NVO Atina

Vesti Online: "Sudovi kao mučilišta"

Fotografija: Vesti Online

 

Jelena Hrnjak, programski menadžer Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja Atina, ističe da je najveći izazov što ovaj položaj žrtava pred sudom zavisi od diskrecionog prava sudije. Odnosno, kako kaže, to hoće li osoba imati status posebno osetljivog svedoka koji joj može obezbediti niži stepen stresa i sekundarne viktimizacije, zavisi isključivo od odluke sudije.

Serbian

Trgovina ljudima ima skriveni uzrok - i u porastu je širom sveta

Trgovina ljudima ima skriveni uzrok - i u porastu je širom sveta

Fotografija preuzeta sa Human Trafficking Foundation sajta.

Autori texta: Prachi Vidwans i Malaak Jamal

Vidvans je naučni saradnik u Fondaciji za ljudska prava
Jamal je službenik za razvoj politika u Fondaciji za ljudska prava. Vidvans i Jamal bili su koautori izveštaja za 2018. godinu Fondacije  za ljudska prava o trgovini i autoritarnosti.

Serbian

Nedeljnik: “Kad se devojka obeća, nema neću”

Foto: Profimedia

 

Majka je svoju maloletnu kćerku bez bilo kakvog razgovora i objašnjenja poslala od kuće sa kesom stvari i izjavom da je taj mladić njen muž. “Kad se devojka obeća, onda to stoji, nema neću”, rečeno joj je. Devojčica zbog straha nije smela ništa da kaže, samo je plakala. U kući gde su je udali, odnosno prodali, živela je s tim čovekom i njegovom porodicom. Istog dana kada je došla bila je primorana da ima svoj prvi seksualni odnos sa “suprugom” nakon čega je dobila batine i pretnje, što se svakodnevno ponavljalo.

Serbian

Dečiji brakovi u Srbiji

Grafit: Banksy

Dečiji brak je još jedan u nizu termina za seksualno, i ne samo seksualno, zlostavljanje dece, naročito devojčica, koji se u određenim društvenim i kulturnim kontekstima pravda “običajnim” pravom, odnosno tradicijom. Ova praksa nije svojstvena nekoj određenoj državi ili regionu, niti je fenomen dečijeg braka specifičan za globalni Sever ili Jug.

Dečiji brakovi i ropstvo

Serbian

Žene i finansijska inkluzija

Fotografija: Jakov Simović

Žene i finansijska inkluzija

Iz nekoliko studija koje se bave ekonomskim osnaživanjem žena, postalo je jasno da  glavnu prepreku ženama predstavlja pristup finansijama. U mnogim zemljama, žene ne mogu da pribave sredstva koja su potrebna za pokretanje preduzeća,  niti da privuku investitore sa istom lakoćom kao njihove muške kolege. Ovaj trend je toliko dramatičan i očigledan da su mnoge međunarodne institucije pokušale da razviju programe i projekte kako bi se izborile sa ovim jazom.

Serbian

Osnaživanje žena kroz socijalno preduzetništvo

Ilustracija: Marija Matić Dobre brlje

Veća je verovatnoća da će se žene baviti socijalnim preduzetništvom, i one to često čine iz razloga koji nisu samo finansijski. Žene se često odlučuju na pokretanje socijalnih preduzeća kako bi podržale druge žene. Ali, kako socijalno preduzetništvo može ekonomski osnažiti žene i devojke širom sveta?

Socijalna preduzeća pokreću žene za druge žene

Serbian

Mora postojati više investicionih prilika za žene preduzetnice

Fotografija: Marija Piroški
 
Motivacija žena da osnuju preduzeća
 
Žensko preduzetništvo još uvek predstavlja retku pojavu u pojedinim zemljama, dok širom sveta čini se da postoji jaz između muškog i ženskog preduzetništva i samozapošljavanja. Zbog čega, tačno, nastaje ovaj jaz? 
 
Rodni jaz u poslovanju i samozapošljavanju
 
Serbian

Pages