Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za decu, žene i muškarce kojima se trguje radi seksualnog i radnog iskorišćavanja, prunude na vršenje krivičnih dela, prinude na prošnju i udaju. Stanovnici Srbije su izloženi riziku od svih oblika eksploatacije podjednako i u zemlji i inostranstvu. Unutar naše zemlje u najvećoj meri iskorišćavaju se do 100 km od mesta u kojem borave i žive, a u inostranstvu našim građankama i građanima najčešće se trguje u zemljama EU i Rusije. Srbija već duže vreme ne beleži strane državljane u Srbiji koje prepoznajemo kao žrtve trgovine ljudima i najveći broj identifikovanih upravo su naši državljani. Važno je reći da zvanična statistika nije relevantna u dovoljnoj meri jer ne pokazuje veličinu problema niti pravo stanje stvari po pitanju broja žrtava trgovine ljudima u našoj zemlji. Ipak, dok god imamo čak i jednu osobu koja pati na ovaj način, naša je obaveza da se tome suprotstavimo, da o tome razmišljamo kao o velikom problemu.

Postoji onoliko trgovaca ljudima koliko i načina da se ljudi eksploatišu. Prema analizama identifikovanih slučajeva trgovine ljudima, trgovci ljudima jesu osobe od poverenja, roditelji, srodnici, poznanici, partneri, prijatelji, ali i nepoznate osobe sa kojima žrtva stupa u kontakt. Osim prinude, pretnje i nasilja, druga sredstva koja te osobe koriste su i dovođenje u zabludu i držanje u zabludi, oduzimanje ličnih dokumenata, zloupotreba poverenja i odnosa zavisnosti, kao i zloupotreba teškog položaja drugog. Često trgovci ljudima imaju kriminalnu prošlost, ali to ne mora da bude pravilo. U Srbiji beležimo slučajeve u kojima su roditelji dali svoje dete, kako bi vratili dug ili ga prodali za novac. Dva su faktora koji podstiču trgovce ljudima: nizak rizik i visok profit. Ova kombinacija podstiče eksplozivno širenje trgovine ljudima, čineći je jednom od najbrže rastućih kriminalnih industrija u svetu.

Pod ovim se podrazumeva situacija kada društvo nije dovoljno svesno ovog problema, kada državne institucije i institucije zajednice nisu pripremljene i dovoljno sposobne da odgovore na ovaj problem, kada zakoni nisu efikasni, kada ne postoje mreže sigurnosti za žrtve i kada policija ne istražuje, niti krivično goni počinioce zločina, kada se trgovci ljudima ne plaše jer procenjuju svoje kriminalne operacije kao nisko-rizične. Naime, rizik od otkrivanja i lišavanja slobode izvršilaca i njihovog krivičnog gonjenja je znatno niži u poređenju sa rizicima sa kojima se suočavaju izvršioci drugih krivičnih dela. A sa druge strane, same žrtve često nisu spremne da prijave trgovce ljudima jer se suočavaju sa opasnošću od deportacije, pretnjama, strahom od osvete i ostalim psledicama. Dokle god pojedinci budu spremni da plate za seks, dotle će postojati tržište koje je profitabilno za trgovce koji seksualno eksploatišu decu i odrasle.

Trgovina ljudima donosi ogromne profite, s obzirom da je jedna osoba može iskorišćavati iznova i iznova u dužem vremenskom periodu. Žrtva, kao i svaka druga roba, može biti preprodata i po nekoliko puta različitim trgovcima, u različitim gradovima, državama. Trgovci ljudima odgovornost stavljaju u žrtvu, navodeći je da se sve vreme nalazi u dužničkom ropstvu, i nameće im da stalno duguju novac i da moraju po svaku cenu da ga vrate. Profit od trgovine ljudima ubiraju i kriminalne organizacije, ali takođe i pojedinci koji rade samostalno i koji trguju osobama radi profita i lične dobiti.

Najčešći uzroci koji prethode ulasku u situaciju trgovine ljudima mogu biti siromaštvo,iskustvo zanemarivanja i nasilja u porodici, prethodno iskustvo marginalizacije i diskriminacije. Nedostatak mogućnosti obrazovanja, visoka stopa nezaposlenosti, nedostupnost socijalne i zdravstvene zaštite, kao i odsustvo pravovremene i efikasne zaštite osoba od nasilja i diskriminacije, čini da se veliki broj ljudi u našem društvu nađu u potencijalnoj opasnosti od trgovine ljudima. Većina žrtava u potrazi za drugačijim, boljim i srećnijim životom, a u nedostatku alternative postaju lake mete osobama koje njihovu ranjivost mogu da zloupotrebe.

Trgovci ljudima se koriste nasilnim metodama kao što su prisila, iznuda, nasilje, uključujući fizičko i emocionalno zlostavljanje, ali se koriste i suptilnim metodoma kao što su ucena ili čak zavođenje žrtve. Najčešće uspostavljaju direktan kontakt sa osobom ili članovima njene/njegove porodice, kroz lažno predstavljanje u vidu potencijalnog poslodavca ili radi ljubavnog interesa, kroz obmanjujuće reklame koje obećavaju poslove i prilike za zaradu novca. A takođe nisu retki slučajevi da se žrtve regrutuju i putem interneta.

Trgovina ljudima se često krije iza legalnih dealtnosti i zbog toga je teško otkriti. Međutim postoje načini na koje se to može učiniti a postoje i jasni pokazatelji da se radi o o baš ovom krivičnom delu, koje ukazuju na to da osoba apsolutno nema kontrolu nad svojim životom i sudbinom. Žrtve su kontrolisane ili zastrašene, nadgledane ili u pratnji nekog, ne smeju da govore u svoje ime, nemaju lična dokumenta kod sebe, nije im poznato susedstvo u kom žive/rade, imaju povrede/modrice od batina i/ili oružja, pokazuju vidljive znake mučenja, opekotina od cigareta, posekotine, pokazuju znake neuhranjenosti, izražavaju strah i zastrašenost kroz izraze lica i/ili govor tela.

Informacije se mogu dobiti od službi koje vode istrage, nevladinih organizacija i državnih institucija, međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, javnosti koja prijavljuje sumnjive aktivnosti, uključujući prijavu nestalih osoba i dece policiji, zaposlenih na graničnim prelazima, u takođei od strane zdravstvenih i socijalnih službi koje dolaze i mogu doći u dodir sa žrtvama.

Uloga sistema podrške u ovoj oblasti je od presudnog značaja za osobe koje se nalaze u situaicji trgovine ljudima. Identifikacija i istraživanje krivičnih elemenata i okolnosti i zahtev da se krivično gone osobe koje su uključene u situaciju trgovine ljudima, kao i upućivanje žrtava i potencijalnih žrtava na specijalizovane nevladine organizacije, koje mogu da pomognu u omogućavanju sigurnog smeštaja i različitih potreba, uključujući medicinsku, psihološku, pravnu pomoć, obrazovanje i zapošljavanje je od preke potrebe; Bliska saradnja svih relevantnih aktera uključenih u pružanje usluga koje obezbeđuju zaštitu žrtvama, uključujući i decu je nešto što našem sistemu manjka kao i identifikacija dece i odraslih koji su podložni riziku da postanu žrtve trgovine ljudima.

Ako prepoznaješ da je neko žrtva trgovine ljudima, važno je da ne ćutiš i ne zatvaraš oči! Pozovi i prijavi krivično delo trgovine ljudima na telefon: NVO Atina – Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja – Dežurni telefon (24/7): +381 61 63 84 071, office@atina.org.rs