U vekovima klišea kojima se očajava da će ‘prostitucija uvek biti među nama’, uspeh jedne zemlje izdvaja se kao usamljeni svetionik koji osvetljava put. Za samo pet godina, Švedska je drastično smanjila broj svojih žena u prostituciji. U glavnom gradu, Stokholmu, broj žena u uličnoj prostituciji smanjen je za dve trećine, dok je broj mušterija smanjen za 80%. Postoje i drugi veliki gradovi u Švedskoj u kojima je ulična prostitucija gotovo nestala. Nestali su, u velikom broju, i renomirani švedski bordeli i saloni za masažu, koji su se masovno otvarali tokom poslednje tri decenije dvadesetog veka, kada je prostitucija u Švedskoj bila legalna.

Pored toga, broj stranih državljanki koje sada putem trgovine ljudima stižu u Švedsku je nula. Švedska vlada procenjuje da je u poslednjih nekoliko godina samo 200 do 400 žena i devojaka godišnje putem seksualne eksploatacije stizalo u Švedsku, cifra koja je zanemarljiva u poređenju sa 15.000 do 17.000 žena koje putem trgovine godišnje stižu u susednu Finsku. Nijedna druga zemlja, niti bilo koji drugi društveni eksperiment, nisu uspeli da se približe obećavajućim rezultatima koje je postigla Švedska.

Kojom kompleksnom formulom je Švedska došla do ovog podviga? Neverovatno, ali strategija Švedske nije ni najmanje kompleksna. Njena načela, zapravo, deluju tako jednostavno, i tako čvrsto usidreno u zdrav razum, da odmah izazivaju pitanje: “Zašto niko ovo nije već pokušao?”

Revolucionarno zakonodavstvo Švedske iz 1999. godine

1999. godine, nakon godina istraživanja i studija, Švedska je usvojila zakon koji a) kriminalizuje kupovinu seksa, i b) dekriminizira prodaju seksa. Obrazloženje ovog zakona jasno je navedeno u vladinoj literaturi:

“U Švedskoj, prostitucija se smatra aspektom muškog nasilja nad ženama i decom. Zvanično je prepoznata kao oblik eksploatacije žena i dece, i predstavlja ozbiljan društveni problem... ravnopravnost polova ostaće nedostižna dokle god muškarci kupuju, prodaju i eksploatišu žene i decu tako što ih prostituišu.”

Pored dve odvojene pravne strategije, treći i ključni element švedskog zakona protiv prostitucije pruža bogate i sveobuhvatne fondove za socijalne službe koje imaju za cilj da pomognu svakoj ženi koja želi da da napusti prostituciju, i dodatne fondove za obrazovanje građana. Kao takva, švedska jedinstvena strategija tretira prostituciju kao oblik nasilja nad ženama, u kojoj su muškarci koji ih eksploatišu tako što kupuju seks kriminalizovani, uglavnom ženske prostitutke tretirane kao žrtve kojima je neophodna pomoć, a građani obrazovani kako bi se suprotstavili istorijskoj pristrasnosti muškaraca koja je odavno sputala razmišljanje o prostituciji. Kako bi utemeljila svoj stav u čvrstoj pravnoj osnovi, Švedska je zakon protiv prostitucije usvojila 1999. godine kao deo omnibus zakona protiv nasilja nad ženama.

Rana prepreka na putu

Zanimljivo je to što se, uprkos obimnom planiranju pre donošenja zakona, tokom prvih par godina ovog projekta skoro ništa nije dogodilo. Policija je uhapsila veoma mali broj mušterija, i prostitucija u Švedskoj, koja je prethodno bila legalizovana, nastavila je da postoji kao i do tada. Protivnici širom sveta su na naširoko objavljen neuspeh odgovorili dobacivanjem: “Vidite? Prostitucije je uvek bilo, i uvek će je biti.”

Ali, Šveđani, koji su bili i više nego sigurni u razmišljanje koje stoji iza njihovog plana, nisu obraćali pažnju na ovo. Ubrzo su identifikovali, a zatim i rešili, problem. Prepreka, odnosno mesto na kom su njihovi najveći napori zapeli, bila je to što policija nije radila svoj deo posla. Samoj policiji je, kako je utvrđeno, bila potrebna detaljna obuka i orijentacija za ono što su švedska javnost i zakonodavstvo već razumeli u potpunosti. Prostitucija je oblik muškog nasilja nad ženama. Eksploatatori/kupci moraju biti kažnjeni, a žrtvama/prostitutkama se mora pomoći. Švedska vlada uložila je velika sredstva, i pripadnici policije i tužioci, od samog vrha do policajaca u patroli, prošli su intenzivnu obuku i primili jasnu poruku da je država ozbiljna u svojoj nameri. Od tada je zemlja brzo postigla nenadmašne rezultate.

Danas, ne samo da Šveđani nastavljaju da daju ogromnu podršku pristupu svoje zemlje prostituciji (80% njih prema nacionalnim anketama), već su se i policija i tužioci pridružili najvatrenijim pristalicama ovog zakona. Švedska policija otkrila je da im zakon protiv prostitucije koristi i u radu sa svim seksualnim zločinima, naročito time što im omogućava da praktično unište element organizovanog kriminala koji muči druge zemlje u kojima je prostitucija legalizovana ili regulisana.

Neuspeh legalizacije i/ili strategija regulacije

Ovaj švedski primer je jedini, usamljeni primer u mnoštvu zakona protiv prostitucije koji funkcioniše. 2003. godine, škotska vlada je, u potrazi za načinom da popravi svoj pristup problemu prostitucije, angažovala Univerzitet u Londonu da uradi sveobuhvatnu analizu ishoda zakona protiv prostitucije u ostalim zemljama. Pored razmatranja švedskog programa, istraživači su odabrali Australiju, Irsku, i Holandiju kao predstavnike različitih strategija legalizacije i/ili regulacije prostitucije. Istraživači nisu razmatrali situaciju u zemljama u kojima je prostitucija kriminalizovana, kao što je slučaj sa Amerikom. Ishod ovog pristupa već je dobro poznat. Neuspesi, i uzaludnost višestrukog hapšenja prostitutki i previše su dobro poznati širom sveta.

Ali, studija Univerziteta u Londonu otkrila je da su ishodi u razmatranim državama, koje su legalizovale ili regulisale prostituciju, jednako obeshrabrujući, ili čak i više obeshrabrujući nego tradicionalna, sveobuhvatna kriminalizacija. U svakom slučaju rezultati su bili dramatično negativni.

Legalizacija i/ili regulacija prostitucije, prema studiji, dovela je do:
 

• Dramatičnog povećanja svih aspekata industrije seksa,
• Dramatičnog povećanja u uključenosti organizovanog kriminala u industriji seksa,
• Dramatičnog povećanja dečije prostitucije,
• Eksplozije u broju stranih žena i devojaka trafikovanih u region, i
• Indikacija o povećanju nasilja nad ženama.

U državi Viktorija, u Australiji, gde je uspostavljen sistem legalizovanih, regulisanih bordela, nastala je takva eksplozija u broju bordela da je odmah prevazišla sposobnost sistema da ih reguliše, i jednako brzo su ovi bordeli postali leglo organizovanog kriminala, korupcije, i srodnih zločina. Osim toga, istraživanja o prostitutkama koje rade u sistemima legalizacije i regulacije otkrila su da se same prostitutke i dalje osećaju prisiljeno, primorano, i nesigurno u poslu.

Istraživanje o legalnim prostitutkama u holandskoj politici legalizacije otkriva da 79% njih želi da napusti ovaj posao. I, iako je svaki od ovih programa legalizacije/regulacije obećavao pomoć prostitutkama koje žele da napuste prostituciju, ta pomoć nikada nije ostvarena do bilo kakvog smislenog stepena. Nasuprot tome, u Švedskoj je vlada velikim fondovima za socijalne usluge ispratila pomoć onim prostitutkama koje žele da napuste prostituciju. 60% prostitutki u Švedskoj iskoristilo je dobro finansirane programe i uspelo da napusti prostituciju.*

* Cao izveštaj škotske vlade o zakonima protiv prostitucije možete pogledati na www.scottish.parliament.uk

Dakle, zašto niko ovo nije već pokušao?

Zašto, onda, kada uspeh Švedske tako jasno osvetljava put, ostali brzo ne usvajaju ovaj plan? Neki to planiraju. I Finska i Norveška su na korak od ovog poteza. A, ukoliko Škotska posluša savet sopstvene studije, i ona će krenuti u tom smeru. Ali, odgovor na pitanje zašto ostale zemlje ne žure da usvoje švedski plan verovatno je isti kao i odgovor na pitanje zašto ostale vlade već nisu pokušale ovo rešenje Švedske.

Da bi se prostitutke posmatrale kao žrtve muške prisile i nasilja, neophodno je da vlada prvo počne prostituciju da posmatra sa ženske tačke gledišta, umesto sa muške. A većina, ako ne i gotovo sve zemlje sveta još uvek prostituciju, i sve druge probleme, posmatraju sa pretežno muške tačke gledišta.

Švedska, nasuprot tome, već dugo vodi put promovisanja jednakosti za žene. 1965. godine, na primer,Švedska je kriminalizovala silovanje u braku. Čak i do ‘80-ih je bilo država u SAD-u koje još uvek nisu fundamentalno priznale pravo žena da kontrolišu sopstveno telo. Švedska vlada takođe se izdvaja po najvećem broju žena na svim nivoima vlade. 1999. godine, kada je Švedska usvojila revolucionarni zakon protiv prostitucije, švedski parlament bio je sačinjen od gotovo 50% žena.

Švedski zakon protiv prostitucije prvo je kreiran i lobiran od strane švedske organizacije ženskih skloništa, a zatim su ga dvopartijskim naporima podsticale i za njega se borile jedinstveno moćne i brojne švedske poslanice. Švedska se nije tu zaustavila. 2002. godine, Švedska je usvojila dodatni zakon kojim se jača originalni zakon protiv prostitucije. Zakon o zabrani trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije iz 2002. godine, pobrinuo se za neke od rupa u prethodnom zakonu, i dodatno ojačao sposobnost vlade da se bori protiv mreža osoba koje okružuju i podržavaju prostituciju, kao što su regruteri, transporteri i domaćini.

I, zašto mi ne možemo da kopiramo uspeh Švedske ovde?

Iako je verovatno tačno da smo mi, i druge zemlje, još uvek mnogo više od Švedske u patrijarhalnoj tami, nema razloga da sada ne forsiramo promene politike kakve je Švedska napravila. Lepota je u tome što će, kada se probije led i uspostavi dokaz o uspehu, biti mnogo lakše ubediti druge da krenu tim putem.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://esnoticia.co/noticia-8790-swedens-prostitution-solution-why-hasnt-anyone-tried-this-before