Bio je to još jedan dug dan za Elizu, 41-ogodišnju nezaposlenu majku, koja živi u Los Anđelesu sa svoja dva sina. Odvela je svoje dečake, koji su tada imali 10 i 13 godina, u školu, sredila kuću, i nakon što su otišli na spavanje planirala da se opusti ispred svog računara.

Barem se nadala da će se to desiti. Eliza je uključila računar, i počela da traži dokument, ali na osnovu prethodnih pretraga, termin “dečija pornografija” se pojavio na ekranu.

“Počela sam da paničim”, kaže Eliza, kojoj je data anonimnost, kako bi se zaštitio identitet njene dece. Njen um počeo je da juri u milion različitih pravaca.

Dve noći kasnije, kada su se spremali za spavanje, pitala je svog starijeg sina da li je pretraživao “dečiju pornografiju”, i ukoliko jeste zašto. “On je rekao da je tražio pornografiju koja je za decu”, rekla je ona. “Objasnio mi je, posramljen, da je samo želeo da zna kako njegovo telo treba da izgleda u tom uzrastu.”

Dobrodošli u nove tinejdžerske godine. Ne tako davno, dečaci i devojčice koji su se približavali toj radoznaloj dobi možda bi zavirili u Plejboj, ili pregledali donji veš u J.C. Peniju. Danas, tinejdžeri imaju lak pristup naizgled beskrajnim zalihama pornografije, uključujući i stvari koje čak ni mnogi odrasli ne žele da vide, kao što su odglumljeno seksualno nasilje, mizoginični video snimci i, u ekstremnim slučajevima, dečija pornografija.

“U prvom trenutku sam rekla svom sinu da sledeći put kada bude želeo da gleda takve stvari razgovara sa mnom, i da ćemo to uraditi zajedno”, kaže Eliza. “Ali, čim sam izgovorila te reči, zastala sam i rekla ‘Ne, ne, ne, to bi bila užasna ideja’.”

Roditelji sa kojima sam razgovarao, a koji imaju mlade sinove, priznaju da je gotovo nemoguće sprečiti dete da gleda onlajn pornografiju. Jedan otac, na primer, rekao je da je instalirao softver za filtriranje web sadržaja na kućnom računaru, da bi saznao da je njegov sin gledao užasan pornografski snimak kod svog druga.

Razgovarao sam sa istraživačima u Istraživačkom centru za zločine protiv dece, na univerzitetu u Nju Hempširu, koji su me proveli kroz niz dugoročnih studija koje ova grupa sprovodi od 2000. godine, na temu izlaganja dece pornografiji. U jednoj studiji, grupa je otkrila da je 42 procenta onlajn korisnika, starosti između 10 i 17 godina, videlo pornografiju, a da je 66 procenata njih videlo nenamerno, u vidu reklama na sajtovima za deljenje datoteka.

Druga studija istog univerziteta otkrila je da je 93 procenta dečaka i 62 procenta devojčica bilo izloženo onlajn pornografiji tokom adolescencije. Ne morate da budete naučni istraživač da biste shvatili da je to prevelika izloženost za decu.

Za roditelje, ovo otvara dva pitanja. Prvo, da li je prodornost onlajn pornografije loša za današnju omladinu, da li potencijalno stvara društvo seksualnih devijanata? I drugo, šta roditelji mogu da urade kako bi pomogli da se njihova deca zaštite?

Nema definitivnog odgovora na prvo pitanje, iako je debata u kulturnim ratovima nacije u toku. Na primer, film iz 2013. godine “Don Džon,” u kom je Džozef Gordon-Levit glumio čoveka navučenog na pornografiju, započeo je novu rundu komentara protiv pornografije, uključujući i komentar seksualnog terapeuta koji navodi da onlajn pornografija ozbiljno kvari današnju omladinu. “Vidim da će se dogoditi seksualna i relaciona katastrofa”, kaže terapeut.

Ali, drugi stručnjaci koji prate tinejdžere i seksualnost tvrde da postoji obilje dokaza koji ukazuju na suprotno.Trudnoća u tinejdžerskim godinama naglo je opala u poslednjih nekoliko godina; broj seksualnih partnera koje tinejdžeri promene je opao; a opao je i broj petnaestogodišnjaka koji imaju seksualne odnose, da navedemo samo tri primera.

“Samo ako pogledate indikatore seksualne odgovornosti, ne vidite generaciju dece koja izgleda kao da je van koloseka”, kaže Dejvid Finklhor, autor nekoliko knjiga na temu zlostavljanja dece, i direktor Laboratorije za istraživanja porodice na univerzitetu u Nju Hempširu. Ali, doktor Finklhor priznaje da se dugoročni psihološki efekti, koje pristup onlajn pornografiji ostavlja na tinejdžere, još uvek utvrđuju.

To nas dovodi do drugog pitanja. Dr Finklhor, i drugi stručnjaci sa kojima sam razgovarao, rekli su da današnji lak pristup pornografiji, a naročito njenim nasilnim i nelegalnim oblicima, zahteva od roditelja da vaspitavaju svoju decu, ne samo o seksu, već konkretno o onlajn pornografiji u svim njenim oblicima. A, s obzirom na to koliko je lako naći je onlajn, važno je usaditi im to vaspitanje u ranom uzrastu.

Evo nove realnosti: zahvaljujući internetu, deca će videti stvari koje deca verovatno ne bi trebalo da vide. Tinejdžeri sa aktivnim hormonima sastajaće se sa svojim prijateljima i, kada roditelji nisu na vidiku, tražiti i istraživati mračne i pohotne snimke.

Dakle, koliko god da to može biti neprijatno i za roditelje i za tinejdžere, deo odgajanja deteta danas podrazumeva i objašnjavanje da, kao i holivudski filmovi, i pornografija često predstavlja fantaziju koja može stvari odvesti u krajnost.

Takođe, decu treba upozoriti na mračan i opasan materijal na koji mogu naići onlajn. Ukoliko roditelji to ne urade, to neprijatno osećanje srama može biti zamenjeno nečim mnogo gorim.

Poslušajte Elizu. Poslednje što želite da pronađete na kućnom računaru je prethodna pretraga termina “dečija pornografija”.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://mobile.nytimes.com/2015/01/08/style/parenting-in-the-age-of-online-porn.html?action=click&pgtype=Homepage&version=Moth-Visible&module=inside-nyt-region®ion=inside-nyt-region&WT.nav=inside-nyt-region&_r=3&referrer=