Trgovina ljudima u Srbiji: Kriza koja se predugo ignoriše

Povodom uručivanja Nacionalnog ordena za zasluge u rangu viteza Marijani Savić, osnivačici i direktorki Udruženja Atina, ona je u intervjuu za NOVA TV govorila o podacima i sistemskim problemima u borbi protiv trgovine ljudima u Srbiji. Dok Srbija svedoči sve alarmantnijim podacima o trgovini ljudima, i zahtevaju učinkovite reakcije. Tokom prošle godine, identifikovano je 70 žrtava trgovine ljudima, među kojima su najćešće žene i devojčice. Još zabrinjavajući je podatak da je najmlađa žrtva imala samo 12 godina. Ove brojke, međutim, predstavljaju samo vrh ledenog brega, dok se sistemski problemi u identifikaciji, zaštiti i podršci žrtvama i dalje gomilaju.

Marijana Savić, osnivačica i direktorka Udruženja Atina, koja se više od dve decenije bavi borbom protiv trgovine ljudima, upozorava da Srbija ne ide u dobrom pravcu. "Bilo je uspona i padova, ali poslednje tri godine definitivno beležimo regresiju. Identifikacija žrtava je nedovoljna, mehanizmi zaštite su oslabljeni, a sistemska podrška je gotovo nepostojeća. Usluge koje udruženja poput Atine pružaju godinama, država nikada nije finansijski podržala."

Srbija se obavezala da će usvojiti evropske standarde u zaštiti ljudskih prava, ali je realnost daleko od toga. Udruženja poput Atine se bore ne samo za zaštitu žrtava, već i za osnovno priznanje i sistemsku podršku. "Naša sigurna kuća nije bila prazna ni jedan dan u poslednjih 22 godine. Sada smo, zahvaljujući Evropskoj uniji, konačno obezbedili trajni prostor za žene i devojčice. Ali to nije dovoljno. Nedostaju programi za decu, za dugoročni oporavak, za reintegraciju u društvo."

Međunarodna priznanja koja Atina dobija, poput francuskog nacionalnog ordena za zasluge, pokazuju da svet prepoznaje značaj njihovog rada. Ipak, dok Evropska unija i međunarodne organizacije ukazuju na neispunjene obaveze Srbije, domaće vlasti i dalje ne rešavaju probleme u korist žrtava. "Prava žena i devojčica u Srbiji su pod udarom, a politička volja da se ovo pitanje reši ne postoji. Broj identifikovanih žrtava je samo delimično pokazatelj stvarnih razmera trgovine ljudima u našoj zemlji. Kada dete od 12 godina biva seksualno eksploatisano, to znači da smo kao društvo zakazali."

U trenutku kada se čitava Evropa i svet suočavaju sa porastom mizoginih i regresivnih pokreta, kao i napadima na osnovna ljudska prava, borba protiv trgovine ljudima ne može biti izolovana tema. To nije samo pitanje zaštite žrtava, već i pokazatelj koliko je jedno društvo spremno da se bori za pravdu. Srbija u ovom trenutku ne pokazuje da je na pravoj strani istorije. Ostaje pitanje - koliko dugo ćemo zatvarati oči pred onima kojima je naša podrška najpotrebnija?

Ceo intervju možete pogledati na linku: Dobitnica francuskog Ordena za zasluge u rangu viteza Marijana Savić o borbi protiv trgovine ljudima