Podrška mora da bude kontinuirana, ili nije podrška

Razgovor sa Lidijom Đorđević, koordinatorkom programa za direktnu podršku žrtvama trgovine ljudima u Udruženju Atina

Fotografija: Piroški Marija 

Kada govorimo o podršci ženama koje su preživele trgovinu ljudima, često mislimo na hitne intervencije, siguran smeštaj ili pomoć u kriznim situacijama. Ali šta se dešava nakon toga? Kada se reflektori ugase, sudski postupci oduže, a žena ostane sama sa posledicama nasilja?

Lidija Đorđević već više od deset godina radi upravo tamo gde je podrška najpotrebnija, uz žene koje pokušavaju da ponovo izgrade svoje živote nakon eksploatacije i nasilja. Danas koordinira program direktne podrške u Atini i tim koji svakodnevno pruža podršku ženama širom Srbije.

U ovom razgovoru ona govori o poverenju, odgovornosti sistema, izazovima dugoročnog rada, ali i o tome zašto je kontinuitet podrške često važniji od same pomoći. U ovom razgovoru Lidija govori o tome gde sistem zakazuje, šta znači kvalitetna podrška i zašto je poverenje nešto što se gradi godinama, ali može da se izgubi u samo jednom trenutku.

Danas, više nego ikada, Lidija veruje da je oporavak moguć samo uz dugoročnu podršku i odnose poverenja koji se grade godinama. Ipak, kaže da je taj posao danas teži nego kada je počinjala. „Mislim da je pružanje podrške i proces oporavka danas mnogo teže i kompleksnije nego pre deset godina. Malo je saveznika, a puno izazova. Ono što danas imamo jeste tim i žene sa kojima radimo. Oslanjamo se jedino jedne na druge. Danas srećem žene sa kojima sam počinjala da radim pre mnogo godina. Kada ih vidim, dominantan je osećaj ponosa. Ponosna sam na sve što su prošle nakon preživljenog nasilja i na ono što su danas.“

Internet pamti i onda kada žrtve pokušavaju da zaborave

„U poslednjoj deceniji svedočimo promeni društvenog konteksta, kao i načina na koji se trgovina ljudima odvija. Ranije nismo u tolikoj meri govorili o digitalnom prostoru kao mestu regrutacije i eksploatacije. Danas posledice trgovine ljudima ostaju trajno prisutne kroz fotografije, snimke i lične podatke koji se šire internetom. Posebno su ugroženi deca i mladi. To zahteva mnogo kompleksniju mrežu podrške nego ranije.“

Istovremeno, sve češće pružamo podršku ženama migrantkinjama i izbeglicama, čiji položaj dodatno usložnjavaju jezičke barijere, neizvestan pravni status i otežan pristup pravima i uslugama.

Iako se oblici eksploatacije menjaju, jedna stvar u Srbiji ostaje ista: „I dalje se više bavimo posledicama nego uzrocima. Čovek nam nije u fokusu.“

Kada sistem najviše zakazuje

Prema Lidijinom iskustvu, najteži period za žrtve često počinje onda kada bi sistem trebalo da ih štiti, tokom sudskih postupaka.

„I dalje najveći deo dokaznog postupka ide preko leđa same žrtve. One više puta prolaze kroz traumatična iskustva dok svedoče pred različitim institucijama. Napredak postoji, ali podrška tokom trajanja postupka i dalje nije dovoljno intenzivna i kontinuirana.“

Posebno zabrinjava činjenica da se podaci sa suđenja i dalje pojavljuju u medijima i na portalima. „To šalje poruku da sistem još nije dorastao zadatku zaštite žrtava.“

Zašto je kontinuitet važniji od pomoći

Ako postoji jedna poruka koju Lidija želi da pošalje, onda je to da oporavak ne može da bude vremenski ograničen projektom ili sudskim postupkom. „Bolje ne započinjati rad ako ne možemo obezbediti kontinuitet.“

„Oporavak od traume nije jednokratan događaj. To je dug proces koji traje godinama. Ne postoji univerzalna formula oporavka. Zato podrška mora biti stalno dostupna i prilagođena potrebama svake žene.“

Kvalitetna podrška je ona koja se prilagođava ženi, njenim potrebama i njenom tempu. Ona mora da bude dostupna odmah, da bude sveobuhvatna i da ne bude uslovljena. Ali ono što je najvažnije jeste istrajnost, kontinuitet. Govorimo o godinama, ne o mesecima.

Poverenje se ne gradi brzo

„Odnos poverenja je osnova svega. Žene sa kojima radimo često imaju iskustvo nasilja, zanemarivanja i izdaje. Da bi ponovo verovale ljudima potrebno im je vreme za oporavak, doslednost i sigurnost.“

„Pre nekoliko dana pozvala me je devojka koja je tokom pandemije bila u Atini. Izgubila je blisku osobu i trebalo je da ode na sahranu. Razgovarale smo dugo, a na kraju mi je rekla: 'Kako me ti smiriš i koliko mi prija da pričam sa tobom. To mi je ostalo još iz perioda kada sam bila u Atini.' Te rečenice su mi ostale urezane. To je za mene mera kvaliteta podrške.“

Šta se događa kada podrška prestane prerano

„Kada podrška nestane, žena može imati osećaj da je ponovo izneverena - da smo još jedni u nizu ljudi koji su je napustili kada joj je bilo najpotrebnije.“

Lidija otvoreno govori o tome da kratkoročna podrška ponekad može doneti više štete nego koristi.

„Nekada se pitam da li od kratkoročne podrške ima više koristi ili štete. Mislim da je bolje ne započinjati proces ako ne možemo da obezbedimo kontinuitet.“

Najveća lekcija

Posle više od decenije rada, najveću inspiraciju i dalje pronalazi u ženama koje su preživele nasilje.

„Od žena sam naučila koliko nedaća i bola čovek može da preživi, a da se i dalje raduje životu i veruje ljudima. Naučile su me da su ljubav, pažnja i osećaj pripadanja ono što svakom čoveku najviše treba.“

„Čovek je neiscrpan izvor snage i borbe. Žene koje sam upoznala u Atini pravo su čudo snage i hrabrosti. Kada vidim njihovu svakodnevnu borbu, to i meni daje snagu za dalji rad.“

Šta znači ostati uz nekoga

Na kraju razgovora Lidija deli priču koja najbolje objašnjava šta za nju znači uspeh.

„Pre nekoliko dana pozvala me je žena sa kojom sam radila pre više od deset godina. Želela je da mi kaže da je trudna. Rekla mi je da je njen partner pozvao svoje roditelje da podeli lepe vesti, a da je ona prvo pozvala mene. Nema kontakt sa svojom porodicom i rekla je da su Atina i ljudi iz Atine njena porodica.“

„To ne treba dalje objašnjavati. To je mera mog ličnog i profesionalnog uspeha“, zaključuje Lidija.

Možda upravo u tome leži suština Atininog rada, ne samo u pružanju podrške u trenutku krize, već u tome da žene godinama kasnije i dalje znaju da imaju kome da se obrate.

Ove aktivnosti i objava nastale su u sklopu projekta „Zajedno za nju: Zaštita i osnaživanje u zajednici - sveobuhvatna podrška ženama migrantkinjama i izbeglicama“, koji sprovodimo uz podršku Švajcarske. Atina je isključivo odgovorna za sadržaj, koji ne odražava nužno zvanične stavove Švajcarske.