broj svojih ličnih podataka za koje nisu sasvim sigurni kako će dalje biti korišćeni i da li bi to trebalo da im bude osnov za brigu ili za ne.