Krijumčarenje ljudi na meti izveštaja EK

<p><span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Većina žrtava trgovine ljudima u EU su Bugari i Rumuni, navodi se u izveštaju. Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 27.4.2013.&nbsp;</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">U izveštaju EU o trgovini ljudima zaključeno je da se broj žrtava povećao u periodu od 2008. do 2010. godine. [AFP] U pokušaju da otvori vrata borbi protiv trgovine ljudima, Evropska komisija je objavila izveštaj o tom trendu u Evropi kakav do sada nije urađen.</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Sledeći korak u borbi protiv tog kriminala, kaže komesarka EU za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom, jeste da sve zemlje EU sprovode specifične zakone.&nbsp;</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">„Samo nekoliko zemalja je sprovelo zakone protiv trgovine ljudima i pozivam one koje to još nisu učinile da poštuju svoje obaveze“, rekla je Malmstromova.</span></p>

<p><span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Direktiva protiv trgovine ljudima olakšava krivično gonjenje preko nacionalnih granica osoba umešanih u jednu od najunosnijih kriminalnih aktivnosti, uz strožije kazne.&nbsp;</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Nacrt o uvođenju direktive EU u bugarsko zakonodavstvo postoji već neko vreme i podnet je parlamentu, rekla je Ernesta Rusev iz sofijske Nacionalne komisije za borbu protiv trgovine ljudima, ali nije mogla da bude odobrena zato što je skupština raspuštena prošlog meseca.&nbsp;</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">„Nacrtom su predviđeni amandmani na Krivični zakon, Zakon o krivičnom postupku i određene izmene Zakona o borbi protiv trgovine ljudima“, rekla je ona za SETimes.</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">U izveštaju, kojim je obuhvaćen period između 2008. i 2010, zaključeno je da je većina žrtava trgovine iz Bugarske i Rumunije.&nbsp;</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Od 3.316 građana EU koji su identifikovani kao žrtve krijumčarenja 2010. godine, Bugari i Rumuni su činili 718 i 1.558, čineći zajedno preko 78 odsto ukupnog broja.&nbsp;</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Broj „identifikovanih žrtava“ i „potencijalnih žrtava“ koje su registrovali policija, nevladine organizacije i druge agencije u Bugarskoj, povećao se sa 250 u 2008. na 432 u 2010. godini. Taj porast „pokazuje da je došlo do napretka u sistemu identifikacije“, rekao je Rusev, dodajući da je to takođe zank „većeg poverenja [kod ljudi] u institucije i nevladine organizacije koje se bave tim problemom“.</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Broj ljudi prodatih u EU u svrhu seksualne eksploatacije, prisilnog rada ili usluga, prošenja, kriminalnih aktivnosti, uzimanja organa i drugih oblika teških kršenja ljudskih prava porastao je 18 odsto između 2008. i 2010, navodi se u izveštaju. Izveštaj takođe obuhvata kandidate za EU, Hrvatsku, Island, Crnu Goru, Srbiju i Tursku.&nbsp;</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Kipar prednjači sa brojem identifikovanih i potencijalnih žrtava trgovine na 100.000 građana, koji je dostigao vrhunac u 2009, kada je iznosio 14,2.&nbsp;</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">U Hrvatskoj se broj identifikovanih i potencijalnih žrtava trgovine ljudima kretao od osam u 2008, do pet naredne godine, a onda sedam u 2010. godini. Slično je u Srbiji, gde je 2009. identifikovano 127 žrtava, u poređenju sa 55 u 2008. i 89 in 2010. godini.&nbsp;</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Izveštaj iz Turske pokazuje znatan pad u broju identifikovanih i potencijalnih žrtava -- sa 120 u prvoj godini perioda istraživanja na 102 u 2009, a onda 58 u 2010. godini. Broj osumnjičenih krijumčara pao je za 17 odsto između 2008. i 2010. godine, navodi se u izveštaju EK.</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Prema podacima policijskih registarskih sistema zemalja članica EU, u 2010. godini u Uniji je bilo ukupno 3.872 osumnjičenih trgovaca ljudima. Od tog broja 1.701 je državljanin EU, što je 44 odsto od ukupne cifre, od čega 380 Bugara i 305 Rumuna. Tri četvrtine ukupnog broja osumnjičenih su muškarci koji su se uglavnom bavili trgovinom u svrhu seksualne eksploatacije. Prema izveštaju, bilo je ukupno 80 osumnjičenih krijumčara iz zemalja kandidata za EU i potencijalnih kandidata u 2010. godini; od čega 49 Turaka, 16 Albanaca i 13 srpskih državljana. „Od zemalja koje nisu članice EU, Crna Gora, Srbija i Turska zabeležile su porast osuđenih trgovaca ljudima“, navodi se u izveštaju.&nbsp;</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Broj okrivljujućih presuda unutar Unije na Balkanu u 2010. bio je najveći u Rumuniji (203) i Bugarskoj (106). Među četiri balkanske nečlanice EU koje su obuhvaćene studijom, Turska je prednjačila sa 28 okrivljujućih presuda, a sledile su je Srbija sa 20, te Hrvatska i Crna Gora sa po tri.&nbsp;</span><br />
<br />
<span style="color:rgb(0, 0, 0); font-family:verdana,geneva,sans-serife; font-size:12px">Jedan od izazova sa kojima se Unija suočava, kako se navodi u izveštaju, jeste potreba jačanja istražnog procesa u slučajevima krijumčarenja ljudi, te krivično gonjenje i okrivljujuće presude za osobe koje učestvuju u ovoj kriminalnoj aktivnosti. Koje mere Rumunija i Bugarska mogu da preduzmu da bi smanjile broj žrtava krijumčarenja ljudi? Recite nam šta mislite u komentarima.&nbsp;</span><br />
<br />
<em>Ovaj tekst naručio je SETimes.com.</em></p>