Trgovina ljudima radi seksualne eksploatacije je svetski problem koji dotiče sve zajednice, iako je većina ljudi nesvesna posledica te ogromne industrije. Trgovina ljudima donosi 32 miliona dolara godišnje. Po definiciji, a suprotno opštem mišljenju, trgovina ljudima zapravo ne zahteva kretanje ljudi: to je ropstvo kojem su "podvrgnuta deca, žene i muškarci, prisiljeni, prevareni kako bi ih seksualno ekspoatisali". Nedavno, UJA-federacija iz Njujorka (Federacija jevrejskih filantropa Njujorka) održala je konferenciju na tu temu. Rabin Levi Lauer, govornik koji je otvorio konferenciju, istakao je važnost upotrebe reči kada se priča o trgovini ljudima radi seksualne eksploatacije, a prema njemu, seks sa prostitutkom ne bi trebalo smatrati seksualnim aktom već "silovanjem seksualnog roba". Život prostitutki najčešće uključuje fizičko maltretiranje, pretnje smrću i nasilnički odnos od strane njihovih makroa. Većina muškaraca koji plaćaju za seks sa ženama nema pojma o industriji koju hrane svojim novcem. Ovo nije laka tema i nije u redu pretvarati se da jeste. 

Većina žrtava su već su ranije bile zlostavljane ili seksualno zlostavljane. Čak 70 odsto prostituki su imale takvo iskustvo u porodici. Skoro sve žrtve su bile žene, ali ima i muškaraca i transrodnih osoba. Većina njih su žene bez ličnih dokumenata, kojima je obećan bolji život, a na prevaru su uvučene u lažna venčanja, zlostavljačku vezu ili su zamaskirane kako bi ih odveli u drugu zemlju pre nego što su im oduzeta lična dokumenta i napravljene robovima. Puno trgovaca ljudima namerno učine žrtve trudnima pa drže njihovu decu kao taoce kako bi ih i dalje držali u ropstvu.

U poslednje vreme, u porastu je broj prostitutki studentkinja koje imaju teškoća sa otplaćivanjem studentskog kredita. Dosta njih je iz srednje klase i one održavaju kontakt sa svojim porodicama. Stručnjaci koji rade na slučajevima prostitutki će reći da ne bi nikad posumnjali za pojedine slučajeve da je u pitanju situacija prostitucije. Te žene izgledaju kao nečije kćerke ili prijateljice - iako mediji i društvo pokušavaju da nas navedu da poverujemo - ne postoji stereotipni izgled prostitutke.

Jedina zajednička stvar svim žrtvama je neka njihova slabost koja je bila iskorišćena. Makro je jednom prilikom ispričao nekom policijskom detektivu kako on nalazi potencijalne žrtve. Otišao bi u neki šoping centar, prišao mladoj devojci i rekao joj da je jako lepa. Ako bi ga ona pogledala u oči i odgovorila "hvala", on bi odšetao dalje. Ako bi devojka pogledala u pod i rekla "nisam", makro je znao da je našao novu žrtvu.

Neki ljudi će tvrditi da je prostitucija izbor i da niko nema pravo da sudi žrtvama što su izabrale da se vrate makroima ili da nastave sa takvim životom. Da, neke žene će se složiti da je to stvar izbora, ali takav izbor je relativan i važno je zapamtiti razloge i situacije koje gurnu ženu u prostituciju: veliko siromaštvo, istorija seksualnog zlostavljanja, zlostavljačke veze, prisilno navlačenje na droge. Lista je duga. Puno prostituki će reći da je to njihov izbor. Nakon nekog vremena, kad im nešto poremeti ravnotežu, te iste prostituke mogu da zatraže pomoć i prepoznaju da su one, u stvari, žrtve. Preživele žrtve stalno pričaju da su uverile same sebe da su to radile iz sopstvenog izbora, kako bi preživele zlostavljanje. I kad su prvi put bile prinuđene na prostituciju nisu razmišljale o batinama ili da su lišene ljudskog dostojanstva.

Stručnjaci će stalno da citiraju da je životno važno da žrtve znaju da im je pomoć dostupna, ako ikad odluče da napuste prostituciju. Nešto jednostavno kao što je "hot line" broj telefona ili davanje žrtvama do znanja da mogu da nazovu nekoga ako im se razgovara, navele su neke preživele žrtve, koje su se isprva opirale, da se konačno odluče da potraže pomoć. 

Jedna 20-godišnja devojka nam je ispričala da je bila u više od 100 poseta doktorima za vreme njenog trogodišnjeg rada na ulici i niko joj ništa nije rekao o dostupnoj pomoći. Žrtve koje donesu makroima pisane materijale o dostupnoj pomoći često budu ubijene ili divljački pretučene zbog "protestvovanja". Naša svest i metode medicinske zaštite treba da se promene. 

U Njujorku se trgovina ljudima radi seksualne eksploatacije smatra nenasilnim zločinom. Nema ničega nenasilnog u iznuđivanju kroz fizičko zlostavljanje, prisilno navlačenje na droge i silovanje. Policajci nude nenaplaćivanje kazne za prostituisanje u zamenu za seks. U celom svetu žrtve hapse, a klijenti i makroi se jedva smatraju odgovornima. Na UJA konferenciji, je takođe advokat iz Džordžije ispričao slučaj 11-godišnjakinje koja je provela četiri dana u zatvoru, nakon što je uhapšena zbog prostitucije, dok je njen 50-godišnji klijent platio 100 dolara kazne i odmah pušten na slobodu. Naši zakoni treba da se menjaju. 

Istraživanja među muškim klijentima su pokazala da bi oni, ako bi bili uhapšeni, odmah prestali sa kupovinom seksualnih usluga. Klijent koji već 20 godina plaća seksualne usluge rekao je da od trenutka kad bi bio uhapšen nikad više ne bi kupio seksualne usluge.

Od 113 muških klijenata intervjuisanih u Čikagu, većina su bili belci iz više ili srednje klase, oženjeni, sa decom, a 54 odsto njih je platilo za seksualne usluge dok su bili studenti. Mnogi su naveli da su nakon tog iskustva imali nisko samopoštovanje i da su se osećali strašno i suicidno. Neki klijenti koji su često plaćali za seksualne usluge kao razlog naveli su ispunjavanje praznine, ali su se svejedno osećali prazno.

Trgovina seksom postoji jer postoji potražnja za njom. Treba da se promeni potražnja.

Žrtve trgovine ljudima nisu seksualne igračke. Ljudi često razmišljaju o prostitukama kao o stereotipu i dehumanizuju ih u mislima - retko se misli da i one imaju ista interesovanja, nade i da dolaze iz istog okruženja kao i svi mi. To su žene koje žele da se školuju, one imaju porodice i one su isto LJUDI.

To su vaše setre, kćerke, rođake i vaše devojke.

Klijenti su vaša braća, prijatelji, sinovi, muževi.

Nemojte samo da pročitate i ignorišete ovo. Učinite nešto.

Pričajte sa svojim kćerkama i ulijte im dovoljno samopouzdanja da nikad ne pomisle da je jedina osoba koja ih je učinila da se osećaju posebnima stariji čovek u šoping centru koji ih je uhvatio u zamku govoreći im da su jako lepe.

Pričajte sa svojim sinovima o seksualnom zlostavljanju i ulijte im dovoljno poverenja da nikad ne iskorišćavaju nečije slabosti ili da plate nekoga za seksualne usluge.

Pričajte sa svojim prijateljima i obrazujte ih.

Preduzmite akciju. 

Peri Negin u Svetskim ljudskim pravima, 26. april 2013. 

Za NVO Atina sa negleskog prevela Helga Goran.

Tekst u original možete pročitati OVDE