Filipinka preživela pakao u Beogradu na vodi: Došla da radi kao kućna pomoćnica, završila kao robinja

Autor: Miloš Ž. Lazić, 17.03. 2026

Filipinska državljanka došla je u Srbiju da bi zaradila novac kao kućna pomoćnica, ali je završila u kandžama surovih poslodavaca koji su je pretvorili u robinju. Zlostavljana, ponižavana i izgladnjivana, Filipinka je na kraju spašena.

Sve se događalo u elitnom naselju Beograd na vodi, gde je Filipinka došla da bi zaradila novac, što mnogi njeni zemljaci rade i vrlo su cenjeni kao radna snaga zbog visoke radne etike, pedantnosti i marljivosti. Ipak, njenim poslodavcima to nije bilo dovoljno, pa su počeli da se iživljavaju. Žena je sistematski mučena, maltretirana, izgladnjivana. Jedan od izuzetno surovih i ponižavajućih mučenja je bio što su je poslodavci terali da jede otpatke iz kante za đubre.

Ovaj slučaj nije izašao do sada u javnost, ali nije nažalost nije jedini.

Tokom 2025. godine tri državljanke Filipina obratile su se Udruženju Atina za pomoć i podršku. U jednom slučaju osoba je identifikovana kao žrtva trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, dok su u ostalim slučajevima pružene informacije, podrška i procena rizika od eksploatacije. Iako se radi o manjem broju slučajeva, iskustvo iz prakse pokazuje da ovakvi slučajevi često predstavljaju samo vidljivi deo problema, jer mnoge osobe koje trpe eksploataciju nikada ne dođu do sistema podrške.

Udruženje "Atina" godinama se bavi upravo tom problematikom i pomaže žrtvama trgovine ljudima koji se nađu na teritoriji Srbije. Aktivistkinje "Atine" imaju pune ruke posla u spašavanju žrtava, pogotovo sa talasom migranata koji je zapljusnuo i Srbiju, a koji su često žrtve kriminalaca.

"Porast dolaska stranih radnika u Srbiju poslednjih godina prati i zabrinjavajući porast slučajeva u kojima se prijavljuju iskustva radne i seksualne eksploatacije. Tokom 2025. godine Udruženje 'Atina' zabeležilo je značajan porast broja osoba koje su nam se direktno obratile zbog sumnje na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju. Broj takvih obraćanja porastao je za više od 200 odsto u odnosu na prethodni period. Tokom 2025. godine više od 80 osoba obratilo se direktno Udruženju 'Atina' za pomoć i podršku u ostvarivanju svojih prava, najčešće zbog sumnje na radnu eksploataciju. U najvećem broju slučajeva radilo se o radnicima migrantima iz Bangladeša, Zimbabvea, Konga, Nepala, Indije i Šri Lanke. Ovi slučajevi pokazuju koliko je važno da radnici migranti imaju pristup informacijama, podršci i zaštiti svojih prava, kako bi se sprečila eksploatacija i na vreme prepoznale potencijalne žrtve trgovine ljudima", kaže za portal Nova.rs Jelena Hrnjak iz udruženja "Atina".

Žrtve trgovine ljudima

Po njenim rečima udruženju se obraćaju osobe koje su u riziku od trgovine ljudima, kao i osobe koje su već preživele trgovinu ljudima i kojima je potrebna podrška u ostvarivanju njihovih prava i procesu oporavka.

Među njima su državljani Srbije, ali sve češće i strani državljani, posebno radnici migranti koji se suočavaju sa rizicima radne eksploatacije.

"Udruženje Atina je organizacija civilnog društva i licencirani pružalac usluga u sistemu socijalne zaštite, zbog čega u skladu sa zakonom sarađujemo sa svim relevantnim institucijama i akterima koji mogu doprineti zaštiti i ostvarivanju prava žrtava trgovine ljudima. Ta saradnja podrazumeva svakodnevnu komunikaciju i koordinaciju sa policijom, tužilaštvom, institucijama socijalne zaštite, kao i sa zdravstvenim i obrazovnim ustanovama. Istovremeno, praksa pokazuje da je potrebno kontinuirano unapređivati mehanizme koordinacije i reakcije sistema, kako bi identifikacija žrtava i zaštita njihovih prava bila još brža, efikasnija i dostupnija svima kojima je potrebna. Borba protiv trgovine ljudima ne može biti uspešna bez iskrenog partnerstva između institucija i organizacija civilnog društva, jer upravo takva saradnja omogućava da žrtve budu prepoznate na vreme i da im se obezbedi zaštita i pravda", objašnjava Jelena Hrnjak.

Porast radne eksploatacije

Iskustvo Udruženja Atina pokazuje da je u poslednje dve godine primetan značajan porast slučajeva radne eksploatacije, posebno među radnicima migrantima.

"To nikako ne znači da se seksualna eksploatacija smanjuje. U praksi i kroz terenski rad i dalje dolazimo do mladih žena i devojčica koje su duži period bile izložene seksualnoj eksploataciji, često bez pravovremene identifikacije i zaštite. Ono što ovi podaci jasno pokazuju jeste da se različiti oblici eksploatacije danas dešavaju paralelno i da borba protiv trgovine ljudima zahteva mnogo snažniji i koordinisaniji odgovor sistema", kažu iz Udruženja Atina.

Najčešće žrtve iz Afrike i Azije

U najvećem broju slučajeva radi se o osobama koje dolaze iz afričkih zemalja poput Zimbabvea, Konga i Kameruna, kao i iz azijskih zemalja, Bangladeša, Nepala, Indije, Šri Lanke i Pakistana. Ovaj trend prati rast radnih migracija u Srbiji i regionu, ali istovremeno ukazuje i na povećan rizik od radne eksploatacije i trgovine ljudima među radnicima migrantima.

Bogata porodica iz Beograda držala Samantu kao roba

Slučaj Filipinke koja je bila zatočena u jednom stanu u Beogradu na vodi, podsetio je javnost na slučaj njene sunarodnice kojoj su srpski poslodavci oduzeli pasoš kada je došla u Srbiju 2021. godine.

Ona je obavljala kućne poslove i starala se o deci, a radila je i po 16 sati dnevno. Potom bi njeni poslodavci od nje zahtevali masažu, na koju su dovodili i svoje rođake. Iz ovog pakla je izvukao kolega, vozač bogate porodice, koji je ubedio da od njih zahteva pasoš, a kasnije joj pružio utočište dok se snađe.

Tekst u originalu možete čitati na linku: Filipinka preživela pakao u Beogradu na vodi - nova.rs