Marijana Savić, dobitnica priznanja “Heroina borbe protiv trgovine ljudima, koju dodeljuje Stejt Department”

Žrtvama mora da se veruje i pomogne

Autorka: Miroslava Derikonjić

Fotografija: Marija Piroški

Više od polovine identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji (62 odsto) čine deca, a većina njih bila je primoravana na prosjačenje i izvršenje krivičnih dela, seksualnu eksploataciju i prinudne brakove, kaže u razgovoru za naš list Marijana Savić, direktorka nevladine organizacije “Atina” i dobitnica ovogodišnje nagrade “Heroina borbe protiv trgovine ljdudima”, koju dodeljuje Stejt department. Žrtve seksualne eksploatacije, prema njenim rečima uglavnom su devojčice od 13 do 18 godina, iako su zabeleženi i slučajevi gde su jedanaestogodišnje devojčice korišćene u pornografske svrhe.

– Šta je ono što vas je izdvojilo od drugih boraca protiv trgovine ljudima s obzirom na to da ste jedna od deset osoba na svetu kojoj je Stejt Department dodelio priznanje heroine borbe protiv trgovine ljudima?

Dobila sam međunarodno priznanje kao deo “Atine”, čiji se rad izdvaja zbog sveobuhvatnog programa podrške i oporavka za žrtve trgovine ljudima. Stejt Department nas je zbog onoga što radimo prepoznao kao jednu od deset tačaka na svetu koja se ističe u borbi protiv trgovine ljudima. Tokom dvodecenijskog rada razvili smo načine na koje pristupamo žrtvama i stručnost koje su danas prepoznate kao najbolja praksa u svetu. Pomogli smo preko hiljadu žena i njihove dece. Neprestano se usavršavamo, priznajemo sopstvene greške i učimo iz njih. Preispitujemo svoj rad i nikada nismo ostavili nijednu žrtvu bez podrške. 

Na koji način pomažete žrtvama?

Naš program obuhvata mnoštvo usluga - od smeštaja, pravne pomoći, do emocionalne i psiho-socijalne podrške. Prilagođavamo naše usluge stvarnim potrebama žena koje su preživele trgovinu ljudima. Bez kompromisa stojimo iza zakona i propisa naše Srbije i insistiramo na njihovom poštovanju od strane institucija. Posebno smo ponosni na to što smo omogućili žrtvama trgovine ljudima da aktivno učestvuju u kreiranju naših programa. Ne samo da ih ohrabrujemo da zagovaraju promene koje su njima važne, već i da njihov glas bude snažan i poštovan. Sarađujemo sa žrtvama, već i sa kolegama iz drugih institucija i organizacija, zajedno zagovaramo zaštitu i unapređenje prava žrtava, upozoravamo na svaku nedoslednost državnih organa i kršenje zakona. Pružamo podršku sedam dana u nedelji. Ne finansiramo se iz budžeta Republike Srbije i ta nezavisnost nam ujedno omogućava da ostanemo hrabri i principijelni.

Šta je dobro, a šta bi trebalo da se menja u Srbiji kada je u pitanju borba protiv trgovine ljudima?

Borba protiv trgovine ljudima u Srbiji je borba protiv vetrenjača, u kojoj su naši najveći izazovi zapravo unutar samih institucija koje bi trebale biti saveznici građana. Građani su najvažniji, Vlada i insitutucije bi trebalo da budu partneri građanima, a ne da vladaju njima. Suočavamo se sa sistemom koji nije samo nedovoljno efikasan, već često i otežava naše napore zbog nedostatka javnosti, adekvatnog finansiranja i strateškog planiranja. Ozbiljan problem predstavlja i nedostatak volje da se preživele žrtve trgovine ljudima uključe u kreiranje politika.

Štaviše, atmosfera u kojoj udruženja građana i građanstvo osećaju pritisak da ne kritikuju loše, nesvrshishodne prakse i ponašanja, ukoliko ne žele da budu izložene pretnjama, je neprihvatljiva. Potrebno je hitno preispitati kako naše institucije pristupaju ovom problemu, kolika je njihova stvarna volja da se nešto promeni u tom smislu.

– O čemu ste razgovarali sa državnim sekretarom SAD Entoni Blinkerom prilikom dodele nagrade?

U Stejt Departmentu, smo razgovarali o izazovima koje nosi borba protiv trgovine ljudima. Naglašeno je da su nejednakost, siromaštvo, i migracije duboko povezani s ovim pitanjem. Akcenat je stavljen na potrebi za intenzivnom multisektorskom saradnjom, analizom načina na koje pristupamo ovom problemu i proceni učinka.

Diskutovali smo o neophodnosti da institucije budu odgovorne prema građanima, o njihovoj javnosti u radu, i značaju političke volje za promene u društvu. Izdvojili smo ulogu specijalizovanih organizacija civilnog društva koje pružaju podršku žrtvama i značaj uključivanja preživelih u borbu protiv trgovine ljudima. Govorili smo o potrebi zaposlenja, stanovanja, obrazovanja, žrtava trgovine ljudima.

Kritički smo se osvrnuli na izazove u implementaciji propisa, trgovinu ljudima u svrhu radne eksploatacije, i neophodnost adekvatnog procesuiranja. Diskutovali smo o obavezi države da finansira programe dugoročne podrške i zaštite iz budžeta Republike Srbije, da novac bude utrošen na programe podrške za žrtve trgovine ljudima, odnosno da im se obezbede i zaštite sva prava. U tim razgovorima jasno sam stavila do znanja da je ključni element politička volja domaćih lidera.

Šta je potrebno da se uradi da bi se borba protiv trgovine ljudima poboljšala?

Moramo uložiti više truda u identifikaciju žrtava i moramo da im verujemo. Žene često ne govore o nasilju koje su preživela, a deca još manje. Loša praksa prekvalifikacije krivičnog dela u posredovanje u prostituciji mora da prestane, jer tužilaštvo na ovaj način nanosi veliku štetu pravnom poretku, društvu, svima nama. Posledica toga je da žene i deca gube sva prava kao žrtve, i ostaju sami, samo kao svedoci, bez ikakve podrške i sa teškom stigmom. Drugo, shvatanje podrške mora biti sveobuhvatno i treba da traje dok god je to potrebno.

– Kako bi ste ocenili izveštaj Stejt Departmenta o borbi protiv trgovine ljudima u Srbiji?

Žao mi je što je Srbija propustila još jednu šansu. Kada država ispuni minimum uslova, moći će da se govori o priči koja koja ide u dobrom u smeru u kojem su nam žena i deca sigurni od zločina i u kojem imamo odgovoransistem koji veruje građanima i koji brine o njima, kojem je u interesu da adekvatno kazni počinioce, i obešteti žrtvi.  

Intervju je objavljen 01.07.2024. u Politici.