Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, 30. jul, je prilika da se podsetimo na milione onih koji se u ovom trenutku žrtve modernog ropstva – seksualne ekspolatacije, prinudnog rada i najgorih oblika dečijeg rada. Ovo je trenutak i kada moramo da se prisetimo i potreba žrtava u trenutku izbavljenja, kao i načina na koje možemo da učestvujemo u suzbijanju ovog, nažalost sveprisutnog fenomena. Ovaj dan se obeležava se po prvi put 30. jula ove godine, nakon što je ustanovljen novembra 2013. godine u okviru rezolucije „Poboljšanje koordinacije napora protiv trgovine ljudima“, usvojene na 68. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a u kontekstu potrebe podizanja svesti o situaciji žrtava trgovine ljudima i u cilju promocije i zaštite njihovih prava (A/C.3/68/L.17/Rev.1.)

Trgovina ljudima je teško krivično delo i ozbiljan društveni problem, jer najdrastičnije ugrožava osnovna ljudska prava – pravo na život, na slobodu izbora, na slobodu kretanja. Iako danas većina zemalja tvrdi da se kod njih ljudska prava i slobode u potpunosti ostvaruju, fenomen ropstva u 21. veku nije iskorenjen. Milioni žena i dece, ali i muškaraca, su primorani na pružanje seksualnih usluga, rad u kućama, rad na plantažama, prosjačenje i eksploatisani na druge načine. 

Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i decu koji su izloženi riziku od svih oblika eksploatacije u zemlji i inostranstvu, dok strani državljani u Srbiji takođe mogu da budu žrtve trgovine ljudima, najčešće u cilju seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada. Od 2000. do 2013. godine, prema zvaničnim podacima, u Republici Srbiji je identifikovano 739 žrtva trgovine ljudima. Važno je reći da zvanične statistike još uvek ne ukazuju na prave dimenzije problema, a još manje rasvetljavaju položaj samih žrtava. 

Svedoci smo da su u Srbiji svakodnevno stotine dece prinuđene na prošnju, da se sklapa veliki broj prinudnih "brakova", pri čemu su deca žrtve, a da sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i zaštitu dece; svedoci smo povećanja broja tražilaca azila, izbeglica i iregularnih migranata koji beže iz svojih zemalja u potrazi za mirom i srećom, kojima je Evropa željeno utočište, koji putuju i žive u veoma teškim okolnostima; svedoci smo siromaštva i diskriminacije pojedinih grupa, nasilja na koje se ne reaguje adekvatno i efikasno... Sve su ovo rizici od trgovne ljudima i odgovornost je našeg društva i nas kao građana i građanki da rizike osvestimo i uključimo se u borbu protiv trgovine ljudima. 

NVO Atina je za deset godina rada pružila zaštitu i dugoročnu podršku mnogobrojnim žrtvama, ali i njihovoj deci i porodicama. Ovo iskustvo u neposrednom radu sa 267 korisnica i korisnika nas je još jednom uverilo u neophodnost aktivnog uključivanja države i njenih institucija u uspostavljanje i unapređenje pravovremene, efikasne i sistemske zaštite i podrške onima koji su bili žrtve flagrantnog kršenja ljudskih prava. Pretpostavka izgradnje efikasnog sistma je postojanje jasno definisanog i u praksi funkcionalnog mehanizma upućivanja koji bi obezbeđivao adekvatnu i dobro strukturisanu podršku svima kojima je namenjen – svakako najosetljivijim i najranjivijim grupama stanovništva. Srbija je ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima preuzela na sebe obevezu obezbeđivanja, kako kvalitetnog, tako i održivog programa zaštite. Međutim, i pored formalno preuzetih obaveza, postojeći programi koji obezbeđuju siguran smeštaj, psihološku, medicinsku i pravnu zaštitu, kao i druge vidove podrške usmerene ka dugoročnom socijalnom uključivanju naših žrtava još uvek nemaju adekvatnu podršku naših institucija. Privremena kuća – sklonište NVO Atine, jedini bezbedni smeštaj za žrtve trgovine ljudima u Srbiji, nema fondove od oktobra meseca 2013. godine. 

Hajde da ovog dana odlučimo da ćemo aktivnije i efikasnije pomagati onima kojima je pomoć najpotrebnija – kojima su bezbedan smeštaj i podrška profesionalaca i profesionalki i celog društva uslov za punu integraciju i kvalitetan život.

U Beogradu, 30. jula 2014. godine