Da bi borba protiv trgovine ljudima bila efikasna, svi bi trebalo da znaju šta je to što nam pomaže da razumemo bolje ovaj fenomen. Jer, ukoliko se one ne razume adekvatno i ne tretira na pravi način, i kada je uslovljen određenim zabludama i predrasudama, sposobnost našeg reagovanja na zločin opada. Zato je važno da naučimo kako da prepoznamo i prevaziđemo opšte prihvaćene mitove i zablude o trgovini ljudima. Predrasuda i zabluda u vezi sa trgovinom ljudima ima mnogo, za vas smo izdvojili neke od njih.
 

• Predrasuda 1: Žrtve trgovine ljudima će odmah zatražiti pomoć i same će se identifikovati kao žrtve zločina.

Realnost: Žrtve trgovine ljudima često ne traže odmah pomoć iz različitih razloga kao što su nepoverenje, samooptuživanje ili zbog specifičnih uputstava trgovaca ljudima o tome kako da se ponašaju kada razgovaraju sa policijom ili drugim službenim licima. Važno je da se izbegne preuranjena ocena o tome ko je a ko nije žrtva trgovine ljudima na osnovu prvog susreta. Utvrđivanje da li je neko žrtva trgovine ljudima je proces za koji je potrebno vreme. Kontinuirano izgrađivanje poverenja i razgovori puni strpljenja su često neophodni da bi se saznala potpuna priča i otkrilo celokupno iskustvo kroz koje je žrtva prošla. U ovom smislu je važno pravovremeno informisanje žrtava gde mogu dobiti neophodnu pomoć i zaštitu (pogledajte Atininine programe za pomoć žrtvama na sledećoj adresi http://www.atina.org.rs/sveobuhvatno_socijalno.html)
 

• Predrasuda 2: Ako žrtva trgovine ljudima pristane na početne uslove ili je bila upoznata kakav će posao obavljati ili da će biti umešana u prostituciju, onda to nije trgovina ljudima jer to nije bilo protiv njene/njegove volje.

Realnost: Žrtva ne može da pristane da bude u situaciji trgovine ljudima. Početni pristanak nije relevantan za zločin, kao ni žrtvina eventualna zarada. Metode vrbovanja su različite, ali većina trgovaca koristi već oprobane modele. Poznati su mnogi slučajevi da su trgovci bili bliski žrtvi, i da su čak i članovi porodice. Trgovina ljudima se često krije iza primamljivih oglasa za posao, studiranje, putovanja ili za udaju u inostranstvu.
 

• Predrasuda 3: Žrtve trgovine ljudima su uglavnom stranci; ona se ne dešava sada i ovde, već negde daleko, nekim drugim ljudima koje ne poznajemo;

Realnost: Najčešće se misli da se trgovima ljudima dešava nekim drugim ljudima, strancima u nekim dalekim zemljama. To je jedna od najvećih zabluda jer se ona dešava u najvećem broju slučajeva upravo građanima i građankama Srbije, sada i ovde. U poslednjih 10 godina, najveći broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima jesu građanke i građani Srbije. Ranije su identifikovane žrtve bile žene i devojke iz Ukrajine, Moldavije, ali danas je taj trend potpuno promenjen. Broj stranih državljana koji su u našoj zemlji identifikovani kao žrtve ljudima ne prelazi pet posto od ukupnog broja identifikovanih osoba.
 

• Predrasuda 4: Trgovina ljudima je isto što i krijumčarenje ljudima.

Realnost: Treba napomenuti da trgovina ljudima nije sinonim za migraciju ili krijumčarenje, već je definisana kao eksploatacija, oblik prinude gde je volja osobe nadjačana silom, prevarom ili prinudom. Ima puno suštinskih razlika između krivičnog dela trgovine ljudima i krijumčarenja ljudima. Pre svega, krijumčarenje je zločin protiv države i državne granice, a trgovina ljudima je zločin protiv osobe, pojedinca. Dok krijumčarenje zahteva ilegalan prelazak granice, trgovina ljudima obuhvata seksualnu, radnu ili druge oblike eksploatacije koje su indukovane upotrebom sile, prevare ili prinude, bez obzira da li je prelezak granice ili prevoz uključen ili ne. Krivični Zakonik Republike Srbije jasno odvaja i posebno sankcioniše krivično delo trgovine ljudima (u članu 388) i krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudima (u članu 350).
 

• Predrasuda 5: Da bi se identifikovala trgovina ljudima treba da postoje elementi fizičkog ograničenja, sile ili ropstva.

Realnost: Pravna definicija trgovine ljudima ne zahteva fizičko ograničenje, telesnu povredu ili upotrebu fizičke sile. Psihološka sredstva kontrole kao što su pretnje ili prevare su dovoljni elementi zločina. Takođe primena “suptilnih” psiholoških metoda su danas trend u Srbiji, kako kod regrutovanja žrtava trgovine, tako i kod njihovog kontrolisanja. Trgovci ljudima se njima koriste jer su svesni da su potencijalne ili same žrtve deprivirane zbog načina života koji moraju da vode, često nemaju najelementarnije uslove za život. Zato je za identifikaciju krivičnog dela trgovine ljudima u Srbiji i u svetu važno uključiti široki spektar oblika prinuda, načina na koji trgovci ljudima kontrolišu žrtve.
 

• Predrasuda 6: Trgovina ljudima podrazumeva neku vrstu putovanja, prevoza ili kretanja kroz zemlju ili prelazak državnih granica.

Realnost: Prema Palermo protokolu precizira se da trgovina ljudima podrazumeva vrbovanje, prevoz, transfer i smeštaj osoba uz pomoć pretnje ili sile radi eksploatacije. Međutim, ne moraju svi navedeni elementi biti ispunjeni da bi se moglo reći da je u pitanju trgovina ljudima. Krivično delo trgovine ljudima, ne mora nužno da uključuje i prevoz, kao mehanizam kontrole jer trgovine ljudima može da se odvija i bez ovog faktora. Na primer, žrtva trgovine koja je primorana na prostituciju može biti držana u kući i uopšte je ne mora napuštati, a oni koji je seksualno iskorišćavaju joj mogu biti dovođeni.
 

• Predrasuda 7: Žrtve trgovine ljudima uvek dolaze iz situacija siromaštva ili malih seoskih sredina.

Stvarnost: Iako je siromaštvo u velikom broju slučajeva može biti faktor u trgovini ljudima, ono je najčešće i indikator ranjivosti. Ono međutim nije jedini uzročni faktor ili univerzalni pokazatelj za prepoznavanje žrtava trgovine ljudima. Žrtve trgovine ljudima mogu da dođu iz porodica sa različitim prihodima. Ne postoji precizno iskristalisan profil (potencijalne) žrtve trgovine ljudima, ali postoje određene karakteristike koje se često javljaju i ponavljaju.
 

• Predrasuda 8: Seksualna eksploatacija je jedini oblik trgovine ljudima.

Realnost: Oblika eksploatacije ima više, od seksualne eksploatacije, primoravanja na vršenje krivičnih dela, eksploatacije radne snage, porobljavanja radnika u domaćinstvu, trgovine ljudskim organa, prisilne vojne službe i prinudnih brakova. Elementi trgovine ljudima se mogu pojaviti ne samo u prostituciji, već i u situacijama prisilnog rada ili usluga. Krivično delo trgovine ljudima obuhvata i seksualnu eksploataciju i trgovinu ljudskom radnom snagom, a zločin se može dogoditi ženama i muškarcima, deci i odraslima. U poslednje vreme činjenica je da se više ne identifikuju samo žrtve seksualne eksploatacije, već u sve većoj meri i žrtve radne eksploatacije, primoravanja na vršenje krivičnog dela, prinudne udaje i drugih tipova eksploatacije.
 

• Predrasuda 9: Stranci žrtve trgovine ljudima su uvek imigranti bez dokumenata, ili ilegalno borave u stranoj zemlji.

Realnost: Stranci koji su identifikovani u Srbiji kao žrtve trgovine ljudima mogu boraviti legalno ili ilegalno u zemlji. Iako su neke žrtve strani državljani bez dokumenata, nije uvek pravilo da u našoj zemlji borave ilegalno, već mogu imati legalan boravak za različite svrhe. Takođe, nisu svi stranci žrtve trgovine ljudima bez dokumenata.
 

• Predrasuda 10: Trgovina ljudima se javlja samo u okviru kriminalnih grupa koje vrše ilegalne poslove.

Realnost: Elementi trgovine ljudima se mogu identifikovati kad god su prisutne sila, prevara ili prinuda kako bi naveli osobu da se prostituiše, prinudno radi ili pruža usluge. Trgovina ljudima se može javiti u legalnim i stvarnim poslovnim uslovima. Često se su legalne aktivnosti paravan za trgovinu ljudima, kao što su međunarodne agencije za posredovanje pri zaposlenju, studiranju ili pri sklapanju braka, iza kojih se zapravo može kriti trgovine ljudima.
 

U Srbiji vladaju brojne predrasude o trgovini ljudima, a naši građani i građanke nisu dovoljno informisani o ovom složenom problemu. Zato jedan od ciljeva aktivistkinja NVO Atina jeste konstantan rad na prevenciji i edukovanju građana o trgovini ljudima i posledicama koje ono ostavlja na pojedince i zajednicu.