Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za decu, žene i muškarce kojima se trguje radi seksualnog i radnog iskorišćavanja, prunude na vršenje krivičnih dela, prinude na prošnju i udaju. Stanovnici Srbije su izloženi riziku od svih oblika eksploatacije podjednako i u zemlji i inostranstvu. Unutar naše zemlje u najvećoj meri iskorišćavaju se do 100 km od mesta u kojem borave i žive, a u inostranstvu našim građankama i građanima najčešće se trguje u zemljama EU i Rusije. Srbija već duže vreme ne beleži strane državljane u Srbiji koje prepoznajemo kao žrtve trgovine ljudima i najveći broj identifikovanih upravo su naši državljani. Važno je reći da zvanična statistika nije relevantna u dovoljnoj meri jer ne pokazuje veličinu problema niti pravo stanje stvari po pitanju broja žrtava trgovine ljudima u našoj zemlji. Ipak, dok god imamo čak i jednu osobu koja pati na ovaj način, naša je obaveza da se tome suprotstavimo, da o tome razmišljamo kao o velikom problemu. Poenta je u identifikaciji i delovanju na uzroke određene pojave, u činjenici da imamo građansku obavezu da se tome svi suprotstavljamo.