Predstavnica organizacije Atina, naša koleginica Andrijana Radoičić, master socijalnog rada i koordinatorka programa direktne podrške za žrtve trgovine ljudima, imala je priliku i privilegiju da bude deo globalne međuinstitucionalne Inicijative za decu i adolescente koji su preživeli seksualnu eksploataciju (CASI) zajedno sa Lusi Lunom Guzman, izvršnom direktorkom organizacije iz El Salvadora pod nazivom ASAPROSAR. Koleginice su pozvane da u okviru Community of Practice (Razmene praksi) za zaštitu dece od rodno zasnovanog nasilja, podele svoje ekstenzivno iskustvo u radu na zaštiti dece i adolescenata koji su preživeli seksualno iskorišćavanje. Ovaj vid prakse održava se u onlajn prostoru u kojem preko 250 kolega iz različitih oblasti koji rade na zaštiti dece i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja u više od 50 zemalja sveta (i koji se bave pružanjem usluga direktne podrške, istraživanjima, koordinacijom, akademskim pristup, tehničkom podrškom, itd.), a koji se redovno okupljaju kako bi diskutovali o izazovima i razmenjivali iskustva, obećavajuće prakse i saznanja vezana za decu i adolescente koji su preživeli seksualno nasilje. Ovaj metod razmene praksi zamišljen je kao diskusija o najboljim načinima za prevenciju i odgovor na seksualnu eksploataciju dece i adolescenata, angažovanje organizacija - naročito lokalnih kao i nacionalnih u konkretnoj državi i kontekstu - koje rade u ovoj oblasti i mogu podeliti svoja iskustva sa širom stručnom zajednicom.

Bilo je izuzetno nagrađujuće slušati i pratiti dve koleginice kako debatuju na teme u vezi sa zaštitom dece sa iskustvom seksualnog nasilja, iz prve ruke i na način koji možete čuti samo od onih koji se konzistentno bave ovom tematikom, i stvari koje ne možete naći niti pročitati u teoretskom okviru, niti literaturi koja se bavi ovom oblašću. Razgovor je obilovao brojnim primerima iz svakodnevnog života dece sa iskustvom seksualnog nasilja u Srbiji ali i El Salvadoru gde ona trpe odmazde od strane bandi koje upravljaju njihovim životima. Bilo je veoma zanimljivo saznati kako dve države, Srbija i El Salvador, bez obzira na to koliko su udaljene jedna od druge i deluje da su potpuno drugačije, dele slične izazove u oblasti zaštite dece koja su pretrpela seksualno nasilje, i kako su dve organizacije ASAPROSAR i Atina gradile praksu zasnovanu na dokazima, učile ispočetka, i prilagođavale se specifičnim okolnostima u kojima žive ljudi u ove dve države.

U okviru ove razmene, koleginice su paralelno prikazivale zatečena stanja na terenu i napore organizacija civilnog društva da podrže decu sa ovakvim iskustvom. Naizmenično one su odgovarale na pitanja poput onih ’kako možemo da pomognemo deci i adolescentima da razumeju pojam seksualne eksploatacije i osećaju se slobodno da potraže usluge?; Da li postoje određene specifičnosti pri otkrivanju seksualne eksploatacije adolescenata - na primer, konkretni znaci, simptomi, ili način izražavanja na koji treba obratiti pažnju?; Da li postoje razlike u pogledu obrazaca otkrivanja zasnovane na rodu (npr. između devojčica i dečaka koji su preživeli seksualnu eksploataciju)?

Koleginice su opisivale pristupe u radu, specifične situacije u koje su deca primorana da uđu, odgovarajući na pitanja vezana za strategije zasnovane na dokazima, a koje se koriste u odgovor na seksualnu eksploataciju dece i adolescenata? Na primer, adolescentkinje koje se ‘zabavljaju’ sa starijim muškarcima u zamenu za novac, školski pribor, naročito u ekonomski ugroženim zajednicama/domaćinstvima. Da li postoje primeri dobre prakse u multisektorskim pristupima koje mogu podeliti (npr. obezbeđivanje hrane i osnovnih životnih sredstava, materijalna pomoć)? Kao i pitanja vezana za dečake koji su preživeli seksualnu eksploataciju, kao i osobe koje su preživele seksualnu eksploataciju a koje se identifikuju kao LGBTQIA?

Kada je reč o perspektivi pravde u odgovoru na seksualnu eksploataciju, prisutne je zanimalo više o načinu rada kojim se izbegava reviktimizacija dece i adolescenata koji su preživeli seksualnu eksploataciju. Koleginica Andrijana Radoičić iz Atine govorila je o samo jednoj od presudnih uloga organizacija civilnog društva, a to je rad sa profesionalcima, koliko zapravo dugo i temeljno radimo na prevazilaženju stereotipa i iskrenom i iskonskom razumevanju položaja u kojem se dete koje je preživelo seksualno nasilje nalazi da žrtve tretiraju kao osobe a ne kao dokaz. Koleginica Lusi Luna Guzman govorila je o njihovom specifičnom radu sa zajednicom, šta je potrebno da bi vas neko uopšte pustio u te “zatvorene krugove”, a takođe je govorila o neophodnosti kreiranja bezbednosnih i sigurnosnih protokola i kodova komuniciranja kako bi se uopšte otvarala komunikacija sa pripadnicima ranjivih grupa u El Salvadoru, a naročito sa decom.

Međunarodni komitet spasa (IRC) je dizajnirao i sprovodi ovu akciju, u partnerstvu sa globalnom Oblašću odgovornosti dečije zaštite, globalnom Oblašću odgovornosti za rodno zasnovano nasilje i Norveškim Savetom za izbeglice, uz podršku Vlade SAD-a, norveška vlade i švajcarske vlade. Njihov glavni fokus je okupljanje aktera koji se bave zaštitom dece i borbom protiv rodno zasnovanog nasilja kako bi se poboljšale usluge za decu i adolescente koji su preživeli seksualno nasilje u humanitarnim situacijama.