Po samoj svojoj prirodi, krivično delo trgovine ljudima svakoj žrtvi oduzima njegovu ili njenu ljudskost. Naročito je to slučaj sa seksualnom eksploatacijom, koja je zakonom okarakterisana kao “težak” oblik trgovine ljudima, a koja osobu pretvori u proizvod koji se kupuje i prodaje zarad zadovoljstva. Samo u SAD-u, CIA procenjuje da oko 50.000 žena i dece dospe u zemlju putem trgovine ljudima svake godine, a tom broju se godišnje priključuje i oko 400.000 američkih maloletnika koji postaju žrtve trgovine ljudima. Ovi alarmantni podaci svedoče da ova skrivena kriminalna aktivnost ima čvrsto uporište u SAD-u.

11. septembra, pododbor za zdravstvo, Odbora za energetiku i trgovinu, održao je raspravu o predlogu zakona koji naglašava značaj medicinskih radnika u ulozi vezanoj za identifikaciju žrtava trgovine ljudima i adekvatno reagovanje. Predlog zakona o obuci zdravstvenih radnika u cilju podizanja svesti o trgovini ljudima 2014, iznet od strane predstavnice Severne Karoline, Rene Elmers, teži da obezbedi odgovarajuću obuku za ove profesionalce, koja bi im omogućila da prepoznaju pokazatelje trgovine ljudima i ponude pomoć.
 

Bivša viša savetnica Stejt departmenta za trgovinu ljudima, i osnivačica neprofitne organizacije Global Centurion, Lora Lederer, bila je jedna od pet svedoka. Prema njenoj nedavnoj studiji, pod nazivom “"Zdravstvene posledice seksualne eksploatacije i njihove implikacije za identifikaciju žrtava u zdravstvenim ustanovama", od 107 anketiranih žrtava seksualne eksploatacije, 87.7% obratilo se lekaru za pomoć tokom situacije trgovine. Preciznije, najčešća tačka kontakta bila je hitna pomoć, gde je 63% žrtava tražilo medicinsku pomoć. Ovi novi nalazi - koji su u kontrastu sa znatno nižom ukupnom cifrom od 28% objavljenom u studiji iz 2005. godine a navedenoj u Hearing Memo-u - naglašavaju značajnu ulogu koju medicinski radnici mogu da odigraju u sprečavanju daljeg zlostavljanja.

Definicije modernog ropstva

Trgovina ljudima (TIP) odnosi se na aktivnost držanja osobe u prinudnoj službi, i krivično je delo po američkom i međunarodnom zakonu. Zakon o zaštiti žrtava trgovine ljudima iz 2000. godine (TVPA) posebno definiše seksualnu eksploataciju kao “regrutovanje, skrivanje, transport, obezbeđivanje ili pribavljanje osobe u svrhu komercijalnog seksualnog čina”. Kao jedna od najbrže rastućih kriminalnih industrija, TIP generiše oko 32 milijarde dolara godišnje, i ispravno se naziva “modernim ropstvom”.

“Odbačena deca”: rano porodično zlostavljanje kao katalizator

Prosečna starost u trenutku ulaska u situaciju seksualne eksploatacije u SAD-u je 12-14 godina. Vednita Karter, žrtva seksualne eksploatacije i osnivačica skloništa Breaking Free u Mineapolisu, podelila je ovaj uznemirujući podatak sa pododborom, dok je objašnjavala da makroi aktivno traže maloletnike koji su pobegli od kuće. Ledererova je istakla problem nasilnog porodičnog života, jer se time povećava rizik od bežanja od kuće, a samim tim i ranjivost na postajanje žrtvom trgovine ljudima. “Kod svih žrtava koje sam intervjuisala [barem 150 njih samo tokom protekle godine], postojalo je nešto što su rano doživeli u porodici - neki oblik zlostavljanja, bilo fizičko ili seksualno - a što je ovu decu oteralo na ulicu”, kaže ona. Takođe se podsetila srceparajućeg imena koje se pripisuje ovoj populaciji maloletnih beskućnika: “odbačena deca”, oni koji “nemaju zapravo kuće - domove - gde su u okruženju ispunjenom ljubavlju”. Procena veličine ove populacije u Americi: 1 do 1.5 milion.

Karterova je generalni proces regrutovanja maloletnika objasnila kao “ispiranje mozga”, koje se sastoji od dva koraka: makro ponudi sigurnost - mesto za boravak, hranu, zaštitu, čak i naklonost - a zatim emocionalno i psihološki manipuliše maloletnicima, kako bi se osetili dužnim i živeli u strahu da će im ta “sigurnost” biti oduzeta.

Žrtve trgovine ljudima prisiljene na abortus

Ledererova je svedočila da je prisilni abortus “naročito zabrinjavajući trend u seksualnoj eksploataciji”. Njena studija pokazuje da je 55% anketiranih žena imalo barem jedan abortus, a 30% njih imalo je više abortusa tokom vremena provedenog u situaciji trgovine. Više od polovine njih reklo je da abortus nije bio njihov izbor, a mnoge su izjavile da pritisak od strane makroa da ne prestaju da rade nije dozvoljavao da odvoje vreme za trudnoću. “Fenomen prisilnog abortusa u seksualnoj eksploataciji prevazilazi političke granice debate o abortusu, kršeći kako ubeđenje da je abortus oduzimanje nevinog života, tako i suprotno ubeđenje da svaka žena ima pravo na reproduktivne izbore”, kaže ona. Karterova je podelila i iskustvo još jedne žrtve: “Šest puta sam zatrudnela, i imala sam šest abortusa tokom tog perioda. Imala sam teške ožiljke od tih abortusa, jer nisam imala naknadnu negu. U par slučajeva sam imala jake infekcije - toliko jake da je na kraju morala da mi bude urađena histerektomija”. Ovi slučajevi prisilnog abortusa prikrivaju zločine, omogućavaju nastavak zlostavljanja, i dodatno lišavaju žrtvu bilo kakvog osećaja ljudskosti, jer je i život koji je bio u njenoj materici uništen.

Uloga zdravstvenih radnika

Predlog zakona ima praktičan fokus koji bi usmerio Ministarstvo zdravlja i društvene službe (HHS) da dodele donacije pravoj školi za razvoj najboljih praksi zasnovanih na dokazima, za one zdravstvene radnike koji su u dodiru sa žrtvama trgovine ljudima. Škola bi zatim razvila nastavne planove za obuku profesionalaca po ovim najboljim praksama, i kasnije dizajnirala, sprovela i analizirala rezultate ovog probnog nastavnog programa.

Još jedan svedok, dr Hani Stoklosa, lekarka za hitne slučajeve u Brigam i Ženskoj bolnici u Bostonu, naglasila je potrebu za obukom koja je zasnovana na dokazima i poznavanju trauma, za sve medicinske radnike uključujući zubare, dermatologe, pedijatre i lekare za hitne slučajeve, kao što je ona sama. Zbog toga što žrtve mogu da pretrpe batine od kojih mogu imati i povređene zube, i često su žigosane kao dokaz vlasništva njihovih trgovaca, ovi profesionalci koji će ukazivati pomoć žrtvama moraju biti propisno obučeni za identifikaciju znakova trgovine ljudima, kako bi se izbegla dodatna traumatizacija i sramljenje žrtava, i obezbedila im se adekvatna podrška.

Predlog zakona o obuci zdravstvenih radnika u cilju podizanja svesti o trgovini ljudima 2014 prepoznaje značajan uticaj koji zdravstveni radnici mogu imati u spasavanju i pomoći nebrojenim žrtvama trgovine ljudima. Raspad porodice i smanjenje vrednosti ljudskog života, uključujući i onaj u materici, zaslužuju posebno istraživanje i akciju za humaniju kulturu.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.lifenews.com/2014/09/24/shock-study-55-of-sex-trafficking-victims-become-pregnant-forced-into-abortions/