“Kada smo započeli saradnju sa NVO Atina 2011. godine, ova organizacija nam je ukazala na jedan slučaj prinudnog braka između albanske devojke i srpskog muškarca. Maloletna devojka bila je žrtva trgovine ljudima, prisilno prodata i udata u jednom gradu u Srbiji. Mnoge devojke iz severne Albanije se udaju za muškarce koji žive u ruralnim delovima Srbije. To nije uvek nužno vezano za trgovinu ljudima, ali postoje slučajevi u kojima se ovim ženama trguje.”

Srbiju je nedavno posetila delegacija Albanije koju su činili predstavnici nevladine organizacije “Vatra” iz Vlore, predstavnici Kancelarije Nacionalnog Koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima Albanije, Državne socijalne službe i Generalnog direktorata policije. Svi oni, deo su albanskog nacionalnog mehanizma za identifikaciju i zbrinjavanje žrtava trgovine ljudima. Brikena Puka, predstavnica Psihosocijalnog centra “Vatra” priča o ciljevima ove posete, problemima i oblicima trgovine ljudima u Albaniji, kao i o utiscima koje nosi iz ove posete.

Koliko je veliki problem trgovine ljudima u Albaniji i kako se Vaša zemlja nosi sa tim?

Albanija je zemlja porekla trgovine ljudima i tako je čak i kvalifikovana u izveštaju TIP report (Trafficking in Persons Report) Američkog Stejt Departmenta. Imamo veliki problem sa unutrašnjom trgovinom; prema našim statistikama odnos između unutrašnje i spoljašnje trgovine ljudima je u odnosu 70 prema 30 odsto. Najzastupljeniji oblici eksploatacije su seksualna eksploatacija, prinudno prosjačenje, prinudni rad i primoravanje na vršenje krivičnih dela.

Koliko ima identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Albaniji prema poslednjim podacima i kako funkcioniše prihvat žrtava u skloništima u Vašoj zemlji?

U 2012. godini u Albaniji su identifikovane 92 žrtve trgovine ljudima. Glavne destinacije albanskih žrtava trgovine ljudima su Švajcarska, Nemačka, Švedska, Italija, Grčka, Kosovo, Srbija itd. U Albaniji postoje četiri skloništa za žrtve trgovine ljudima koja rade zajedno u sklopu Nacionalne koalicije skloništa za borbu protiv trgovine ljudima. Jedno od njih je državni prihvatni centar, a ostala tri vode NVO koje pružaju dugoročne usluge reintegracije žrtvama.

Ko su uglavnom žrtve trgovine ljudima u Albaniji?

Žrtve trgovine ljudima u Albaniji dolaze iz porodica sa socijalnim i ekonomskim problemima, niskim nivoom obrazovanja i kulture. Većina ih dolazi iz porodica u kojima je prisutno nasilje, gde su roditelji razvedeniili su deca siročad. Neki naši korisnici/ce imaju mentalne probleme a u nekim slučajevima se njihova zdravstvena situacija iskorišćava. Kada korisnici/ce dođu u naša skloništa imaju traume, nemaju poverenja i imaju nizak nivo samopoštovanja.

Mnoge devojke iz Albanije se udaju za muškarce iz Srbije. Među njima bilo je slučajeva trgovine ljudima. Kakva su Vaša saznanja o tome?

Kada smo započeli saradnju sa NVO Atina 2011. godine, ova organizacija nam je ukazala na jedan slučaj prinudnog braka između albanske devojke i srpskog muškarca. Maloletna devojka bila je žrtva trgovine ljudima, prisilno prodata i udata u jednom gradu u Srbiji. Mnoge devojke iz severne Albanije se udaju za muškarce koji žive u ruralnim delovima Srbije. To nije uvek nužno vezano za trgovinu ljudima, ali postoje slučajevi u kojima se ovim ženama trguje. Ove devojke nastavljaju sa životom u novoj porodici i mnoge Albanke se udaju za srpske muškarce. Policiji je vrlo je teško da razlikuje normalan i prinudni ili lažni brak od trgovine ljudima, naročito kada su svi papiri ispravni.

Kakve programe reintegracije žrtvama trgovine ljudima pruža centar “Vatra”?

Centar “Vatra” pruža dugrotrajnu pomoć žrtvama trgovine ljudima i potencijalnim žrtvama trgovine ljudima u tri faze. Prva faza je “krizna intervencija i akomodacija” koja se prevashodno bavi smeštajem u rezidencijalne centre gde korisnice/i dobijaju osnovne usluge kao što su smeštaj, odeća, hrana, medicinska i psihološku pomoć, stručno usavršavanje, zaštita, porodična medijacija i priprema za sledeće faze reintegracije. Druga faza je prelazna i uključuje i donekle samostalan život, a centar “Vatra” pruža alternativni smeštaj korisnicima/cama. . Odraslima se pruža podrška da postanu ekonomski nezavisni – npr. po završetku stručnog usavršavanja oni prelaze iz skloništa u zaštićene stanove, subvencionisane od strane centra “Vatra”. Za maloletnike je omogućen smeštaj u hraniteljske porodice ili u altertnativne centre za zbrinjavanje. Osoblje NVO “Vatra” nagleda njihov napredak, pružajući im kontinuiranu psiho-socijalnu pomoć i podršku. Treća faza je rentegracija i socijalno uključivanje i podrazumeva pomoć koja korisnice osposobljava da postepeno napuste program. Podrška se sastoji u pomoći prilikom reintegracije u porodicu i zajednicu gde korisnici žive; informacije o sredstvima i uslugama dostupnim u zajednici; pomoć u jačanju veza sa institucijama koje pružaju podršku u zajednici u kojoj žive; regularno nadgledanje slučajeva.

Kakvi su utisci posle studijske posete koja je uključivala posete državnim institucijama i nevladinim organizacijama u Srbiji?

Ideja o ovoj studijskoj poseti rodila se 2011. godine, kada je počela saradnja između NVO “Vatra” i “Atina”. Sreli smo se sa svim relevantnim organizacijama civilnog društva koje se bave zaštitom žrtava trgovine ljudima NVO Centar za intergraciju mladih, NVO Astra, Autonomni ženski centar, kao i sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) koji razvijaju regionalni program socijalne zaštite i prevencije trgovine ljudima. Takođe, naša delegacija je zadovoljna dobrodošlicom svih instuticija u Srbiji Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, kao i Ministarstva unutrašnjih poslova, naročito koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima gospodina Mitra Đuraškovića. Jedan od ciljeva ove studijske posete, koja je podržana od strane “Kvinna till Kvinna Foundation” iz Švedske bila je razmena iskustva dobrih praksi između institucija i organizacija civilnog društva iz Albanije i Srbije.. Predstavnici institucija koji su posetili Srbiju su deo nadležnih organa koji deluju u Albaniji na implementaciji nacionalnog mehanizma standardnih operativnih procedura za identifikaciju i zbrinjavanja žrtava trgovine ljudima a napravljeni su i planovi za buduću saradnju na polju zaštite žrtava i prevencije trgovine ljudima ove dve zemlje.

za NVO Atina Ana Mitić