Dan ljudskih prava,10. decembar, je prilika da se podsetimo na sve one koju su u ovom trenutku najugroženija populacija ljudi koji žive među nama. Osobe sa kojima NVO Atina radi preživeli su situaciju trgovine ljudima – žrtve su seksualne eksploatacije, prinudnog rada, najgorih oblika dečijeg rada i iskorišćavanja. Naša zemlja se suočava sa teškim izazovima u ključnim aspektima podrške žrtvama trgovine ljudima. Zastareli institucionalni mehanizmi u Srbiji čine da žrtve ostanu isključene iz društva, ranjive i u riziku od ponovne viktimizacije. Na ovaj način su i porodice žrtava ugrožene, a preživljene traume se potom negativno odražavaju i na njihovu decu. To zatim proizvodi šire posledice po društvo i doprinosi porastu siromaštva, socijalne distance i nasilja.

Svedoci smo da su u Srbiji svakodnevno stotine dece prinuđene na prošnju, da se sklapa veliki broj prinudnih "brakova", pri čemu su deca žrtve, a da sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i zaštitu dece; svedoci smo povećanja broja tražilaca azila, izbeglica i iregularnih migranata koji beže iz svojih zemalja u potrazi za mirom i srećom, kojima je Evropa željeno utočište, koji putuju i žive u veoma teškim okolnostima obespravljeni i bez ikakve zaštite, svedoci smo siromaštva i diskriminacije pojedinih grupa, nasilja na koje se ne reaguje adekvatno i efikasno... Sve su ovo rizici od trgovine ljudima i odgovornost je našeg društva i nas kao građana i građanki da rizike osvestimo i uključimo se u borbu protiv trgovine ljudima.

Srbija još uvek nije izgradila adekvatne mehanizme prepoznavanja žrtava trgovine ljudima, što je posebno teško u slučajevima radne eskloatacije. Takođe, kapaciteti za pružanje direktne pomoći žrtvama su u velikoj meri ograničeni i ne odgovaraju realnim potrebama ove ugožene grupe. Nisu razvijeni modeli podrške najbitnijem aspektu rada sa žrtvama: njihovoj reintegraciji, odnosno ponovnom uključivanju u društvo i omogućavanju žrtvama da započnu samostalan život. U prilog tome govori i činjenica da je jedino Sklonište za žrtve trgovine ljudima u našoj zemlji, a koje vodi NVO Atina, za 10 godina postojanja bilo samo jednom podržano i finansirano od strane države u periodu od šest meseci, kao i da su organizacije civilnog društva prepuštene same sebi da obezbeđuju pomoć i podršku ovim ugroženim grupama. 

U protekloj deceniji, dosta se radilo na kreiranju sistema podrške za žrtve trgovine ljudima u našoj zemlji, zajedno OCD i državne institucije, ali podaci kojima danas raspolažemo i dalje ne govore u prilog tome da je došlo do suštinskih pomaka u ovoj oblasti. Od svih korisnica našeg programa podrške, 90% njih su bile na evidenciji centara za socijalni rad pre nego što su postale žrtve trgovine ljudima što govori u prilog tome da nisu bile prepoznate kao osobe u potrebi; 75% njih su prethodno imale iskustvo nasilja na koje sistem nije adekvatno reagovao; 50% su deca, prosečnog uzrasta od 14 godina što govori o tome da nisu razvijeni specifični programi za prevenciju nasilja i trgovinu ljudima; a sve one u proseku provedu četiri godine u uslovima prisilnog rada, zlostavljanja i zatočeništva, što je čitava večnost u toj situaciji, pre upućivanja na naše programe. 

U prethodnom periodu povećan je broj identifikovanih žrtvava trgovine ljudima iz populacije tražilaca azila i migranata te je s tim u vezi neophodno razviti efikasan mehanizam za identifikaciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima, naročito žena i dece u okviru migrantske populacije. U azilnom sistemu postoji čitav niz izazova koje treba rešiti kako bi se na odgovarajući način odgovorilo na potrebe koje fenomen migracija nosi sa sobom: dugo trajanje azilnog postupka, nedovoljni smeštajni kapaciteti, neadekvatni mehanizmi asistencije, nedostatak koordinacije i međusektorske saradnje, manjak finansijskih, ljudskih i tehničkih resursa, nepoverenje i predrasude migranata, kao i predrasude lokalnog stanovništva. Prema zvaničnim podacima, od januara do novembra 2014. godine 10.851 lice izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji, što predstavlja porast od preko 100% u odnosu na 2013. godinu, kada je bilo ukupno 5.066 izraženih namera. Beleži se i porast broja žena i dece među tražiocima azila, kao i dece bez pratnje roditelja ili staratelja, na koje je potrebno obratiti posebnu pažnju i kreirati sistem podrške koji će odgovoriti na njihove potrebe.

Na današnji dan želimo da podsetimo javnost na žrtve trgovine ljudima kao i na one koji su u riziku od trgovine ljudima i drugih oblika eksploatacije. Takođe, želimo da podsetimo nadležne u Republici Srbiji da, je obaveza naše države da uloži dodatni napor u obezbeđivanje sredstava za rad programa koji pomažu žrtvama da započnu bezbedan i dostojanstven život, kao i jačanju mehanizama identifikacije žrtava i prevenciji trgovine ljudima.

U Beogradu, 10. decembra 2014. godine