Pod pokroviteljstvom Evropskog ekonomskog i socijalnog odbora (EESC), u Sarajevu je 10. i 11. jula održan 6. forum civilnog društva zemalja Zapadnog Balkana. Ovaj skup predstavlja nastavak dijaloga između različitih organizacija civilnog društva, kao i prethodno započetih diskusija o različitim problemima sa kojima se suočavaju društva na području Zapadnog Balkana. Na 6. po redu skupu ovakvog tipa, raspravljalo se o saradnji između različitih državnih i nedržavnih aktera na području Zapadnog Balkana, pre svega države i civilnog društva, uključujući i sindikate, a detaljnije se diskutovalo o nekoliko konkretnih tema na uvodnom i pet tematskih panela. Na kraju ovog dvodnevnog događaja, učesnici, kojih je bilo preko 100, iz zemalja Zapadnog Balkana, ali i iz EU, saglasili su se oko teksta zajedničke Deklaracije, koja je, zapravo, još jednom potcrtala teme i zaključke o kojima se razgovaralo.

Skup su otvorili gradonačelnik Sarajeva, Abdulah Skaka, kao i Andrej Zorko, predsednik Pratećeg odbora za Zapadni Balkana EESC, koji je i vodio uvodni panel. Na uvodnom panelu govorili su Žorž Desis, predsednik EECS, Goran Svilanović, gen. sekretar Regionalnog saveta za saradnju, Srđa Keković, gen. sekretar Unije slobodnih sindikata Crne Gore, kao i Morten Jung, viši savetnik za Zapadni Balkan, iz Evropske komisije. Na ovom panelu, perod ostali (opštih!) zapažanja, na uvodnom panelu takođe je rečeno da je jedan od početnih ciljeva stvaranja Evropskih zajednica bila i ekonomska i socijalna kohezija, te da bi danas trebalo više raditi na međusobnoj solidarnosti unutar EU, posebno kada se radi o smeštanju hiljada izbeglica i migranata koji su stigli u Evropu. Razgovaralo se i o problemu „odugovlačenja“ proširenja EU, te je iznet podatak da trećina građana  u Srbiji, Makedoniji i BiH uopšte ne veruje da će region ikada ući u EU. Dalje, istaknuto je da je potrebno jačati civilno društvo u zemljama regiona, jer se time podstiče jačanje i institucija sistema. Takođe je ukazano na potrebu da se čvršće radi sa sindikatima, odnosno da se oni više uključuju u zagovaračke aktivnosti i aktivnosti koje imaju za cilj promenu i kreiranje politika. S tim u vezi, neophodno je povezivanje sindikata i društvenih pokreta koji niču u regionu, te da oni mogu da predstavljaju novu političku snagu.

Drugi panel bio je posvećen proceni i perspektivi odnosa između EU i Zapadnog Balkana, i na njemu su govorili Jonuc Sibijan, član EECS, Jan Snaidauf, rukovodilac političko-ekonomskog sektora pri Delegaciji EU u BiH, Aida Daguda, direktorka Centra za promociju civilnog društva (BiH), kao i Bojana Selaković, izvršna direktorka Građanskih inicijativa (Srbija). Na ovom panelu, još jednom je podvučen značaj civilnog društva kao korektivnog mehanizma vladinim institucijama, ali i nemogućnost šireg i dubljeg društvenog angažmana, s obzirom na uglavnom projetno delovanje većine organizacija. Na narednom panelu, bilo je reči o ulozi socijalnih partnera i drugih organizacija civilnog društva u promovisanju održivog rasta i zapošljavanja. Na njemu su govorili Aleksandar Kržalovski, izvršni direktor Makedonskog centra za međunarodnu saradnju, Nebojša Atanacković, predsednik Udruženja poslodavaca Srbije, Ismet Bajramović, predsednik Saveza nezavisnih sindikata BiH, te Antonio Graciozi, direktor tima Svetske organizacije rada za tehničku podršku za pristojan rad. Ovaj panel, vodila je Samira Nuhanović Ribić, direktorka Društveno-poslovnog inkubatora u Fondaciji Mozaik (BiH). Na ovom panelu takođe se govorilo o potrebi za boljom saradnjom i raznovrsnijim vezama između sindikata i drugih organizacija civilnog društva. Takođe je bilo reči i o činjenici da je proces pridruživanja EU nametnuo veću profesionalizaciju organizacija civilnog društva u regionu. Dosta reči je posvećeno i o pojmu „dostojanstven rad“ (nema ga!), o činjenici da ekonomsku i monetarnu, pa i politiku zapošljavanja u velikoj meri kreiraju strani faktori, odnosno međunarodne finansijske institucije, što sužava prostor za delovanje različitih aktera unutar država, kao i za pravi i postojani  socijalni dijalog unutar zemalja regiona.

Poslednja panel diskusija prvog dana foruma, bila je posvećena pitanju migracija na Zapadnom Balkanu, te ulozi civilnog društva. Ovaj panel vodila je Diljana Slavova, članica EESC, a na njemu su učestvovali Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484 (Srbija), Delfina Elšani, predstavnica Grupe za pravne i političke poslove iz Prištine, te Peter van der Auverert, podregionalni koordinator IOM za Zapadni Balkan. Na ovom panelu, razgovaralo se o ulozi civilnog društva tokom izbegličke krize i  pohvaljeno je njegovo delovanje u pružanju direktne podrške izbeglicama i migrantima/kinjama, ali i u preduzetim naporima na pozivanju vlada država regiona da aktivnije krenu u rešavanje pitanja od značaja za ovu populaciju, uključujući i razvijanje programe integracije, nakon što su izbeglice počele duže da ostaju u ovim zemljama. Takođe se govorilo i o potrebi za podsticanjem  tzv. cirkularne migracije, za razliku od dosadašnje jednosmerne koja je za posledicu imala izrazitu depopulaciju određenih, posebno ruralnih krajeva u zemljama regiona. Sledeći panel, prvi drugog dana Foruma, bio je posvećen slobodi iztražavanja i medija na Zapadnom Balkanu, i njega je vodila Ratka Betčeva, viša projektna menadžerka u Evropskoj emiterskoj uniji. Govornici na ovom panelu bili su Momčilo Radulović, predsednik Evropskog pokreta Crne Gore, Naser Selmani, predsednik Udruženja novinara Makedonije, Dinko Gruhonjić, programski urednik Udruženja novinara Vojvodine, kao i Ilina Nešić, izvršna direktorka Balkanske mreže za razvoj civilnog društva (Makedonija). Na ovom izuzetno zanimljivom i dinamičnom panelu, govorilo se o dramatičnom stanju medijskih sloboda u zemljama Zapadnog Balkana, posebno u Srbiji, i izneta upozorenja da će se to stanje samo pogoršavati. S tim u vezi, pozvane su institucije Evropske unije da obrate više pažnje na stanje medijskih sloboda, te uopšte na poštovanje demokratskih principa i vladavinu prava u zemljama u regionu. Poslednji panel bio je posvećen pravima i jačanju položaja žena u EU i na Zapadnom Balkanu. Na njemu su učestvovale Nora Ljatifi Jašari, izvršna direktorka GAP instituta iz Prištine, Aleksandra Petrić, izvršna direktorka Udruženih žena (BiH), kao i Madi Šarma, članica EESC. Na ovom panelu naročita pažnja posvećena je porodičnom i partnerskom nasilju, ograničenim mogućnostima za žene na tržištu rada, kao i potrebi za većim učešćem žena u različitim društvenim tokovima. Istaknuto je da je više žena u političkom životu, recimo, Pakistana i Ruande, nego li u nekim evropskim, te zemljama na Zapadnom Balkanu. Posebno snažne poruke izrekla je gospođa Madi Šarma, koja je podsetila na značaj žena imigrantkinja u Evropi za razvoj privrednih delatnosti i podizanje posleratne ekonomije. Ona je podsetila da ukoliko se ženama ne da ekonomska nezavisnost i socijalna sigurnost, to će rezultirati da jedna u tri žene bude žrtva porodičnog nasilja. Ona je svoje izlaganje i počela i završila dvema snažnim rečenicama: „Žena je kao kesica čaja, ne zna svoju jačinu dok ne uđe u vrelu vodu.“ Kao i: „Žene, znajte da ako niste za stolom, onda ste na meniju.“ Predstavnik Atine je  pozvao da se u budućnosti paneli sa ovakvom tematikom nikako ne ostavljaju za kraj rada, već uvek kada je to moguće budu na početku, s obzirom da je ravnopravnost polova, odnosno jednak položaj žene preduslov da se na jednakim osnovama raspravlja o svim ostalim temama.

Na kraju rada ovog Foruma, usaglašena je Deklaracija u kojoj su sumirani glavni zaključci svih održanih panela. Predstavnici nekih organizacija su već ranije najavili da neće podržati tekst bilo kakve deklaracije, i to pre svega predstavnici sindikalnih udruženja, smatrajući da nisu dobili dovoljno prostora, odnosno da predstavljaju samo ukras na ovakvim skupovima. U svakom slučaju Deklaracija ne donosi nikakve obaveze za bilo kog aktera, već samo konstatuje šta je zaključeno i poziva nadležne aktere da pojačaju napore na ispunjenju donetih zaključaka.

Glavni zaključak sa ovog foruma jeste da je on bio dobra prilika za upoznavanje sa drugim organizacijama civilnog društva, sa medijskim i sindikalnim delatnicima iz regiona Zapadnog Balkana, kao i sa njihovim aktivnostima, s obzirom da je okupio veliki broj učesnika  i predstavlja dobar okvir za razmenu ideja, te iniciranje parterstava za eventualne buduće zajedničke aktivnosti, posebno sa onim akterima na koje organizacija nije svakodnevno upućena u svom radu (na primer sa sindikalnim organizacijama).

Sačinio: M. Aleksić, NVO „Atina“