Tetovirane žrtve trgovine ljudima preuzimaju kontrolu nad svojom prošlošću.

Kao i mnoge druge žene koje su trafikovane, prodane, i prebijane od strane bandi u SAD-u, Andrea je imala tetovažu imena svog zlostavljača. Ali, sada revolucionarni građanski projekat pomaže žrtvama da ove žigove pretvore u znakove nade

Tetovaže slobode - u slikama

Cvet na vratu Dženifer Kempton počinje iza njenog desnog uha, i širi se u tamnim laticama ka njenoj vilici, tropska kombinacija žute, roze, i zelene boje na njenoj koži. Kada ustane ujutru, cvet je prvo što pogleda, a on je podseća na ono što je preživela.

Pre godinu dana, Dženifer je posetila mali salon za tetoviranje, nadomak njenog rodnog grada Kolumba, u Ohaju, i tada je imala znatno drugačiju tetovažu na mestu gde sada stoji cvet. Zatim, strana njenog vrata bila je obeležena crnom krunom i rečima “Kralj Manč” - oznakom bande koja ju je podvodila iz napuštenih kuća u siromašnom predgrađu Kolumba.

Tetovaža na njenom vratu nije bila jedini ožiljak koji je Dženifer nosila iz tog perioda svog života. Muškarci su tetovirali svoja imena na njenoj ruci i leđima. Iznad prepona ima još jednu tetovažu na kojoj piše da je ona “Vlasništvo Salema”, čime je bila obeležena kao njegovo vlasništvo i neko ko mu zarađuje novac.

“Bila sam žigosana kao stoka”, kaže ona, dok stoji ispred Among the Living salona za tetoviranje u Lankasteru, Ohajo - mestu na kom je, kako kaže, oslobodila sebe života nasilja i ropstva. “Kada sam došla ovde prvi put, znajući da će kada izađem na vrata znak zla biti zamenjen nečim lepim i punim života i nade: znala sam da ću osloboditi sebe i, čoveče, to je bio sjajan osećaj.”

Dženiferino putovanje u tamu trgovine ljudima počelo je, kao i kod mnogih žena pored kojih je radila na ulicama u centru Kolumba, haotičnim detinjstvom punim zlostavljanja, istorijom nasilnih i destruktivnih veza, i potonućem u uličnu prostituciju i zavisnost od droge.

Godinu i po dana bila je, po svojim rečima, iscrpljena, izgladnela, zavisna od droge, i jedva živa. Usred užasa svog postojanja, ona je stavila sebi omču oko vrata, u pokušaju da se ubije. Konopac je pukao, i ona je preživela. Ipak, iako je uspela da pobegne sa ulica u trezvenost i oporavak, tetovaže su ostale.

Pouzdane statistike su retke, ali oni na terenu procenjuju da je na stotine hiljada žena i devojaka - od kojih su većina državljanke SAD-a - prodato u seksualnu eksploataciju u američkoj industriji trgovine ljudima, vrednoj 9.5 milijardi dolara. Prema podacima američkog Ministarstva pravde, 300.000 osoba u riziku su deca.

Žigosanje, bilo putem tetovaže ili namernih ožiljaka, je postalo uznemirujuća karakteristika jednog posebnog podskupa ove kriminalne operacije u procvatu. Prostitucija pod vođstvom makroa naširoko se smatra jednim od najbrutalnijih i najnasilnijih oblika trgovine ljudima, koji postoje u SAD-u. Bred Majls je izvršni direktor Polaris Projekta, uticajne američke organizacije za borbu protiv trgovine ljudima. “Kada posmatrate ovaj konkretan oblik trgovine”, kaže on, “gde imate na hiljade samoprozvanih makroa koji prodaju stotine hiljada žena i dece radi profita, u svakoj državi širom Amerike, žigosanje je deo ekstremne prirode načina na koji oni kontrolišu i profitiraju od ove trgovine.”

Majls kaže da je njegova organizacija srela stotine žena i dece kojima su ruke, leđa, noge, lica, grudi, i čak desni i kapci obeleženi imenima makroa i oznakama bandi, ili bar-kodovima, seksualnim žargonom i oznakama za dolar.

Drugi, poput Dženifer, imaju “vlasništvo...” tetovaže na preponama ili čelu. Poslednjih godina, tetovaže trgovine počele su da se pojavljuju i u drugim zemljama, kao što su Španija i Rumunija, a postoje i nepouzdani dokazi da se isto dešava i u Velikoj Britaniji. Ali, sada je to postalo sistemsko dešavanje u Americi.

Novi počeci: Andrea je prva žena koja je dobila Survivors Ink subvenciju. Almudena Toral
Fotografija: Almudena Toral

Kada pitam Dženifer koliko je često tetoviranje bilo kada je ona bila na ulici, ona se smeje i kaže da skoro svaka žena koja preživi ulicu završi sa nekom vrstom oznake na svom telu. Neke žene dobrovoljno dobiju tetovaže, dok su druge primorane ili ucenjene. Ona mi priča o kućama kreka, gde bi tatu majstor često boravio, radio tetovaže u zamenu za drogu, i žigosao žene kada su dolazile tu između mušterija.

Čak i nakon što se oslobodila bandi i droge, tetovaže su je držale zarobljenom u tom životu, i nije mogla da krene dalje. “Te tetovaže su za mene predstavljale izdaju, jer sam od verovanja da sam u prvoj ljubavnoj vezi u svom životu, sa čovekom koji se prema meni ponašao kao da sam kraljica, došla do zavisnosti od droge, i toga da me on prodavao da bi zadovoljio svoju potrebu za drogom”, kaže ona. “Zatim me je ponovo prodao zbog finansijske koristi poznatoj bandi, koja me gurnula na ulice, i dovela do najmračnije tačke u mom životu.”

“I nakon što sam izdržala sve to, da me siluju, tuku i zlostavljaju, i nakon što sam se oslobodila svoje zavisnosti, svaki put kada sam se tuširala, ili pokušala da pogledam svoje telo, podsetila sam se nasilja i eksploatacije koju sam pretrpela. Bila sam zahvalna što sam živa, ali gledanje tih ožiljaka, svakodnevno posmatranje tih imena na mom telu, odvelo me je u depresiju. Počneš da se pitaš da li ćeš ikada biti nešto više od onoga što te tetovaže kažu da jesi.”

Gledajući Dženifer na jutarnjem suncu, gotovo je nemoguće poverovati da je pre manje od dve godine živela životom koji opisuje. Danas, iako je jasno da još uvek oseća posledice svega što je preživela, ona je samouverena, neverovatno vedra, strastvena, odlučna, i potpuno nezaustavljiva. Više od godinu dana je čista od droge, ima posao, i aktivna je u lokalnoj crkvi. Nakon godinu i po dana odvikavanja, ponovo živi sa svojom bakom, i radi na tome da nađe stan za sebe i svoju ćerku. Nekoliko puta, tokom pet dana koje sam provela sa njom, sam se pitala gde bi ona bila da je imala detinjstvo puno ljubavi, i bez zlostavljanja. “Bila bih u prokletoj Beloj Kući!”, viknula je, dok je palila još jednu cigaretu i dizala ruku u vis.

Danas smo ovde, u salonu za tetoviranje, jer je Dženifer pre šest meseci odlučila da pokuša da pomogne drugim ženama u Kolumbu koje su još uvek obeležene žigovima trgovine ljudima. Ona je pokrenula Survivors Ink, neprofitni projekat, koji vodi program subvencija za tetovaže, a koji ženama koje su žrtve trgovine ljudima, čiste od droge i više od šest meseci na oporavku, omogućava da se prijave da prekriju svoje tetovaže. Do sada je dodelila sedam stipendija, prikupljajući priloge u lokalnim crkvama, univerzitetima i na manifestacijama.

Kada upoznate žene kojima je Dženifer već pomogla, postane jasno zašto je osetila da mora da uradi nešto slično tome. Prikupljanje stotina dolara koje bi im bile potrebne da prekriju svoje tetovaže bez pomoći Survivors Ink-a prosto nije moguće za njih. Sve su još uvek na oporavku, i još uvek se trude da postanu čiste. Nijedna, osim Dženifer, nije uspela da pronađe posao, zahvaljujući istorijama bolesti zavisnosti i presudama.

“Nije bitno to što pokušavaš da preuzmeš kontrolu nad svojim životom, nije bitno to što su te sudovi identifikovali kao nekoga ko je bio žrtva trgovine ljudima, i dalje si samo osuđivana narkomanka”, kaže Dženifer.

Nekoliko dana ranije, odvela nas je da upoznamo Andreu, prvu ženu koja je dobila Survivors Ink subvenciju. Andrea je srdačna, tiha, pristojna, ima prelepe oči, i obučena je u svetlo roze angora džemper. Njena priča je, međutim, brutalna i duboko uznemirujuća.

Nakon disfunkcionalnog, nasilnog detinjstva, Andrea je završila na ulici, gde je postala zavisnik i bila pod kontrolom dilera. Kada su posumnjali da je ukrala malu količinu novca, jedan član bande “J.R.” sklonio ju je sa ulice, i prebio ju je bejzbol palicom, a nakon toga ju je odveo u kuću u kojoj je grupa muškaraca na njoj gasila cigarete, i tukla je kundacima. J.R. ju je zatim, dok je krvarila i bila jedva svesna, odveo u podrum, i držao je dok joj je njegov drug tetovirao inicijale i srce na grudima.

“Nakon toga, on je smatrao da sam u njegovom vlasništvu”, kaže ona. “Prodavao me je u toj kući, dok nisam pronašla način da odem. I nakon toga sam devet godina nosila njegovo ime na svom telu.”

Kakav je bio osećaj nositi njegovo ime na svojoj koži sve to vreme, pitala sam.

“Osećala sam se izgubljeno, kao da više nisam znala ko sam” kaže ona. “Nije bilo važno šta bih rekla ili uradila: tetovaža je svima slala poruku da sam nečije vlasništvo, da nisam svoja. Osećala sam se slomljeno. Čak i nakon što sam pobegla od njega, ljudi bi me pitali za tetovažu, i zatim pitali zašto sam mu dozvolila da mi to uradi, a ja nisam znala šta da kažem. Pretpostavljam da sam bila izgubljena u svojoj zavisnosti.”

Misliš da si imala izbora, pitam je iznenađeno.

Pogledala me, a zatim skrenula pogled. Počela je da plače. “Ne znam. Pretpostavljam da nisam imala izbora. Nisam to tražila. Nisam to želela.”

Ona kaže da joj je bitno da ispriča svoju priču, jer se godinama činilo da je njen život u tuđim rukama. Kada je čula za Dženiferin projekat, kao da su se za nju otvorila nova vrata. Sada želi da preuzme kontrolu nad svojom prošlošću. “Svaki put kada bih pogledala tu tetovažu, vraćale sam se u taj period mnoštva loših uspomena. Pokušavala sam da se otresem toga, kao da se nikada nije dogodilo, i kao da nikada nije bilo važno - ali jeste, jeste bilo važno, i zbog toga sam bila izuzetno zahvalna za priliku da povratim vlasništvo nad svojim telom. Nova tetovaža igra veliku ulogu u načinu na koji sam uspela da se oporavim, i radim na ožiljcima koje nosim u sebi”, kaže ona.

Lepše stopalo napred: Kristina je svojom novom tetovažom prekrila žig njenog muža koji ju je trafikovao.
Fotografija: Almudena Toral

Umesto inicijala, ona sada ima tetovažu ljiljana unutar kojeg je ime njene ćerke. “Obožavam svoju ćerku - ona mi znači neopisivo puno”, kaže ona. Uspravlja se na stolici. “Odabrala sam cvet jer sam shvatila da mogu da procvetam u nešto prelepo sada kada sam ostavila sve to iza sebe.”

Kao i Dženiferinu, i tetovaže svih žena kojima je Survivors Ink pomogao, i Andreinu tetovažu uradio je lokalni tattoo umetnik Čarls “Čak” Valdo. Valdo je bio toliko šokiran saznanjem da su ljudi koristili umetnost koju toliko voli da žigošu žene i decu koje su eksploatisali, da sada sve Survivors Ink tetovaže radi besplatno, i od Dženifer samo uzima novac za mastilo, i iznajmljivanje prostora u salonu.

Za Valda, čije je telo prekriveno izbledelim tetovažama, ovaj rad je način da se iskupi za pljačkanje banaka, zatvor, i “druge loše stvari”, kako sam kaže. “Daleko sam od sveca - imam previše mračnih tajni - ali znam da ovim radom pozitivno utičem na nečiji život, i da će me to nadživeti”, kaže on.

“Tattoo umetnost postoji još od početka ljudske istorije, i smatram da je ovo što se dešava za svaku osudu. Kada sam razmišljao o trgovini ljudima, nikada nisam mislio da je to nešto što se dešava ovde, u Americi. Zbog toga sam zahvalan što nijedna trauma niti potres u mom životu nisu bili ni blizu njihovim iskustvima. Ali, sada imam priliku da promenim njihove živote, i pomognem im da ostave to iza sebe.”

Ostavljanje tog iskustva iza sebe je složen i zamršen proces za sve preživele trgovine ljudima koje sam srela u Ohaju. Mnogi su uključeni u pionirski državni program Catch, koji nudi ženama koje se suočavaju sa zatvorskim kaznama zbog prostitucije alternativu u obliku trogodišnjeg oporavka, sa smeštajem, i programa reintegracije.

CC Marfi, koja pomaže u vođenju ovog programa, kaže da još uvek ima ogromnih nesporazuma po pitanju prirode seksualne eksploatacije, naročito u vezi sa uličnom prostitucijom i zavisnošću od droge. “Smatram da većina ljudi još uvek misli da je trgovina ljudima nešto što se dešava u inostranstvu, daleko odavde, ali obično nije tako”, kaže ona, dok sedi u svojoj maloj kancelariji u zgradi suda u Kolumbu.

“Trgovina ljudima je u komšiluku. Može biti veoma mala, i veoma lokalna. Može biti u pitanju samo jedna žena, u vezi sa zavisnikom od droge, koji joj je naredio da se bavi prostitucijom kako bi finansirala njihovu zavisnost. Ne mora da bude u pitanju velika grupa, ili neki ogroman kriminalni lanac. Obično je u pitanju samo Džo, komšija iz ulice, koji manipuliše svojom devojkom, ili decom, i na taj način profitira.”

Marfijeva kaže da veruje da su oko 95% žena sa kojima radi u Catch-u žrtve trgovine ljudima. Naravno, nije svaki slučaj prostitucije ili seksualnog rada trgovina, ali trgovina je jasno definisan pravni termin, i mnogo se češće javlja nego što to iko misli, kaže ona. Zakonska definicija trgovine ljudima, prema američkom saveznom zakonu, je: regrutovanje, sakrivanje, prevoz, obezbeđivanje ili nabavljanje osobe za rad ili usluge upotrebom sile, prevare ili prisile, u svrhu podvrgavanja prisilnom ropstvu, ropskom radu, dužničkom ropstvu, ili ropstvu.

“Postoji ogromna zabluda o izborima koje žene prave”, kaže Marfijeva. “Uvek ima muškaraca koji čekaju devojčicu čiji otac je bije, ili joj noću dolazi u sobu, ili čija majka nije tu, ili je pijana, ili drogirana. Ovi muškarci im često uliju prvu nadu u ljubav i zaštitu koju su ikada imale, i nakon što ih pridobiju - naročito ukoliko je zavisnost deo te dinamike - psihološka i emocionalna manipulacija često je jača od fizičkog aspekta.” The National Runaway Safeline (nacionalni komunikacioni sistem za maloletne beskućnike i odbegle od kuće) u Americi procenjuje da će trećini tinejdžera koji odbegnu od kuće prići potencijalni eksploatator u roku od 48 sati.

“Element kontrole čini da se žene osećaju kao da ne mogu da pobegnu, nemaju gde da odu, i da je to nešto što one zaslužuju.”

Erika je druga žena kojoj je Dženifer ponudila subvenciju. Njoj su prekrivene reči “Grad Greha”, što je naziv bande, koje su bile istetovirane na zadnjem delu vrata. Erika kaže da su joj, čak i dok su je podvodili i držali drogiranom, članovi ove bande ulivali iskrivljen osećaj zaštite i pripadnosti, nakon detinjstva prepunog nasilja i zlostavljanja.

“Kada mi je Dženifer ispričala čime se bavi, u početku sam bila neodlučna. Mislila sam: ‘Bože, nikada ne bih mogla tamo da se vratim, ako uklonim tu tetovažu sa vrata”, kaže ona. “Dok sam imala tetovažu Grad Greha, mogla sam da odem kod bilo kog od tih momaka, i nabavim drogu, a sada to više ne mogu. Govorili su mi: ‘Grad Greha će te hraniti, oblačiti, i sahraniti.’ Sada, kada se osvrnem, ne mogu da verujem da sam ikada pristala da uradim tu tetovažu na svom telu. Mislim, da bila sam pod pritiskom, ali imala sam izbora, i ipak sam to uradila.”

Ona podiže kosu sa vrata, i pokazuje nam čime je prekrila “Grad Greha”. Reči “Oslobodi Sebe” sada stoje na mestu stare tetovaže, uz sićušne ptice koje lete preko njenih leđa.

Ispod tetovaže: Erikina tetovaža prekriva ‘Grad Greha’, reči koje su joj istetovirali članovi bande.
Fotografija: Almudena Toral

Ohajo polako postaje jedna od naprednijih država, kada je u pitanju tretman žrtava trgovine ljudima, i zakonodavstvo. Uprkos tome što se ne smatra središtem trgovine ljudima, kao što su Čikago, Zalivska oblast ili Majami, Ohajo ipak ima značajan problem sa trgovinom ljudima. Svake godine, više od 1.000 dece postaju žrtve, dok se za još 3.000 njih smatra da su “u riziku”. Preliminarni izveštaj o obimu seksualne eksploatacije u ovoj državi, objavljen od strane kancelarije javnog tužioca, navodi da je 50% žrtava bilo maloletno u trenutku kada je prvi put trafikovano.

Država je nedavno ponovo okupila Komisiju za borbu protiv trgovine ljudima, i donela predlog zakona poznat kao Zakon Sigurne Luke, kojim se zločin trgovine ljudima menja u prvostepeni zločin, uz obaveznu zatvorsku kaznu od 10 godina, i poboljšava nega za žrtve. Dženifer će imati koristi od još jednog novog postupka, kojim će biti izbrisan njen kriminalni dosije vezan za prostituciju. Od sledećeg meseca, ona će dobiti novi početak.

Dženifer kaže da joj sve ovo pomaže da ostane na dobrom putu, dok pokušava da uskladi 50 sati rada nedeljno, terapije, crkvu, viđanje svoje ćerke, i Survivors Ink, koji raste svakodnevno. Zbog njenog dogovora sa Valdom, subvencije za tetovaže u proseku koštaju oko 80 dolara - zanemarljiv iznos, u poređenju sa promenom koje donosi u životima ovih žena - ali, još uvek se bori da prikupi novac koji joj je potreban da bi posao bio urađen.

“Trenutno imam 13 odobrenih aplikacija, i sada treba da prikupim novac za njih. To je oko 1.500 dolara koje moram da prikupim da bi posao bio završen”, kaže ona. “To verovatno ne deluje kao velika suma većini ljudi, ali za mene to predstavlja mesece rada, a dobijam dve ili tri aplikacije nedeljno. Ali, to je 13 žena koje mi veruju da ću uspeti da obavim sve to.”

Dženifer postaje besna kada govori o načinu na koji se tretiraju žene nakon što pobegnu iz situacije trgovine. “Postoji taj stereotip da za nas predstavlja uspeh radno mesto sa minimalcem, i to što smo ‘čiste’”, kaže ona. Za nju to nije prihvatljivo. “Možemo da živimo daleko iznad toga. Žrtve trgovine ljudima suočile su se sa zlom, i porazile ga. Živele smo na ulicama, i preživele najgore od najgoreg. Demoni su nas napadali, tukli, silovali. Mi smo među najsnažnijim ženama u svetu, i možemo daleko više i bolje od drugih ljudi. Neću nikome dozvoliti da me ograničava - nema šanse, žao mi je, ali ne. Ovde sam da ostanem.”

Dok razgovaramo ispred salona, zaustavlja se automobil. To je dobitnica osme Survivor’s Ink subvencije, Kristina, koja je došla da upozna Dženifer, i prekrije tetovažu na svom stopalu. Na tetovaži je ime njenog muža, koje joj je sam istetovirao, dok je u isto vreme podvodio iz porodičnog doma.

Kristina se trese dok seda na stolicu. Uz zujanje igle, i pod Valdovom mirnom rukom, ime na njenom stopalu zamenjeno je crnom i crvenom ružom i raspećem tokom naredna dva sata. U trenutku kada igla prvi put dodiruje njenu kožu, ona i Dženifer se grle i plaču.

Kasnije, dok okreće stopalo na jednu, pa na drugu stranu, diveći se Valdovom umetničkom delu, Kristina kaže da ovaj dan za nju obeležava kraj jednog života, i početak sledećeg.

“Imala sam osećaj da, dokle god je njegovo ime na mom stopalu, on ima vlast nada mnom. Osećala sam se mrtvom iznutra, ali sada imam utisak da počinje novo poglavlje”, kaže ona. “Sve ovo je prosto neverovatno. Da sam ovoga puta dobila priliku da biram šta ću nositi na telu. Da je konačno gotovo.”

Za više informacija, posetite http://www.art4abolition.org/survivors-ink.html ili pošaljite email na survivors.ink2013@yahoo.com

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.theguardian.com/global-development/2014/nov/16/
sp-the-tattooed-trafficking-survivors-reclaiming-their-past