Kako razgovarati sa žrtvama trgovine ljudima: u centru pažnje dostojanstvo i poverenje

Način na koji razgovaramo sa žrtvama trgovine ljudima može napraviti ogromnu razliku. Pitanja koja postavljamo, reči koje biramo i način na koji slušamo mogu učiniti da se žrtve osećaju sigurno i poštovano, ili pak da se njihova trauma produbi. Upravo zato je intervju usmeren na žrtvu toliko važan: on stavlja dostojanstvo, poverenje i dobrobit žrtve u središte svakog razgovora.

Dana 14. i 15. jula 2025. godine, Atina je učestvovala na obuci trenera o intervjuu usmerenom na žrtvu, održanoj na Bjelašnici u okviru projekta Saveta Evrope „Pristup pravdi i delotvorni pravni lekovi za žrtve trgovine ljudima u Bosni i Hercegovini“. Obuka je okupila 14 profesionalaca iz različitih oblasti, tužioce, policijske službenike, psihologe, socijalne radnike i aktiviste iz nevladinog sektora, koji zajedno rade na tome da žrtve budu tretirane sa pažnjom i poštovanjem. Obuku su vodili sutkinja Sena Uzunović, psihološkinja Mirela Mujagić, policijski inspektor Mehmedalija Fišeković i aktivistkinja Jelena Hrnjak iz udruženja Atina, kombinujući pravno, psihološko, policijsko i aktivističko iskustvo u radu sa žrtvama trgovine ljudima. Tokom dva dana učesnici su učili o pravnim, psihološkim i praktičnim aspektima rada sa žrtvama, a kroz igranje uloga, simulirane intervjue i simulaciju suđenja vežbali su kako se teorija primenjuje u praksi.

Obuka je pokazala da praktični i interaktivne metode, poput igranja uloga, simulacija i primera iz stvarnog života, imaju najveći efekat, čak i kod iskusnih profesionalaca kojima je često potrebna dodatna podrška u oblastima kao što su aktivno slušanje i trauma-informisana komunikacija. Iako su učesnici pokazali snažnu etičku svest, postalo je jasno da se te vrednosti moraju stalno osnaživati kroz praktične vežbe, naročito u složenim i stresnim situacijama. Na osnovu ovih iskustava, buduće obuke bi trebalo da traju duže i da budu još interaktivnije, sa naglaskom na razvijanje komunikacijskih veština, uključivanje stručnjaka za mentalno zdravlje i različitih disciplina, kao i na stvaranje prilika za međusobno učenje i razmenu iskustava. Pored toga, obezbeđivanje materijala nakon obuke, organizovanje sesija zasnovanih manje na teoriji a više na iskustvu i uvođenje evaluacije kao standardne prakse dodatno bi učvrstilo rezultate sličnih obuka. Konačno, uključivanje sektora kao što su obrazovanje i zdravstvo omogućilo bi ranije prepoznavanje i prevenciju slučajeva trgovine ljudima, ali i unapređenje ukupne efikasnosti sistema.

Šta se promenilo za učesnike

Pre obuke, mnogi učesnici su već imali razvijeno osnovno razumevanje empatije i poverljivosti. Ipak, teškoće su im stvarale veštine poput aktivnog slušanja, korišćenja otvorenih pitanja, razumevanja načina pružanja podrške žrtvama i prepoznavanja reakcija na traumu. Jedan od segmenata bila je radionica „Reci drugačije“, koju je vodila Jelena Hrnjak iz Atine. U ovoj vežbi učesnici su vežbali kako da potencijalno štetne ili osuđujuće fraze preformulišu u podržavajuće. Cilj je bio jednostavan, ali moćan: koristiti reči koje žrtvama vraćaju dostojanstvo i osećaj sigurnosti. Učesnici su istakli da su najviše cenili praktične delove obuke, jer su bili najbliži realnim situacijama sa kojima se susreću u svom svakodnevnom radu.

Buduće obuke trebalo bi da se zasnivaju na naprednim, praktičnim modulima koji jačaju komunikacione i psihosocijalne veštine, podstiču međusobno učenje i uključuju širi krug profesionalaca, posebno zdravstvene i obrazovne radnike, kako bi se obezbedio u potpunosti multidisciplinaran odgovor na trgovinu ljudima.

Svaka žrtva trgovine ljudima zaslužuje da bude slušana bez straha, srama ili osude. Kada profesionalci nauče da razgovaraju sa empatijom i pažnjom, veća je verovatnoća da će žrtve podeliti svoja iskustva, potražiti pravdu i započeti proces oporavka. Obuke poput ove doprinose izgradnji sistema koji svrshihodnije sluša, efikasnije podržava i sveobuhvatnije štiti.