Trgovina ljudima je vrsta savremenog ropstva i problem svetskih razmera koji pogađa ne samo zemlje koje se nalaze u fazi ekonomske i društvene tranzicije, već i industrijski razvijene zemlje. Od trgovine ljudima pojedinci profitiraju kroz kontrolu i eksploataciju drugih. Procene pokazuju da trgovci ljudima godišnje zarade između sedam i 60 milijardi dolara.

Žrtve trgovine ljudima mogu biti žene, deca i muškarci prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, kao i bilo koju drugu formu rada ili usluga, kao što su recimo radnice/i držani u kućama ili na farmama prisiljeni da rade protiv svoje volje. Zajednički faktori u svim situacijama savremenog ropstva su elementi sile, prevare i prinude, koje se vrlo perfidno, a često i suptilno, koriste zarad kontrolisanja ljudi. Oni koji se bave istraživanjima iz ove oblasti sumirali su koncept trgovine ljudima kao “pružanje usluga iz obaveze”. Da bi pristupili informacija o trgovini ljudima posetite http://www.atina.org.rs/publikacije.html
 

• Vrste i oblici trgovine ljudima

  Trgovina ljudskim radom se pojavljuje u različitim kontekstima koji obuhvataju sve vrste rada i usluga, i može da poprimi različite forme i oblike. Prostitucija uključuje komercijalnu seksualnu eksploataciju dece, kao i svaki aspekt gde je odrasla osoba prisilno ili na prevaru uključena u prostituciju. Pojavljuje u različitim oblicima u industriji seksa, najčešće kao ulična prostitucija, usluge pratnje, javne kuće… Ali, u poslednje vreme u celom svetu, pa i u Srbiji, beleže se novi trendovi u oblasti trgovine ljudima - sve je više radno eksploatisanih ljudi, a ovaj problem se ne prepoznaje dovoljno uspešno. Mnogi ljudi, često imigranti, postaju žrtve trgovine ljudima, zbog građevinskih, poljoprivrednih, kućnih i drugih poslova preko kojih se iskorišćava njihov položaj. Oni se nalaze u potčinjenom i porobljenom položaju, vrlo su malo ili uopšte nisu plaćeni i u strahu do nasilja ako se pobune. Za informacije o državnim i internacionalnim zakonima o trgovini ljudima posetite http://www.atina.org.rs/e_biblioteka.html

• Godišnje 600.000 žrtava trgovine ljudima

  Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 600.000 žena, dece i muškaraca svake godine se nađe u lancu trgovine ljudima. Žrtve trgovine ljudima u Srbiji su pretežno naši državljani, a više od 50 odsto čine deca. Tokom 2012. godine u Srbiji je prema zvaničnim statistikama identifikovano 70 žrtava trgovine ljudima i devet potencijalnih žrtava, što je približno isto kao i prethodnih godina. Otkako je 2004. godine počelo zvanično vođenje evidencije o broju identifikovanih žrtava trgovine ljudima, situacija u toj oblasti u velikoj meri promenila ali broj identifikovanih žrtava pokazuje da ne postoje načini da sadašnjim mehanizmima država identifikuje veći broj žrtava trgovine ljudima. Ono što je važno reći jeste da broj žrtava nije relevantan jer ne pokazuje veličinu problema niti pravo stanje. Dok imamo čak i jednu osobu koja pati na taj način, naša je obaveza da se tome suprotstavimo, da o tome razmišljamo kao o velikom i gorućem problemu. U Srbiji žrtvama trgovine ljudima mogu biti kako naši državljani tako i strani, zatim odrasle osobe ili maloletnici, žene ili muškarci. Stranci žrtve u Srbiji mogu da poseduju dokumenta ili da budu bez njih. Ovo je važno znati zbog sterotipa koji postoje u našem društvu o trgovini ljudima, a jedan od najčešćih je da su žrtve trgovine ljudima stranci, da se to ne dešava nama, ovde i sada, kao i da su žrtve strani državljani bez dokumenata, što apsolutno ne odgovara realnosti.

Prijavite krivično delo trgovine ljudima http://www.atina.org.rs/prijavi_trgovinu.html.