Dva najveća svetska tržišta rada, Rusija i Kina, pokazala su tokom protekle godine značajna povećanja rizika kada je u pitanju dečiji rad, otkriva najnoviji Mejplkroftov Indeks Dečijeg Rada. Ova pojava izlaže kompanije koje posluju, i imaju lance snabdevanja, u ovim zemljama većem riziku od reputacione i pravne štete uzrokovane saučesništvom u kršenju dečijih prava.

Prema Mejplkroftu, značajna povećanja rizika kada je dečiji rad u pitanju vidljiva su u samo nekoliko zemalja. Kina je sa 53. mesta najvećeg geografskog rizika u Indeksu došla do 20. dok je Rusija sada 11 mesta niže i zauzima 69. poziciju. Obe zemlje su klasifikovane kao “ekstremno rizične”. Takođe, zabeležene su i značajne negativne promene u profilima rizika Nepala (14. mesto, 34. u 2013), Gvineje (30. mesto, 36. u 2013) i Ekvatorijalne Gvineje (109. mesto, 144. u 2013).

Mejplkroftovo rangiranje 197 zemalja obuhvata 83 zemlje ocenjene kao “ekstremno rizične”, dok Eritreja, Somalija, Kongo, Mijanmar, Sudan, Avganistan, Pakistan, Zimbabve, Jemen i Burundi čine 10 zemalja u kojima je problem dečijeg rada najveći. Iako nijedna od ovih zemalja nije pokazala značajan napredak u proteklih godinu dana, Mijanmar je sa 1. pozicije (kao zemlja sa najlošijim učinkom u svetu), na kojoj je bio u svih šest prethodnih izdanja Indeksa Dečijeg Rada, prešao na 3. poziciju u Indeksu iz 2014. Ovo odražava poboljšanje Vladine posvećenosti i kapaciteta u borbi protiv dečijeg rada. Ipak, situacija je i dalje ozbiljna. Na primer, deca se regrutuju kao dečiji vojnici od strane vojske i pobunjeničkih grupa, za obavljanje neborbenih zadataka. Pored toga, deca iz Mijanmara su sve ranjivija na nebezbedne migracije i trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Indeks Dečijeg Rada 2014 ocenjuje učestalost i ozbiljnost prijavljenih slučajeva dečijeg rada, kao i učinak Vlada u sprečavanju dečijeg rada i osiguravanju odgovornosti počinilaca. Indeks je kreiran kako bi omogućio kompanijama da shvate i identifikuju rizike zapošljavanja dece u okviru svojih lanaca snabdevanja, u smislu kršenja međunarodnih standarda o minimalnoj starosti za zapošljavanje, ili o zanimanjima koja ograničavaju ili oštećuju njihov sveukupni razvoj.

Globalna trgovina ljudima je potpomagač dečijeg rada - pri čemu su deca migranti najugroženija grupa. Ovaj problem je naročito izražen u Kini i Rusiji, zemljama koje je Stejt Department spustio rang niže, sa Nivoa 2 Liste za nadzor na Nivo 3, u svom Izveštaju o trgovini ljudima iz 2013. godine. Razlog ovome je kontinuirani neuspeh Vlade da se pridržava minimuma standarda, ili makar uloži značajnije napore u tom smeru.

Trgovina ljudima je kritičan faktor u pogoršanju profila rizika Rusije u Indeksu Dečijeg Rada. Neefikasno sprovođenje zakona, slab institucionalni kapacitet i korupcija su važni faktori koji tome doprinose. Poslednjih 10-12 godina vide se značajne promene u prirodi dečijeg rada u Rusiji, naročito među decom migrantima, koja se, u sve većem broju, mogu naći zaposlena u prodavnicama i na gradilištima. Deca koja rade u Rusiji često su angažovana u najgorim oblicima dečijeg rada, naročito u ruralnim oblastima, gde poljoprivredni rad može uključivati i rizik po njihovo zdravlje, kao što je rukovanje opasnim mašinama i štetnim pesticidima.

Klima nekažnjavanja istrajava u Kini usled lošeg sprovođenja zakona o dečijem radu,a situacija je dodatno pogoršana značajnim internim migracijama. Zvanična statistika nije dostupna, ali procenjuje se da je 100.000 dece zaposleno samo u proizvodnom sektoru. Korišćenje dečijeg rada u stručnim “radi i studiraj” shemama, kao i kontinuirano zapošljavanje dece u fabrikama, predstavljaju značajan rizik u lancima snabdevanja, čak i u ekonomski najrazvijenijim pokrajinama.

Mejplkroftova analiza ukazuje na to da su rizici dečijeg rada u porastu i u Podsaharskoj Africi, kojoj pripadaju 43 države “ekstremnog rizika” (više od 50% ukupnog broja) u Indeksu Dečijeg Rada.

“Afrika je značajna lokacija za direktne strane investicije i ima ubedljiv potencijal rasta”, navodi Lizabet Kempbel, šef za Ljudska prava i društveni rizik u Mejplkroftu. “Uprkos tome, rizici dečijeg rada su u porastu u nekim oblastima Istočne i Zapadne Afrike, kao što su Tanzanija i Kenija na istoku, i Gana i Mali na zapadu. Ovaj porast nastao je usled industrijskog razvoja, u kontekstu neadekvatnih inspekcija rada i, u nekim slučajevima, upornog odsustva ljudske bezbednosti. Ovo pojačava potrebu za revnosnim programima strožih poštovanja ljudskih prava, kako u samom radu kompanija tako i u lancima snabdevanja.”

Ipak, postoje znaci poboljšanja globalnog prospekta. U septembru 2013.godine, Međunarodna Organizacija Rada (ILO) je procenila da je stopa dece starosti od 5-17 godina, uključene u dečiji rad, globalno smanjena sa 13.6% u 2008. na 10.6% u 2012. godini. Broj dece uključene u najgore oblike dečijeg rada takođe je smanjen sa 115 miliona na 85 miliona u istom periodu.

Mejplkroftovi nalazi otkrivaju i značajne napretke u rešavanju pitanja dečijeg rada, u određenim ekonomijama rasta. Južna Amerika je region sa najvećim poboljšanjem, i prešla je sa “ekstremnog” u rang “visokog rizika” u Indeksu Dečijeg Rada. Snažan napredak u Kolumbiji (72. Mesto, 35. u 2013) i Brazilu (81. mesto, 65. u 2013) ključni je faktor koji je doprineo ovom poboljšanju profila rizika. Od prošle godine, ove zemlje su se popele za 37, odnosno 16, mesta u rangiranju. Za ovaj napredak delimično je odgovorno i sprovođenje programa finansijske pomoći siromašnim porodicama da se uzdignu iz siromaštva, što je glavni uzrok dečijeg rada. Rizici dečijeg rada mogu se, doduše, povećati tokom priprema za Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014, usled zapošljavanja dece u izgradnji infrastrukturnih objekata vezanih za ovaj događaj.

Mejplkroftov Atlas Rizika Ljudskih Prava 2014 je objavljen 4. decembra 2013. godine, uz vebinar 9. decembra 2013. godine.

Tekst sa engleskog za NVO Atina prevela Marija Pantelić.

U originalu tekst možete čitati putem linka
http://maplecroft.com/portfolio/new-analysis/2013/10/15/child-labour-risks-increase-china-and-russia-most-progress-shown-south-america-maplecroft-index/