Na hiljade mladih Amerikanki koje upadnu u zloglasni svet prostitucije, kažu zagovornici, ne čine to svojom voljom. Počinje tako što se makro sprijatelji sa njima, da im mesto za stanovanje, a zatim ih pošalje na ulicu, ili da prodaju svoje telo putem onlajn oglasa.

Detinjstva obeležena rasturenim porodicama, zlostavljanjem, zloupotrebom droge, i očajničkom potrebom za ljubavlju, povezuju njihove priče, a često je njihova prošlost uzrok iskrivljenog osećaja za dobro i loše.

“Bila sam zlostavljana... a nisam znala da je to loše”, rekla je jedna žena u kući Magdalen, skloništu za žene u Nešvilu.

Druga žena, Šilia, kaže da ju je sa 6 godina rođena majka naučila kako da oralno zadovolji muškarca. “To se dešavalo toliko često da je delovalo prirodno, kao da i treba da se dogodi”, rekla je ona.

Seks trafiking: resursi za pomoć žrtvama

U predstojećem dokumentarcu PBS-a, “A Path Appears”, novinar Njujork Tajmsa, Nikolas Kristof, kaže da je vreme da se seks trafiking prizna kao američki problem, i da se dobro promisli o prostituciji i pojmu izbora, naročito kada su u pitanju žene.

“U osnovi, to se posmatra kao javna neprijatnost, umesto kao problem kršenja ljudskih prava” kaže Kristof. “A, osoba koju i policija i tužioci gone je žrtva, 16-ogodišnja devojka, a ne počinilac, makro, ili mušterija.”

Prosečna starost prilikom ulaska u prostituciju je 12 do 14 godina, prema podacima iz studije Univerziteta u Pensilvaniji. Veliki broj ovih žena, kaže Kristof, počele su kao mlade devojke odbegle od kuće. Nacionalni centar za nestalu i eksploatisanu decu procenjuje da je u 2013. godini svako sedmo ugroženo odbeglo dete, koje im je prijavljeno, najverovatnije postalo žrtva seks trafikinga, a veliki broj njih su deca iz hraniteljskih porodica.

“To su američke devojčice”, kaže Kristof, dodajući da je uobičajeno za najugroženije devojčice da imaju “problema sa samopouzdanjem, i da su ponekad zavisne od lekova.”

“I, one se posvađaju sa mamom, i odu na autobusku stanicu, a jedina osoba koja ih tamo traži je makro, i to je trafiking u Americi”, rekao je on.

Odsustvo brižne odrasle osobe u njihovim životima, kažu zagovornici, utire put predatorima da se ušunjaju i primene ofanzivu šarma, koja utiče na ranjivost mladih osoba, bez obzira da li je u pitanju naklonost, pažnja, ili prosto mesto za spavanje. Jedan od klasičnih pristupa, kažu policajci, je kada se čini da je predator nežan, i govori devojčici da ima lepe oči, ili joj kaže da treba da ga zove “tata”, znajući da one žude za porodicom. Ovi regruteri vrebaju na autobuskim stanicama, u blizini skloništa za beskućnike, i hraniteljskih ustanova, kažu vlasti, znajući da ranjivi mladi ljudi često obilaze ta mesta.

Narednik Hektor Martinez i policajac Džek Kolins, iz odeljenja lučke uprave, koje dele Njujork i Nju Džersi, prošetali su njujorškim autobuskim stanicama, kroz koje po procenama prođe 225.000 ljudi svakoga dana. Martinez i Kolins kažu da je u proteklih godinu dana njihova jedinica pronašla 69 odbegle dece, od jednog do troje nedeljno.

“Makroi, regruteri, oni sede ovde i posmatraju”, kaže Martinez, misleći na Greyhound šalter za prodaju karata. “Posmatraju dok ulaze, i kupuju karte ovde.”

“Oni mladima prodaju ideju o toplom prenoćištu, mogućnostima, potencijalu za romansu, možda čak i za zaradu”, dodaje Kolins.

Samo dva bloka od lučke uprave, nalazi se Covenant House, jedno od najvećih skloništa za omladinu u riziku u državi. Ali, u ta dva bloka između početka, ili kraja putovanja, i bezbednog utočišta, vrebajumajstori manipulacije, koji se nadaju da će uspeti trajno da presretnu život mlade osobe.

Džejn Biglsen, direktorka inicijativa protiv trgovine ljudima u Covenant House International, kaže da je izluđuje što se ne radi više kako bi se sprečio seks trafiking.

“Svi govore da su protiv trgovine ljudima, ali kada odem da razgovaram sa zakonodavcima... na dan borbe protiv trgovine ljudima, žele da razgovaraju sa mnom”, kaže Biglsen. “Na dan mladih beskućnika, ne žele da razgovaraju sa nama. Ista deca! Ista deca su u pitanju! Ali, oni ne žele da razgovaraju sa nama.”

Finansiranje hraniteljstva i mentorskih programa je ključno, kaže Biglsen, i ima najveći potencijal da promeni život mlade osobe. Brižan hranitelj, ili mentor, ima moć da izmeni put iste mlade osobe koja bi mogla da padne u ruke makroa.

“Postoji ogromna povezanost-- sami su po prvi put u životu, i beskućnici, a makroi im prilaze i vrebaju ih”, nastavlja ona. “Otkrili smo da su sa 18 i 19 godina prilično ranjivi.”

Kada mlade žene stignu, Biglsen kaže da Covenant House radi sa njima, kako bi im pomogli da shvate šta se dogodilo, i blisko sarađuju sa policijom lučke uprave, okružnim tužilaštvom Menhetna, i sudskim vlastima za trgovinu ljudima, kako bi se pronašle osobe koje su ih regrutovale.

“Mladi ljudi pojavljuju se na našem pragu i govore: ‘gladna sam, umorna, hoću krevet’. Ne kažu nam ‘trafikovana sam’. To zahteva dalju istragu, i dalje kopanje”, kaže Biglsen. “Nisu uvek spremne da se otvore. Trgovina ljudima je izuzetno osetljiva tema. Ponekad je potrebno vreme da se razvije odnos sa njima, da bismo ih naveli da se otvore.”

Bez obzira da li je onlajn ili na ulici, prostitucija je ozbiljan biznis. Jedna žena je rekla Kristofu da kombi sa sedam devojaka može, na odmorištu za kamiondžije, da zaradi makrou 1.400 dolara za sat vremena.

“To nije nešto što ljudi biraju svojom slobodnom voljom, i nije u pitanju poslovni odnos”, kaže Kristof. “To je ta fundamentalno pogrešna percepcija da, na neki način, makro i ta devojka dele novac između sebe, ili nešto tome slično. Svaki dinar koji ona zaradi odlazi makrou, svaki dinar, a ukoliko pokuša da zadrži nešto za sebe, ili ne ispuni svoju kvotu od, koliko god, 700, 800 dolara, tog dana će biti prebijena.”

Devetnaest država eksperimentiše sa ciljanjem makroa u racijama, umesto što samo spasavaju devojke. Kancelarija šerifa Kuks Okruga u Čikagu promenila je način na koji se odnose prema hapšenjima vezanim za prostituciju, pokrenuvši nacionalnu kampanju za lov na “mušterije”. Njihov program “Nacionalni dan hapšenja mušterija” sada uključuje “51 partnera u oblasti sprovođenja zakona širom zemlje”, i zajedno su obavili hapšenja 1.832 “mušterije”, prema podacima kancelarije šerifa.

"Čini mi se da bismo, da su u pitanju trgovci oružjem, našli način da ih se rešimo”, kaže Kristof. “Ali, nekako, kada se radi o ljudima koji trguje 15-ogodišnjim devojčicama, to nije prioritet.”

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://abcnews.go.com/US/lured-off-streets
-young-women-sex-trafficking-victims/story?id=28428792