Domaćin za stotine hiljada izbeglica koje su pobegle od rata u susednoj Siriji, Liban je svedok porasta dečijeg rada u poslednjih nekoliko godina, najviše u opasnom poljoprivrednom sektoru.

Dolina Beka, Liban (ILO News) – Sunce izlazi iznad Antilibanskih planina koje prave granicu sa Sirijom. Kausar Ibrahim, 12-ogodišnja izbeglica iz Alepa u Siriji, već radi na orezivanju vinove loze. Ona će raditi narednih nekoliko sati za 6.000 libanskih lira (4 dolara), iako taj iznos na kraju neće poneti kući. Nadzornik, poznat kao “shawish” će uzeti 2.000 lira kao proviziju.

Kausar više voli da radi na lozi, nego da skuplja krompir.

”Bolje je jer ima više hlada. Rad sa krompirom je na otvorenim poljima na suncu, i teško je. Ja sakupljam krompir u džakove od 20 kilograma koje moram da nosim do mesta na kom se pakuju”, rekla je ona.

Kausar nikada nije morala da se bavi toliko teškim poslom u Alepu, ali mora da pomaže u izdržavanju svoje porodice otkako su pobegli iz Sirije u libansku dolinu Beka pre tri godine.

Rat u Siriji, koji traje već šestu godinu, primorao je milione izbeglica da pobegnu iz svojih domova, i stvorio značajan pritisak na već preopterećena tržišta rada, infrastrukture i javne službe susednih zemalja.

U Libanu, vlasti su uvele ozbiljne restrikcije na pristup odraslih izbeglica radu i legalnom boravku, što utiče na njihovu sposobnost da putuju širom zemlje. Ovo, zajedno sa nacionalnom privredom koja je u krizi i smanjenim prilivom međunarodne humanitarne pomoći, znači da većina odraslih izbeglica ne može da zaradi dovoljno za svoja domaćinstva.

“Broj dece koja rade eksponencijalno se povećao otkako je počela izbeglička kriza u Siriji. Siromaštvo primorava veliki broj porodica da se oslanjaju na doprinos koji njihova deca daju kućnom budžetu”, rekao je Hejat Oseran, konsultant za pitanja dečijeg rada u Međunarodnoj organizaciji rada (ILO).

”U dolini Beka, poljoprivrednoj regiji koja je primila veliki broj izbeglica, deca uglavnom rade kao nadničari.”

Ali, ne rade samo deca iz Sirije na poljima.

”Mi verujemo da su samo Sirijci pogođeni, ali od 2009. do 2016. godine, došlo je do porasta u broju libanske dece radnika”, rekao je Karlos Bohorkez, stručnjak za zaštitu dece pri UNICEF-u, pozivajući se na istraživanje koje je agencija sprovela na temu dečijeg rada u zemlji.

”Tri puta je više libanske dece koja rade nego što je bio slučaj ranije, te su i Libanci pogođeni.”

Iz škole, u polja

Nema dovoljno nacionalnih podataka o deci radnicima, ali naznaka rasta njihovog broja može se oceniti kroz pohađanje nastave.

”Prošle godine, oko 10.000 libanskih učenika napustilo je školovanje”, rekla je Sonja Kauri, direktorka RACE projekta (Pristup obrazovanju za svu decu) pri Ministarstvu prosvete i visokog obrazovanja (MEHE). 

Ove cifre su još drastičnije među sirijskom decom izbeglicama. Trenutno, od 482 hiljade sirijske dece školskog uzrasta samo 33 procenta je upisano u školu.

Kako bi povećao pohađanje škole među izbeglicama, RACE projekat je 2014. godine inicirao i drugu smenu u školi, u popodnevnim časovima.

”Četiri meseca nakon što je započeto sa drugom smenom, 45.000 učenika je napustilo školu”, rekla je Kauri, pripisujući ovo činjenici da deca odlaze da rade i da ne postoji dovoljno pristupačnog školskog prevoza u ruralnim područjima.

Postoji i korelacija između glavne sezone berbe – koja u Libanu traje od jula do oktobra – i pohađanja škole.

”Primećujemo da je 2.000 do 3.000 učenika odsutno u ovom periodu”, rekla je Kauri.

Ona je dodala da čak i van glavne sezone žetve deca sve više rade u svim fazama poljoprivrednog ciklusa, od sadnje do obrade povrća.

Opasan posao

Nije samo obim posla težak za Kausar. Ona kaže da je često izložena pesticidima.

”Ja dobijam osip od pesticida. Ponekad dobijem grip ili probleme sa disanjem, jer nemamo nikakvu zaštitu”, rekla je ona.

Takva izloženost može dovesti do trovanja pesticidima i dugoročnih zdravstvenih problema, objasnila je Rana Barazi-Tabara, koja drži predavanja o javnom zdravlju na američkom Univerzitetu u Bejrutu. 

”Naročito je opasno za decu, jer će imati neposredne zdravstvene posledice od trovanja pesticidima, koji na najvišem akutnom nivou mogu da izazovu povraćanje i ponekad čak i smrt. Dugoročno, pesticidi utiču na skoro sve organe u telu, od neurološkog do reproduktivnog sistema, i mogu dovesti do raka”, rekla je ona.

Podizanje svesti

Zaista, MOR navodi da je poljoprivreda jedan od tri najopasnija sektora u pogledu bezbednosti i zdravlja, bez obzira na starost radnika, jer – osim profesionalnih bolesti – dovodi do visoke stope smrtnih slučajeva na poslu kao i povreda, mahom usled upotrebe motorizovanih poljoprivrednih mašina.

Kada poljoprivredni rad ugrožava fizičku, mentalnu ili moralnu dobrobit deteta, bilo zbog svoje prirode ili zbog uslova u kojima se sprovodi, to je “opasan posao” i “jedan od najgorih oblika dečijeg rada”.

Da bi se podigla svest o ovim opasnostima i rizicima, agencija je održala dečiji vašar u gradu Sadnajel u Beki.

Deca koja su učestvovala na vašaru bila su žrtve najgorih oblika dečijeg rada, napomenuo je Oseran.

”Ova deca radila su u poljoprivredi, u veoma teškim fizičkim, psihološkim i finansijskim uslovima. Vašar je bio jedan od naših načina da se podigne svest, kako među lokalnim stanovništvom tako i izbeglicama, o veoma realnim opasnostima i rizicima sa kojima se deca suočavaju kada rade u poljoprivredi”, Oseran je objasnio na zatvaranju vašara, koji je održan uoči Svetskog dana borbe protiv dečijeg rada, koji se globalno obeležava 12. juna.

”Obuhvatio je i slikanje i umetničke performanse dece koja rade i njihovih roditelja, što im je pružilo način da izraze deo patnje koju osećaju usled života punog muke i nevolja.”

Pravni propusti

Deca su često bila dodatna radna snaga tokom berbe maslina i drugih useva u Libanu.

”Nije svako učešće dece u poljoprivredi definisano kao dečiji rad. Može poslužiti i kao sticanje veština za budućnost, i dozvoljeno je dokle god deci ne škodi, nisu zlostavljana, niti im se uskraćuje prilika da steknu obrazovanje”, rekla je Faten Adada pri UN Organizaciji za hranu i poljoprivredu. 

Libanska Uredba broj 8987 iz 2012. godine definiše oblike poljoprivrednog rada u kojima mogu da se angažuju maloletnici.

”Tu se određuje kojim oblicima opasnog rada i kojim oblicima poljoprivrednog rada deca ne bi trebalo da budu izložena, što uključuje i porodične farme. Međutim, postoji propust u zakonu koji navodi da kada je dete uključeno u rad na porodičnim farmama može raditi od trenutka kada napuni 10 godina. Mi radimo na tome da ispravimo ovaj propust”, rekla je Naza Šalita, direktorka odeljenja za dečiji rad pri Ministarstvu rada.

Minimalno sprovođenje

Ali, uz minimalno sprovođenje Odredbe na nacionalnom nivou, deca rade u poljoprivrednom sektoru. 

Problem je u tome što odeljenje inspekcije pri Ministarstvu rada ima samo 90 zaposlenih, dok je samo oko 45 inspektora koji kontrolišu prakse rada u državi. UN agencije i ostali akteri na zaštiti dece u Libanu navode da je neophodno povećati broj inspektora, i da bi ih trebalo tehnički obučiti da pravilno procenjuju prakse dečijeg rada.

Tokom inspekcija, trebalo bi da budu u pratnji policijskih službenika, kaže Eli Masud, šef odeljenja za poljoprivredu, pri Komori za privredu, industriju i poljoprivredu u Bejrutu. To se smatra presudnim u borbi sa shawish nadzornicima. 

Dužnički rad

“Moramo da obezbedimo više inspektora za ministarstvo, i uputili smo molbu pripadnicima bezbednosti da sprovode zakon. Moramo da pokažemo nadzornicima da se zakon primenjuje”, rekao je Masud.

Shawish nadzornici su organizovali sirijske nadničare koji su dolazili u Liban sezonski, pre početka sukoba u Siriji 2011. godine. Kada je sukob izbio, i broj izbeglica porastao na, kako vlada procenjuje, trenutnih 1,5 milion, nadzornici su se preselili u neformalne izbegličke kampove kako bi iskoristili obilje jeftine radne snage i svoje kontakte u poljoprivredi. 

”Oni koji žive u poljoprivrednim kampovima ne plaćaju kiriju, i u obavezi su da rade za shawish. Ukoliko ne rade, moraju da odu”, rekao je Rijad Džejber, suosnivač građanske organizacije Beyond Association, u Fajda kampovima izvan Zahle.

”To je dužnički rad”, objasnio je Oseran, “koji je zabranjen Konvencijom 182 MOR i neprihvatljiv je po svim humanitarnim normama i vrednostima.”

MOR upozorava da, ukoliko nacionalne vlasti i međunarodna zajednica ne preduzmu veće akcije i ne podignu svest javnosti o ovom problemu, deca će i dalje biti eksploatisana i izložena opasnim uslovima rada, dok će propuštati ključne godine u školi.

”Trebalo bi da libanske vlasti ulože napor, podržan od strane međunarodnih donatora, da se eliminiše dečiji rad u poljoprivredi, kako među izbeglicama tako i u libanskim zajednicama”, rekao je Frenk Hageman, zamenik regionalnog direktora Regionalne kancelarije MOR za arapske države.

”Ukoliko se ovim problemom ne pozabavi, on će doprineti ‘izgubljenoj generaciji’ u smislu obrazovanja i ljudskog razvoja.” 

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:

http://www.ilo.org/beirut/media-centre/fs/WCMS_496725/lang--en/index.htm?utm_content=buffer2f2d3&utm_medium=social&utm_source=twitter.com&utm_campaign=buffer