Fotografija: Arhiva UG Atina

Lidija Đorđević iz UG Atina: Potrebno je da se čuju i uvaže glasovi žena sa iskustvom nasilja. To čini razliku i donosi promenu.​

Atina je kao organizacija civilnog drustva koja dugo godina radi u oblasti socijalnog uključivanja zrtava trgovine ljudima podržala je osnivanje Zagovaračke grupe žena sa iskustvom nasilja. Cilj ove grupe jeste da žene podignu svoj glas, progovore o onome što su njihove potrebe i predoče ih relevantnim donosiocima odluka, sa idejom da oni u potpunosti uvide položaj žena i devojčica u našem društvu, a naročito onih sa iskustvom nasilja. Lidija Đorđević, facilitatorka ove grupe, govori o dosadašnjem radu grupe kao i budućim planovima.

1. Kakav je tvoj utisak o radu same grupe i potrebi da ona postoji?

Apsolutno je neophodno da ovakva jedna grupa postoji, to sada vidim i po reakcijama žena koje su članice grupe. Imaju jaku želju i potrebu da se čuje njihov glas, da ne pričaju drugi umesto njih nego da one same kažu šta je to što je njima potrebno i gde je to sistem pravio propuste, što se tiče njih ali i njihovih roditelja, dece... Potrebno im je da budu pitane, da su angažovane, da jedno strašno negativno iskustvo u svrhu svog oporavka, pretvore u nešto pozitivno. One najbolje znaju, nažalost iz svog ličnog lošeg iskustva, gde sistem maši suštinu. Žene članice Zagovaračke grupe imaju jaku želju da pomognu drugim ženama i devojkama, imaju potrebu da menjaju sistem podrške, ali i druge sisteme. Imaju potrebu da utiču na to da loše prakse prestanu, da druge žene ne prolaze ono što su one prolazile: na primer da ih javnost ne osuđuje, naročito ne profesionalaci za to što im se desilo. Posebno ističu koliko im je važno da se prestane sa praksom da moraju da ponavljaju svoju priču iznova i iznova pred policijom, tužilaštvom, sudom... da slušaju osuđujuća pitanja od profesionalaca i pomagača – pa što nisi pobegla?, i slično. Mislim da je snaga ove grupe ogromna i da je poruka koju one prenose snažna i da su će postojati volja kod predstavnika državnih institucija da čuju ove žene i njihova iskustva kao parametre šta je to dobro u sistemu, a šta treba menjati.

2.      Zagovaračka grupa je praktično još u svom začetku. Kako se planiraju aktivnosti koje Grupa sprovodi i kakva je dinamika njenog rada?

Grupa se redovno sastaje, imamo termine na sedmičnom nivou i kako same članice grupe kažu, taj termin ima prioritet u odnosu na druge obaveze. Radimo po svim principima zagovaranja. Prvo su targetirane ciljne grupe, zatim poruke koje one žele da upute, postavljeni su ciljevi, sve je pažljivo isplanirano. Izlistani su predlozi za rad i svakom se prišlo podjednako ozbiljno. Članice Zagovaračke grupe same određuju prioritete i šta se u kom momentu radi. Dosta je posla i mnogo izlistanih želja za promenama, tako da zaista možemo reći da smo tek počele.

3.      Koji su najupečatljiviji utisci iz rada sa Zagovaračkom grupom, koji su tvoji najdraži momnetu u profesionalnom smislu?

Definitivno su najupečatljivije promene koje se dešavaju kod žena, procesi u njima samima. naročito činjenica koliko su hrabre, i posle svega što im se desilo i što im se i dalje dešava, a tu ne mislim samo na nasilje i iskustvo trgovine ljudima, već na diskriminaciju, repetitivno kršenje njihovih prava, na kraju krajeva slobodno mogu reći i nasilje od sistema kojem su izložene, društva koje im je okrenulo leđa, osuda javnosti, etiketiranja... I posle svega toga one ne odustaju, vraćaju život u svoje ruke. Žele promene, žele da pomognu drugim ženama da ne osete i dožive to isto. To su žene koje znam godinama, prošle smo zajedno mnogo teških trenutaka, ali imale i razloga za smeh, male i velike pobede. Najdraži mi je osećaj ponosa na njih, što nisu pale, poklekle, predale se, već zato što žele više, žele pravdu za sebe i druge. I što uprkos nesigurnosti i tremi od govora pred profesionalima, koji su do juče njih ispitivali, sada one dobijaju ulogu da kažu ono što ih možda nisu pitali, ili nisu želeli da čuju.

U profesionalnom smislu dosta od njih učim, one su mi sada reper što se tiče uspešnosti programa reintegracije, oporavka, što se tiče mog viđenja uloge voditelja slučaja, od njih dobijam stalno komentare kako je koja usluga, odluka, delovanje/nedelovanje polazeći od mene, organizacije, sistema, uticalo na njih i šta je potrebno menjati u tom smislu. Posebno mi je drago što se ne zadržavaju samo na kritičkom odnosu prema svemu, već daju i rešenja, predloge kako bi nešto zapravo trebalo da izgleda u praksi.

4.      Kako gledaš na devojke i žene koje čine Grupu, kakav je njihov stav povodom ove inicijative?

Neke od članica Zagovaračke grupe su u početku bile malo nesigurne šta će se i kako u stvari dešavati, ali nakon prvih zajedničkih konsultacija na kojima smo govorile o konkretnim stvarima, njihove reakcije su bile – To je upravo ono što mi treba. Došao je trenutak da kažem sve što mi je na duši. Ili pitanja –  smem da kažem, na primer u policiji, da mi nije ponuđeno ni par sati a kamoli dan da se odmorim pa da onda dajem izjavu itd. Doživele su sastanke grupe kao svoj teren i prostor u kome mogu da kažu sve što žele i da to adresiraju ka sistemu.  

5.      Gde vidite mogućnosti za širi angažman Zagovaračke grupe, i kakva su iskustva sa do sada održanih sastanaka sa predstavnicima relevantnih institucija?

Iskustva sa sastanaka sa predstavnicima relevantnih institucija su nam pokazali neophodnost postojanja jedne ovakve grupe. Ovi profesionalci ističu da je i za unapređenje njihovog rada neophodno da redovno dobijaju povratne reakcije od krajnjih korisnika; da oni često zbog obima posla, ne stižu da se konsultuju sa onima čija prava treba da štite i sprovode, i da zbog toga trpi kvalitet njihovog rada. Toga su svesni. Potrebno im je i da kroz konsultacije sa korisnicima na konstruktivan način, vide i razumeju malo širu sliku, a ne samo ono što se tiče kruga njihovog delovanja. Otvoreni su bili za predloge i preporuke koje je grupa iznela, tako da očekujemo rezultate i pratimo dalje njihove aktivnosti. Sa Nacionalnim koordinatorom za borbu protiv trgovine ljudima su čak dogovoreni i redovni kontinuirani sastanci, sa unapred izlistanim  temama o kojima će on sa grupom razgovarati. Širi angažman grupe vidim u smislu prerastanja u jedno Savetodavno telo, koje će biti regularni sagovornik prilikom rada na unapređenju politika, strateških dokumenata i zakonodavnog okvira u oblasti borbe protiv nasilja i trgovine ljudima, koje će davati sugestije prilikom kreiranja nacionalnih kampanja, programa podrške, unapređenja mehanizama upućivanja, identifikacije i slično. Isto tako će davati svoje predloge i prilikom izrade metodologija za rad sa mladima o ovim temama, bilo u školama, bilo u domovima za decu bez roditeljskog staranja, sa mladma i posebno osetljivim grupama.

6.      Da li predlozi koji se iznose unutar Zagovaračke grupe nailaze na pozitivan odjek kod predstavnika institucija?

Za sada da, na ovim prvim sastancima. Teško je ne saslušati ili odbiti nekoga ko priča svoju priču, sve ono teško što je doživeo, a pri tom nije došao po pomoć već on želi da pomogne, da deleći svoje loše iskustvo doprinese otklanjanju prepreka, kao i promenama. Grupa se priprema da se sastane sa različitim sagovornicima, i da njene članice ne treba da imaju velika očekivanja od svega izgovorenog i obećanog, već da ćemo dalje pratiti šta će se od rečenog ostvariti. Na kraju krajeva, i one same su svesne toga.

7.      Kako je moguće unaprediti rad ove grupe, šta nedostaje?

Grupa je skoro počela sa radom, za početak ima sve, motivisane žene koje imaju šta da kažu, sa jakom željom i jednim jakim timskim duhom. Jasno osećaju da su još jače kao tim. Za dalje unapređenje, potrebno je pre svega ulagati u njih u njihove veštine i znanja, prvenstveno komunikaciona, prezentacijska, zagovačka, uopšte. Prvi put se pripremaju za sastanak sa predstavnicima institucija, za javni govor, i prisutna je trema, nesigurnost, potrebno je, dakle, raditi na tome, i naravno praksa. Potrebno je da i dalje uče o sistemu, o tome koje su nadležnosti kojih institucija, da što više informišu o pravima, kao i o strateškim dokumentaima.

8.     Gde vidite Zagovaračku grupu, tj. ovakvu vrstu mehanizma u sistemu podrške za godinu dana, a gde za pet godina?

Za godinu dana vidim članice grupe kao nositeljke različitih inicijativa i predvodnice pokreta žena koje će istupati i tražiti svoja prava ali i poštovanje prava svih drugih žena. Za pet godina, vidim ih na sastancima različitih radnih grupa, Republičkog tima, vidim ih da nastupaju kao Savetodavno telo na sastancima i debatama za usaglašavanje, izradu, izglasavanje strateških dokumenata iz oblasti borbe protiv trgovine ljudima i podrške žrtvama. Vidim ih u sastavu menadžmenta Udruženja građana Atina, i vidim da imaju iza sebe ozbiljnog uspeha u zagovaranju za promene koje se tiču svih nas!

Razgovor vodila Jelena Hrnjak

Ova vest napisana je u okviru projekta koji je delom finansiran grantom Stejt Departmenta. Mišljenja, nalazi i zaključci koji su ovde navedeni pripadaju autorima, i ne odražavaju nužno mišljenja, nalaze i zaključke Stejt Departmenta.