Oporavak ne može da čeka: Fleksibilni fond omogućio kontinuitet podrške žrtvama trgovine ljudima

Fotografija: Freepick

Oporavak nije jedna usluga, jedna aktivnost niti jedna budžetska linija.

Siguran smeštaj potreban je onda kada je osoba ugrožena, a lekovi, hrana i lična dokumenta onda kada su neophodni, bez obzira na to kada jedan projekat završava, drugi počinje ili kada započinje novi budžetski ciklus. Ni sudski postupak neće stati dok se ne pronađe novi izvor finansiranja.

Iza svake žene krije se priča koju vredi čuti: Upoznajte Lolu, kulturnu medijatorku Atine

Foto: Dragan Mujan

Kada Ingabire Lola Brigitte uđe u prihvatni ili centar za azil, ona nije samo još jedna osoba koja pruža podršku.

Ona je neko ko razume.

Razume kako izgleda doći u novu zemlju noseći sa sobom neizvesnost, strah i brojna pitanja na koja odgovora nema. Razume kako je tragati za sigurnošću dok se snalazite u nepoznatoj kulturi i sistemu, u kojima slabo razumete jezik. I što je najvažnije, razume zato što je i sama prošla kroz deo tog puta.

Publikacija koja menja praksu: identifikacija žrtava trgovine ljudima u migrantskim tokovima

Udruženje Atina objavilo je publikaciju „Identifikacija žrtava trgovine ljudima u mješovitim migrantskim tokovima - problemi i iskustva”, autora Ahmeda Mešića, tužioca Tužilaštva Bosne i Hercegovine i šefa Odseka za borbu protiv trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi.

Rad sa traumom nije procedura: u Beogradu održana obuka koja menja način razumevanja nasilja

Fotografije: Dragan Mujan

Šta znači raditi sa osobom koja je preživela nasilje, ne samo kroz procedure, već kroz razumevanje onoga što se dešava u njenom telu, mozgu i svakodnevnom funkcionisanju?

Između strategije i stvarnosti: šta pokazuje zvanični Izveštaj o borbi protiv trgovine ljudima

Usvajanjem Programa za borbu protiv trgovine ljudima za period 2024-2029. i pratećeg Akcionog plana za period 2024–2026, država je pokušala da uspostavi sveobuhvatan i koordinisan odgovor na ovaj problem.

Analiza Udruženja Atina Izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za 2025. godinu pokazuje da jaz između strateških opredeljenja i njihove implementacije ostaje značajan.

Formalni napredak bez suštinskog pomaka

Dobitnice nagrade „Anđelka Milić“ za 2026. godinu: priznanje za znanje, borbu i odgovornost

Stigma

Gorak hleb stranih radnika

12:38 31. 03. 2026. FoNet | Bojana Milovanović

BEOGRAD - Broj stranih radnika u Srbiji meri se desetinama hiljada, a na njih se isključivo gleda kao na radnu snagu a neretko postaju i žrtve eksploatacije, kaže predstavnica organizacije "Atina" Jelena Hrnjak, ističući da se uglavnom zaboravlja na to da je reč o ljudima koji u svojim zemljama mesečno zarade ono što u Srbiji mogu da dobiju za dan.

Srbija, po izveštaju OEBS, nije prepoznata kao žarišna tačka za trgovinu ljudima, ali to ne znači da je seksualna i radna eksploatacija u našoj zemlji iskorenjena. Sijaset je slučajeva trgovine ljudima, žrtve su najčešće mladi i deca, a za njih pravda teče jako sporo.

Autor: A. B. 26.03.2026.      

Srbija je zemlja koja ima najveći broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima u regionu, a i država u kojoj se na sudski postupak u ovim slučajevima čeka jako dugo. 

Više od 150 prijava eksploatacije stranih radnika tokom 2025. u Srbiji: Koliko se njihova prava poštuju

Foto FoNet Zoran Mrđa

Sve je više stranih radnika u Srbiji. U našu zemlju, u sve većoj meri, dolaze iz dalekih istočnih zemalja. Srpski jezik uče u hodu, radna prava im ostaju nepoznanica, a uz kulturološke razlike otvaraju se pitanja njihovog položaja na tržištu rada.

Autor: Vera Bojović, 19.03.2026. 07:10

Migracije, eksploatacija i moderno ropstvo: „Veliki broj migranata ostaje bez posla i dokumenata i ulaze u rizik za eksploataciju“

FoNet - 18.03.2026. - 15:16

Foto FoNet Zoran Mrđa

Radna ekspoloatacija je sve zastupljenija u Srbiji, gde veliki broj migranata, koji dolaze na rad legalno, uz obećanu radnu vizu i radno mesto, ubrzo ostaju bez posla, zarade i regulisanog statusa, kao i dokumenata, te ulaze u rizike i ekspoloataciju, rečeno je danas na međunarodnoj konferenciji „Migracije, eksploatacija i moderno ropstvo“.