Kako lokalno stanovništvo u Srbiji vidi tražioce azila i iregularne migrante kojih je sve više u njihovim mestima? Ako se prisetimo medijskih izveštaja iz Banje Koviljače, iz oktobra 2011. godine, može se zaključiti da su to u stvari "silovatelji" i "naoružani nasilnici". Ako pitamo lokalce iz okoline Lajkovca, oni će dodati: "provalnici", "prljavi uzurpatori praznih vikendica", "lopovi". Ekipa iz Mladenovca (iako to oni nisu smislili) daje svoj doprinos epitetom "rušioci turističkih potencijala" i "nosioci zaraza", a Obrenovčani sve to krunišu rečju "teroristi". Mediji sve uredno prenose, ne propuštajući da bombastičnim naslovima i jednostranošću izveštavanja doprinesu pravljenju pogrešne i, pre svega, štetne slike o azilantima. Sa druge strane, retki su tekstovi o prijateljskom prijemu tražioca azila u Sjenici i Tutinu. Treba pomenuti i slučaj tokom koga su imigranti u Srbji prikazani u pozitivnom svetlu,kada su tražioci azilaiz hotela "Obrenovac" i Centra za azil u Banji Koviljači učestvovali u odbranama gradova od poplava tokom majske nepogode.

INFORMISANJE I EDUKACUA
Upravo je tome posvećen projekat "Otvaranje dijaloga između migranata i građana u lokalnim zajednicama 0 međusobnoj toleranciji i nenasilju", koji sprovodi nevladina organizacija "Atina" iz Beograda.

"Inicijativu koji izvodimo u pet gradova u Srbiji - Subotici, Sremskoj Mitrovici, Šidu, Lajkovcu i Loznici započele smo analizom postojećeg zakonodavnog i strateškog okvira i intervjuima sa predstavnicima institucija i organizacija koje imaju dodira sa imigrantskom populacijom (policija, centri za socijalni rad, Komesarijat za izbeglice i migracije, Crveni krst, udruženja građana, zdravstvene i obrazovne lnstitucije 1 drugi) kao 1 sa samim migrantima", kaže za "Vreme" Marijana Savić, direktorka "Atine" i dodaje: "Namera nam je bila da sve dalje aktivnosti u potpunosti zasnujemo na činjenicama i iskustvima profesionalaca i samih migranata." Posebna pažnja je posvećena iskustvima žena i dece u procesu migracije. Rezultatiistraživanja pokazali su da, pored veoma vidljivog problema manjka smeštajnih kapacitetajmigranti u Srbijiimaju otežanipristup zdravstvenom i obrazovnom sistemu, a izostaje i organizovan i koordinisan sistem psihosocijalne podrške.

Aktuelnim projektom, 'Atina" je insistirala i na saradnji sa udruženjima građana iz pomenutih pet gradova: "Podrazumeva se da će naši saradnici i saradnice iz zajednica u kojima se projekat izvodi, uz pripremu i podršku koju će od nas imati u budućnosti, najbolje moći da utiču na razvoj svojih zajednica i da će biti dragoceni resurs za uspostavljanje i održavanje dijaloga između građana i migranata. S ovim ciljemje 'Atina" organizovala treninge za organizacije koje će u narednoj fazi preuzimati centralnu ulogu - organizovaće događaje - mi ih zovemo lokalnim sajmovima bogatstva različitosti, gde će se građani i migranti upoznati kroz razmenu kulturnih sadržaja, predstavljanje društava i sopstvenog viđenja potencijala i izazova suživota", kaže direktorka 'Atine".

Paralelno s ovim, "Atina" je organizovala obuku za kulturne medijatore - njih šestoro, od čega četiri osobe iz Sirije, Sudana i Nigera - koji su opremljeni veštinama i znanjima da novopridošlim migrantima, pre svega svojim zemljacima, pomognu oko ostvarivanja prava i uspostavljanja kontakata sa lokalnom zajednicom. Osim toga, kulturni medijatori će svoja iskustva prenositi i drugoj strani - lokalnom stanovništvu u Srbiji.

"Sa željom da doprinesemo smanjenju ksenofobije i diskriminacije migranata u Srbiji i pomognemo uspostavljanju saradnje u lokalnim zajednicama, projekat je obuhvatio i snimanje kratkometražnog dokumentarnog filma koji će nam približiti životne okolnosti, teškoće i stremljenja mladog Avganistanca koji preko Turske, Grčke i Srbije putuje ka Švedskoj", dodaje Marijana Savić.

Projekat "Otvaranje dijaloga o međusobnoj toleranciji i nenasilju između migranata i građana u lokalnim zajednicama" nvo 'Atina" sprovodi u saradnji sa Centrom za zaštitu i pomoć tražiocima azila, uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije. Sprovodi se od novembra 2013. godine.

Imigranti žrtve trgovine ljudima
Važan aspekt projekta "Otvaranje dijaloga između migranata i građana u lokalnim zajednicama 0 međusobnoj toleranciji i nenasilju" jeste utvrđivanje stepena izloženosti migrantske populacije trgovini ljudima i drugim vidovima eksploatacije, kao i prepoznavanje situacija trgovine ljudima. Konkretni cilj je povezivanje ključnih aktera angažovanih u zaštiti i pružanju podrške migrantima, ali i prevenciji trgovine ljudima i zaštiti žrtava različitih vidova eksploatacije.

'Cilj nam je da se zajednice opreme veštinama da što uspešnije prepoznaju rizike od trgovine ljudima i da, naravno, reaguju", kaže Marijana Savić, direktorka 'Atine", i dodaje: "Kako su žene migrantkinje i deca u pokretu najviše izloženi rizicima od različitih vidova nasilja i trgovine ljudima, a najređe pitani o sopstvenim potrebama i iskustvima i u sistemu praktično nevidljivi, naša je uloga da im pomognemo da se njihov glas čuje - da učestvuju u odlukama koje ih se tiču, da budu zaštićeni od nasilja i diskriminacije, da ostvaruju sva prava koja im u sistemu pripadaju i da dobijaju sve relevantne informacije koje su im neophodne kako bi bili bezbedni i sigurni u procesu migracija. Ovako ćemo umanjiti i rizike od trgovine ljudima." Nacrtom Nacionalne strategije za prevenciju i suzbijanje trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštitu žrtava 2014-2020, tražioci azila su prepoznati kao grupa u posebnom riziku od trgovine ljudima. Time se državnim organima nameće obaveza da kreiraju mehanizme koji će omogućiti pravovremeno prepoznavanje potencijalnih žrtava trgovine i adekvatnu zaštitu.

Iako je tokom 2013. godine zvanično identifikovana samo jedna žrtva trgovine ljudima u azilnoj populaciji, prijava za trgovinu je bilo mnogo više. U 'Atini" smatraju da su kapaciteti institucija za adekvatno prepoznavanje žrtavajoš uvek nedovoljni, da žrtava ima mnogo više, i da rešenje nude upravo ovakve inicijative.

Izvor: nedeljnik Vreme