U ovom 21. veku desetine miliona žena i dece širom sveta su robovi u svojim domovinama, koji se koriste samo za seks.

I, svake godine, stotine hiljada žena i dece trafikuju se u strane zemlje, i širom SAD-a, kao ‘hrana’ za trgovinu ljudima, tj. seksualnu eksploataciju.

Pošto sam istraživao uzroke ove globalne katastrofe seksualnog ropstva, brzo sam otkrio glavni razlog za to - MUŠKARCI - muškarci koji smatraju da, zato što imaju novac, imaju pravo da iznajme i okupiraju žensko telo.

Kroz svoje celokupno istraživanje, bio sam svedok najgoreg sloja muškaraca koji iznajmljuju tela žena i dece. Bio sam svedok njihove potpune ravnodušnosti prema drugom ljudskom biću; njihovog potpunog zanemarivanja i nepoštovanja iskorišćavanih; i njihovog veličanstvenog osećanja da na to imaju pravo, i carstva obmane u kom im pripada sva vlast.

I ubrzo sam saznao da mušterije ne žele da čuju ni reč o neverovatnim ljudskim patnjama koje oni sami izazivaju širom sveta.

Otkrio sam da oni samo žele, i moraju, da veruju u mitove; laži i propagandu koje im pomažu da lakše zaspe.
 

Danas, muškarci koji izlaze noću u potrazi za kupovinom seksa, prkosno se drže mita da su sve prostituisane osobe u trgovinu seksom dospele svojim IZBOROM i da zarađuju novac na lak način - na svojim leđima.

Mušterije ne žele da čuju tragične priče o tome kako je velika većina žena i dece bila prisiljena u svet prostitucije.

Oni ne žele da čuju o petogodišnjim i šestogodišnjim devojčicama i dečacima koje su njihovi očajnički siromašni roditelji prodali vlasnicima bordela u Kambodži, Tajlandu i Vijetnamu, da bi ih koristili i zlostavljali muškarci na internacionalnim seks turnejama. 

Oni ne žele da čuju da je većina prostituisanih žena i dece regrutovana u trgovinu seksom širom zapadnog sveta već sa 12, 13 i 14 godina - tinejdžerke koje su postale ugrožene usled nasilja u svom okruženju; tinejdžerke koje su žrtve razorenih i nasilnih porodica u kojima su bile seksualno zlostavljane i silovane od strane svojih očeva, dedova, ujaka i pouzdanih porodičnih prijatelja, i gde su njihova nevinost i samopouzdanje uništeni.

Mušterije ne žele da čuju da je velika većina prostituisanih žena i dece kontrolisana od strane nasilnih makroa i kriminalnih bandi; da je većina zavisna od droge, i to su često silom postali zavisni, primorani od strane njihovih makroa koji diluju kao vid kontrole, i da većina prostituisanih žena i dece pati od ozbiljnih mentalnih problema.

Mušterije ne žele da čuju kako trgovci love i hvataju sve više i više bezazlenih mladih žena i devojaka za, naizgled, nezasito globalno tržište seksa.

Oni ne žele da čuju kako ove mlade žene i devojke odvode na mesta za “obuku” gde ih “pripremaju” za trgovinu seksom. Mesta - izvan vidokruga - u gradovima kao što su Moskva, Beograd, Milano, Berlin, Majami i Njujork - gde su prebijane, silovane i prisiljene da pristanu na svaki zahtev njihovih novih vlasnika, gde su depersonalizovane do trenutka kada više nisu sposobne da rade ili razmišljaju za sebe.

Jedini način opstanka za ove siromašne žene i devojke je prostitucija. U suštini, ono na šta su prisiljene je čin očaja, a u očaju nikada nema izbora.

Ovo je nepobitna realnost za veliku većinu žena i devojaka u prostituciji, a mušterije ne žele da čuju ništa od svega ovoga.

Ono u šta mušterije žele da veruju je laž da je nekako, magično, ženi iznenada pala na pamet ideja da bi prostitucija bila zahvalna i divna karijera!

Da ove mlade žene i devojke uživaju u usluživanju pola tuceta ili više čudnih, mlitavih, smrdljivih, znojavih, sredovečnih tipova na Vijagri, jer je to dobro plaćen posao!

A, razlog za to su sve laži, propaganda i apsurdni mitovi koje širi lobi za legalizaciju prostitucije, da je situacija desetine miliona osiromašenih i ugroženih žena i dece širom sveta sve gora.

Činjenica je da je, tokom protekle decenije, potražnja muškaraca za kupovinom seksa probila sve rekorde.

Ne postoji komplikovano ili kompleksno objašnjenje za ovo što se dešava. Veoma je jednostavno. U ekonomskom žargonu, žene i devojke su roba; strana novčića na kojoj je ponuda. A, na toj strani su ukorenjeni i faktori pritiska - ekstremno siromaštvo, nedostatak obrazovanja, i večita čežnja očajnih ljudskih bića da poboljšaju svoju sudbinu.

Obrnite novčić, i dobićete stranu potražnje, na kojoj je naglasak na osam ključnih slova: “m...u...š...k...a...r...a...c”.

Bez potražnje, ne bi bilo ni ponude.

Ne bi bilo profitabilno za kriminalce i makroe da ostanu u ovom poslu, da se beskrajne gomile muškaraca ne šunjaju sporednim ulicama kako bi kupile seks.

Tajne aktivnosti muškaraca u potrazi za seksom sa prostituisanim ženama i devojkama se uvek glatko odbacuju uz komentare kao što su: “dečaci su dečaci... oni samo seju svoje seme”. Upravo je ovaj ukorenjeni bizarni stav doveo do globalne eksplozije muškaraca koji kupuju seks. Svi ovi ludi i naširoko prihvaćeni mitovi, o muškarcima kojima je “seks potreban za oslobađanje od napetosti”, “prirodnom nagonu muškaraca za seksom”, “prostituciji kao zaštiti finih žena i devojaka od silovanja” i “obredu inicijacije dečaka u zrelost”.

Bez obzira na koji način se razmatra pitanje kupovine seksa, ne može se izbeći ovaj zaključak: za ceo ovaj globalni debakl ljudskih prava krivi su muškarci!

Nepobitna realnost je da će malo biti učinjeno da se zaustavi ovaj seksualni pokolj širom sveta dok muškarci ne počnu da preuzimaju odgovornost za svoje ponašanje.

Na muškarcima je odluka da stanu na put ovom seksualnom ludilu, jer za razliku od desetina miliona žena i devojaka uhvaćenih u zamku trgovine seksom, muškarci imaju izbor.

Muškarci mogu da naprave drugačiji izbor, i oni koji imaju moralni kompas to i rade.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.demandingjustice.org/2014/09/02/what-the-johns-dont-want-to-hear-2/