Žrtve trgovine ljudima žive i “rade” u specifičnim okolnostima koje su im nametnute, a većina, po pravilu, nema slobodu kretanja i uvek ima pratnju. U situaciju trgovine ljudi vrlo često upadaju jer su prevareni kroz lažna obećanja o uslovima ponuđenog posla. Žrtve trgovine u najvećem broju slučajeva su devojke mlađe od 18 godina koje su primorane od strane makroa ili “menadžera” da se prostituišu, rade prekovremeno, bez pauze, a za to ili uopšte nisu plaćene ili dobijaju vrlo male napojnice. Uslovi u kojima žive žrtve trgovine ljudima su vrlo nehumani i podrazumevaju stanovanje u skučenom prostoru, sa puno ljudi, na mestima gde postoje visoke mere sigurnosti (zatamnjeni prozori, šipke na prozorima, bodljikava žica, sigurnosne kamere itd). U podređenom i zavisnom položaju trgovci drže žrtve ucenjuju ih na raznorazne načine, navodnim dugom, pretnjama smrću članovima njihove porodice i deci i drugim metodama.

Osobe koje se nalaze u situaciji trgovine ljudima mogu imati čudno ponašanje koje često podrazumeva zastrašenost, anksioznost, depresiju, pokornost, nervozu i paranoičnost, sumnjičavost, izbegavanje kontakta očima i slično. Kod žrtava je uočeno da ponekad ne znaju gde se nalaze, odnosno u kom su gradu i državi, kao i da nemaju pojam o vremenu. Takođe, mogu veoma burno, najčešće preplašeno, da reaguju prilikom susreta sa policijom. U razgovoru sa njima uočava se puno nedoslednosti u priči, recimo žrtva može da tvrdi da je kod nekoga u poseti ali ne i da potvrdi adresu te osobe.

Trgovina ljudima ostavlja tragove kako na telo, tako i na psihu žrtve koje najčešće nemaju zdravstvenu negu. Neki znaci su primetni na prvi pogled, kao što je loša lična higijena, neuhranjenost i dehidriranost ili tragovi fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, vezivanja, zatvaranja ili mučenja, kao što su modrice i prelomi. Uočeno je da žrtve često obolevaju od raka, dijabetesa i srčanih bolesti i mogu imati polno prenosive bolesti.

Ako neko nema lična ni putna dokumenta (lična karta i pasoš), malo ili skoro ništa od ličnih stvari, kao ni novac ili ga ima vrlo, to sve mogu biti znaci koje govore da je reč o osobi koja se nalazi u situaciji trgovine ljudima. Žrtve se prepoznaju i po tome što ima nije dozvoljeno ili nisu sposobni da pričaju u svoje ime jer treće lice može da insistira da bude prisutno ili da bude žrtvin prevodilac. Sve ove karakteristike ukazuju da je u pitanju osoba koja apsolutno nema kontrolu nad svojim životom i sudbinom.

Seksualna eksploatacija često se krije iza legalnih delatnosti kao što su saloni za masažu, modne agencije, eskort, odnosno agencije za poslovnu pratnju, barova i striptiz klubova, oglasa za posao i studiranje u inostranstvu…

Radna eksploatacija, kao segment trgovine ljudima, uočena je u fabrikama, poljima i plantažama, gradilištima (naročito ako je pristup nedozvojen), ali i restoranima i poslovima u kući (sluškinje, dadilje), gde žrtve mogu biti žene, deca i muškarci.

Atina ohrabruje članove zajednice da ne gledaju površno na situacije sa kojima se susreću i da budu na oprezu zbog potencijalnih slučajeva trgovine ljudima. Prepoznavanje znakova trgovine ljudima je ključni korak u identifikaciji žrtava trgovine ljudima. Zato što se tiče svih nas!