Predstavnica NVO Atine prezentovala je ekspertizu i dugogodišnji rad ove organizacije na slučajevima trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja, što je i bio razlog da se uključi u pružanje podrške onim osobama koje su, u okviru izbegličke krize, prepoznate kao najranjivije.

 ‘U radu sa izbeglicama i migrantima u Srbiji, često se susrećem sa ženama i devojčicama čije povrede pričaju priču o dugom i opasnom putovanju!’, izjavila je Marijana Savić, direktorka NVO Atina. U saradnji sa GIZ-ovim projektom ‘Socijalna prava za ranjive grupe na Zapadnom Balkanu’, ova NVO se bavi ženama izbeglicama na balkanskoj ruti, i savetuje ih svakodnevno. Izbeglice na putu ka Evropi sve više su izloženi opasnostima poput trgovine ljudima. U okviru svoje “Rodne Nedelje”, GIZ je, stoga, organizovao panel diskusiju ‘Migracije i trgovina ljudima: Ispitivanje rodne dimenzije’ vezanu za kompleksnu temu trgovine ljudima. Događaj je okupio predstavnike različitih međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva koji su govorili o svojim iskustvima vezanim za ovu temu. Osim toga, Elke Löbel koja vodi radnu grupu za raseljavanje i migracije pri BMZ-u, i Cornelia Richter članica izvršnog odbora GIZ-a, diskutovale su o tome na koji su način trgovina ljudima i migracije uključene u trenutnu agendu razvoja.

‘Pored kratkoročnih odgovora na trenutnu situaciju vezanu za izbeglice i migracije, potrebni su nam i dugoročni razvojni projekti koji stvaraju izglede za bolji život’, izjavila je Elke Löbel o BMZ-ovom stavu o trenutnoj situaciji. Zbog svog iskustva sa ženama žrtvama trgovine ljudima tokom rada u skloništima za žene u Boliviji, i trenutnog položaja na čelu radne grupe za raseljavanje i migracije pri BMZ-u, Elke Löbel je odlično upoznata sa ovim problemom. ‘Moramo da sarađujemo sa svim nivoima, uključujući i državu, pravni sistem, policiju i civilno društvo. Međutim, pre svega moramo da steknemo poverenje žena!’

Cornelia Richter je saglasna sa ovim, i naglašava važnost uključivanja aktera civilnog društva, kao što je NVO Atina, u rad GIZ-a. ‘Iako migracije pružaju veliki potencijal u pogledu transfera znanja i inovacija, moramo posmatrati i pojedinačna pitanja na drugačiji način. I rizike poput trgovine ljudima, i rodno specifične izazove koji su rezultat toga, moramo takođe uzeti u obzir’.

Od pre nekoliko godina, međunarodna mreža Globalna Inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI) radi upravo to. Tuesday Reitano, šefica Sekretarijata GI, u svom uvodnom izlaganju navela je da je ‘trgovina ljudima globalni zločin sa znatnim regionalnim razlikama. Više od 60% žrtava su žene i devojčice’. Uprkos tome, trgovina ljudima još uvek nije u fokusu razvojnih politika. Slično drugim oblicima organizovanog kriminala, međutim, ona ometa realizaciju važnih razvojnih ciljeva. Trgovina ljudima javlja se unutar granica, kao i transnacionalno, i uključuje mnoga pitanja vezana za seksualnu eksploataciju i prisilni rad. ‘Migranti i izbeglice naročito su ranjivi i lako postaju žrtve organizovanog kriminala, jer su često ili namamljeni lažnim obećanjima, ili prosto ne vide alternativu’ objašnjava Reitano. Stoga, samo edukacija i informisanje o rizicima koji prate trgovinu ljudima služe kao zaštitne mere, naglašava Anjali Fleury, istraživač u Globalnoj platformi za migracije i razvoj (KNOMAD) Svetske banke. ‘Jaki migranti su oni koji su dobro informisani’, bila je poruka GIZ-a i BMZ-a te večeri.

Biljana Dijanisieva, savetnica GIZ-a u Makedoniji, koja je bila moderatorka panel diskusije, saglasna je sa ovom porukom. Kada je reč o pitanjima migracija, rod ne bi trebalo razmatrati naknadno, već od samog početka, kako bi mere mogle da budu prilagođene potrebama određenih grupa. U suprotnom, rodno specifični izazovi i konkretni problemi žena i devojčica neće biti uzeti u obzir. Pored toga, migranti, izbeglice, kao i žrtve trgovine ljudima, ne bi trebalo da se posmatraju samo kao pasivne žrtve, već ih treba osnaživati u njihovim ulogama aktera. Stoga, pitanja izbeglica i migracija zahtevaju inovativne, rodno osetljive i holističke pristupe, dok su migrantima potrebne informacije kako bi imali pristup svojim pravima. ‘Dokle god ne postoje zakonski načini za migraciju, ljudi će migrirati ilegalnim kanalima i nehotice dolaziti u veoma ranjive položaje’, zaključila je Biljana Dijanisieva.

Fotografije sa događaja možete pogledati u albumu na linku http://atina.org.rs/sr/berlin-migracije-i-trgovina-ljudima-ispitivanje-r...

KNOMAD istraživanje "Razumevanje žena i migracija" možete pronaći na linku http://atina.org.rs/en/knomad-understanding-women-and-migration

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:

https://gc21.giz.de/ibt/var/app/wp385P/2371/index.php/gw2016/migration-and-human-trafficking-examining-the-gender-dimensions/