Pod ovim se podrazumeva situacija kada društvo nije dovoljno svesno ovog problema, kada državne institucije i institucije zajednice nisu pripremljene i dovoljno sposobne da odgovore na ovaj problem, kada zakoni nisu efikasni, kada ne postoje mreže sigurnosti za žrtve i kada policija ne istražuje, niti krivično goni počinioce zločina, kada se trgovci ljudima ne plaše jer procenjuju svoje kriminalne operacije kao nisko-rizične. Naime, rizik od otkrivanja i lišavanja slobode izvršilaca i njihovog krivičnog gonjenja je znatno niži u poređenju sa rizicima sa kojima se suočavaju izvršioci drugih krivičnih dela. A sa druge strane, same žrtve često nisu spremne da prijave trgovce ljudima jer se suočavaju sa opasnošću od deportacije, pretnjama, strahom od osvete i ostalim psledicama. Dokle god pojedinci budu spremni da plate za seks, dotle će postojati tržište koje je profitabilno za trgovce koji seksualno eksploatišu decu i odrasle. A trenutno postoji visoka i konstantna tražnja za jeftinom, nekvalifikovanom radnom snagom, uslugama seksa i drugim uslugama koje pružaju žrtve trgovine ljudima. Volja potrošača da kupuju proizvode i usluge iz industrija koje se oslanjaju na prisilni rad podstiče trgovce radnom snagom na maksimalno povećanje prihoda uz smanjenje troškove proizvodnje. Osim toga, eksploatacija žrtava trgovine traje duži vremenski period što trgovcima omogućava kontinuirani priliv novca, a početni kapital za bavljenje ovom kriminalnom delatnošću nije potreban.