Pred vama se nalazi analiza funkcionisanja i rada svih prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja koje postoje u Srbiji a koju je, tokom 2022. i početkom 2023. godine, tim organizacije Atina radio sa puno pažnje, posvećenosti i strpljenja. S obzirom da Atina poslednjih 20 godina pruža uslugu sigurnog smeštaja za žrtve trgovine ljudima, i prepoznajući izazove u sprovođenju same usluge, smatrali smo ovo i nekom vrstom naše dužnosti. Svesni važnosti izrade jednog ovakog dokumenta, uložili smo velike napore da prikažemo kako izgledaju uslovi i načini rada sigurnih kuća u Srbiji, kao i da otvorimo prostor za dalje unapređenje pristupačnosti i kapaciteta ove vrste podrške.

Siguran smeštaj za žene je, istorijski posmatrano, jedno od najznačajnijih dostignuća feminističkog pokreta i način da žene podrže druge žene u borbi protiv muškog nasilja. Zbog toga su nalazi ovog istraživanja kao i date preporuke od presudnog značaja za dalji razvoj ne samo sistema socijalne zaštite, već i poimanja teme nasilja u našem društvu. Obezbeđivanje pristupa bezbednom smeštaju za sve žene i decu žrtve nasilja treba da bude prioritet u odbrani i zaštiti njihovih prava i predstavlja osnovnu tekovinu jednog demokratskog društva. Ukoliko već nije moguće udaljiti sve nasilnike, siguran smeštaj treba da bude prvi korak ka slobodi za mnoge žene žrtve nasilja, i važnost funkcionisanja ove vrste pomoći se ni jednog trenutka ne sme potceniti.

Što se tiče ove oblasti, Srbija trenutno ne poštuje standarde Istanbulske konvencije o bezbednom smeštaju za žene žrtve nasilja. Broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u Srbiji manji je za 74% od propisanog standarda koji važi u zemljama EU. Takođe, imajući u vidu da na teritoriji Srbije samo jedna nevladina organizacija vodi licenciranu sigurnu kuću za žene žrtve nasilja, to u potpunosti poništava ulogu organizacija civilnog društva u ovoj oblasti. Pored toga, posebno bi se trebalo osvrnuti na znanja i iskustva ženskih organizacija civilnog društva u pružanju podrške i pomoći ženama žrtvama nasilja. U Srbiji se o ovakvoj opciji nažalost ne razmišlja, uprkos tome što Istanbulska konvencija navodi da su sigurni smeštaji za žene kojima upravljaju ženske organizacije najsvrshihodniji način pružanja ove vrste podrške. Ovo je takođe i poziv državnim institucijama u Srbiji, da promisle trenutne politike i postave zaštitu žena i dece sa iskustvom nasilja, njihov oporavak i dalji život bez nasilja, kao prioritet u svom radu. 

U nadi da ćemo se jednog jutra probuditi u Srbiji koja ispunjava minimalne standarde u ovoj oblasti, ostavljamo vas sa ovim podacima kao podsetnikom za sva buduća promišljanja i postupanja.

Koristimo ovu priliku i da izrazimo zahvalnost ženama sa iskustvom nasilja koje su nesebično sa nama delile svoja iskustva koja su utkana i u ovu analizu. Takođe želimo sa zahvalimo UNWOMEN kancelariji u Srbiji na ukazanoj prilici; Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na saradnji, kao i svim koleginicama i kolegama koji rade u sigurnim kućama na iskrenosti i hrabrosti da sa nama podele svoje brige ali i preporuke za stvaranje bolje, učinkovitije i svrshishodnije podrške za žene i decu žrtve nasilja u Srbiji.

http://atina.org.rs/sites/default/files/Funkcionisanje%20i%20rad%20prihv...

Ova publikacija nastala je u okviru projekta “Bolja podrška za žene i decu žrtve nasilja - unapređenje pristupačnosti i kapaciteta Sigurnih kuća u Srbiji” koji Udruženje građana “Atina” sprovodi u saradnji sa agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women, u okviru UN Women regionalnog programa „Zaustavljanje nasilja nad ženama u zemljama Zapadnog Balkana i u Turskoj: primena normi, promena svesti“, finansiranog od strane Evropske unije.

Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost autorki, i ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije, UN Women niti zemalja članica UN-a.