Žrtva trgovine ljudima otkriva mračnu stvarnost svog iskustva

KOLUMBIJA - Sa povodljivih 19 godina, jedna tinejdžerka iz Kolumbije poverovala je strancu.

“Mislila sam da sam nepobediva”, kaže Džesika Luebert.

Ali, pred njom je bila teška lekcija kada se susrela sa trgovcem ljudima.

“Pitao me je da li sam zainteresovana da budem model na Mauiju”, kaže Luebertova.

Tako je ona, sa 19 godina, spakovala kofere i uputila se na Havaje. Ono što je zatekla tamo nije bilo ono čemu se nadala. Stigla je u hotel, i ušla u sobu u kojoj su se nalazila četvorica muškaraca. Pomislila je da je pogrešila, izvinila se, i pokušala da izađe.

“Četvorica muškaraca, starijih muškaraca, brzo su zatvorili i zaključali vrata. Imala sam svoj telefon sa sobom, i to je sve. Jedan od njih je uzeo moju tašnu i otišao na jednu stranu, drugi je uzeo moj telefon i otišao na drugu stranu, a dvojica muškaraca stajala su ispred mene, i odmah zatim su mi ubrizgali nešto. Još uvek ne znam čime su me drogirali tokom tri dana koje sam provela tamo”, kaže Luebertova.

Četvorica stranaca kupila su Luebertovu. Narednih dana su je, kako sama kaže, drogirali, zlostavljali i tukli.

Tokom 2014. godine, više od 5.000 slučajeva trgovine ljudima, iz svih delova SAD-a, prijavljeno jeNacionalnom Resurs Centru za Trgovinu Ljudima (NHTRC) i Polaris BeFree SOS liniji za poruke.

Od ovih slučajeva:

 3.598 (71%) čini seksualna eksploatacija
 818 (16%) čini radna eksploatacija

Ministarstvo pravde SAD-a identifikovalo je top 20 zajednica za trgovinu ljudima u zemlji. Sent Luis se našao na ovoj listi.

Trejsi Perkins, detektivka u odeljenju šerifa Bun Kauntija, radi sa radnom grupom za sajber kriminal i bavi se slučajevima seks trafikinga u centralnom Misuriju.

“To se dešava, i među nama je. Samo ih treba uhvatiti, ili znati šta se dešava, jer onda se mora uraditi nešto po tom pitanju”, kaže Perkinsova.

Postoji više razloga iz kojih ljudi postanu umešani u trafiking, kaže ona.

“Veliki je broj očajnih ljudi u današnjem društvu, kada je u pitanju finansijska stabilnost, i ponekad oni smatraju da moraju da urade sve što je u njihovoj moći kako bi sastavili kraj sa krajem”, kaže Perkinsova.

Prema njenom mišljenju, seks trafiking se svakoga dana dešava sve češće.

“Smatram da postaje sve više uobičajen zbog toga što ljudi postaju pohlepniji, a oni znaju da je u pitanju masovna proizvodna linija, jer što više devojaka imate, to ćete više para zaraditi.”

Jedan od načina na koje trgovci pronalaze žrtve je i putem interneta.

Nanet Vord, iz Koalicije za zaustavljanje trgovine ljudima centralnog Misurija, kaže da je internet pogoršao problem seks trafikinga.

“Sve je postalo lakše zbog društvenih medija i interneta, uključujući i prodaju ljudi, reklamiranje ljudi, i kupovinu ljudi”, kaže Vordova.

Ona svake nedelje drži predavanja o seks trafikingu u našim zajednicama različitim grupama, uključujući i škole, bolnice i preduzeća.

“Kada ljudi nauče definiciju, i razumeju na primerima šta je zapravo trgovina ljudima, kako izgleda, i u kakvim se sve oblicima javlja, tek tada shvate da su te primere i sami videli”, rekla je Vordova.

Prema njenim rečima, nije uvek jednostavno identifikovati situaciju trgovine.

“Postoje slučajevi u kojima ta osoba koja je žrtva, ne kriminalac, nama deluje kao neko ko je odabrao da se bavi prostitucijom, kada je zapravo u pitanju neko ko je kontrolisan, i izuzetno nasilno tretiran, u mnogim slučajevima i od strane mušterija, ljudi koji kupuju seks, i makroa, a izbora zapravo nema”, kaže Vordova. “Dakle, čak i unutar te industrije, koju mi razumemo kao prostituciju, postoje žrtve seks trafikinga.”

Meribet Dži, medicinska sestra iz Džeferson Sitija, kaže da može da neguje ljude u bolnici, a da nema ni najmanju ideju šta oni preživljavaju kod kuće. Ona kaže da je verovatno videla slučajeve koji su bili povezani sa seks trafikingom, ali da u to vreme nije umela da ih identifikuje.

“Recimo, kada jedna osoba izgleda kao da ima kontrolu nad tom drugom osobom, i naravno obično su u pitanju žena i muškarac, koji želi da govori u njeno ime i preuzme kontrolu nad situacijom”, kaže Dži.

Jedna demografska grupa je naročito u riziku od trgovine ljudima.

“Moramo da obratimo pažnju na jedan od teže rešivih delova nas kao zajednice, a to su naša ugrožena deca i omladina”, kaže Vordova. “Već znamo da se deca kod kuće suočavaju sa zlostavljanjem. Ima dece koja pobegnu, dece koja su izbačena iz svojih kuća, dece koja se upletu u sistem krivičnog pravosuđa i nemaju stabilan porodični život.”

Vordova kaže da su ta deca ugrožena jer postoji mogućnost da će ih trgovci uhvatiti ili namamiti u ranom uzrastu. Zapravo, prosečna starost ulaska u prostituciju dece u SAD-u je 13-14 godina.

Luebertova kaže da je ona bila jedna od tih ranjivih tinejdžera.

“Nisam imala dobar porodični život, tata nije bio u toj priči.”

Ali to može da se dogodi bilo kome, kaže Vordova.

“Želim da nas podsetim da to može da se dogodi i deci koja nisu ugrožena. Oni mogu da se nađu u tržnom centru, i da im neko kaže ‘lepa si, bila bi odličan model, zašto ne bi došla na ovu audiciju’, i sve može da deluje legitimno, a u stvari oni će otići negde, ili se sresti sa nekim, i stvari će krenuti po zlu u tren oka”, kaže ona.

Vordova kaže da bi se i zajednica mogla okriviti za porast trgovine ljudima.

“Moramo da shvatimo da se to ne bi dešavalo da mi, kao kultura i kao zajednica, nismo stvorili potražnju za kupovinom ljudi za seks, ili kupovinom jeftinih proizvoda”, rekla je Vordova. “Moramo biti voljni da se pozabavimo kulturom objektifikacije, i kulturom preseksualizacije devojčica i žena, koje su deo stvaranja kulture koja olakšava postojanje seks trafikinga u našoj zajednici.”

Nakon tri duga i nepodnošljiva dana na Mauiju, Luebertova je pronašla izlaz. Ona je počela da pamti rutinu čistača u hotelu. Tako je jednog dana i uspela da pobegne.

“Videla sam šansu da pobegnem, i iskoristila sam je. Sećam se samo da sam se držala za njega, on nije govorio engleski ali je pozvao policiju, i bilo je potrebno nekoliko dana da se sve reši, ali na kraju sam se vratila u Misuri”, kaže Luebertova.

Godinama kasnije, Luebertova kaže da ima supruga koji je podržava, i dvoje dece koje voli. Ona je religiozna žena, koja svakodnevno čita svoju ružičastu Bibliju i podvlači omiljene delove. Njena kuća je puna krstova, i slika na kojima piše “blagoslovena”.

Luebertova sada radi za Koaliciju za zaustavljanje trgovine ljudima centralnog Misurija, kao žrtva seks trafikinga. Ona svakoga dana radi sa žrtvama koje se oporavljaju od trauma.

“Sada kada se osvrnem, shvatam da je sve to bio deo božjeg plana. Pripremao me je za ovo što radim danas - mentorstvo za mlade i ugrožene.”

Luebertova kaže da je njeno iskustvo od nje napravilo boljeg roditelja.

“To me je naučilo da budem mnogo aktivnija, i zaštitnički nastrojena majka, i ne udaljavam se od istine u odnosu sa svojom decom.”

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.komu.com/news/sex-trafficking-survivor-reveals-dark-reality-of-trade-67291/