Ranjive osobe izložene su beskućništvu i trgovcima ljudima nakon što prođe 45 dana državne podrške, navodi se u izveštaju Fondacije za borbu protiv trgovine ljudima.

Žrtve modernog ropstva, od kojih su neke preživele stravično fizičko, psihičko i seksualno zlostavljanje od strane trgovaca, su napuštene i u riziku od ponovne trgovine ljudima, navodi se u izveštaju objavljenom u ponedeljak.

Ranjive osobe, od kojih su većina žene, propadaju kroz ‘praznine’ u strategiji vlade, što ih ostavlja izložene beskućništvu i povratku trgovcima, prema izveštaju Life beyond the Safe House (Život nakon sigurne kuće).

Fondacija za borbu protiv trgovine ljudima, koja je sastavila izveštaj, tvrdi da je neophodna hitna akcija od strane vlade i lokalnih vlasti, kako bi se zaštitili preživeli, kao i da je više istraživanja od ključnog značaja.

Kao deo vladine strategije protiv modernog ropstva, onima koji su zvanično svrstani u kategoriju žrtava modernog ropstva ponuđene su sigurna kuća i podrška na minimalni period “razmatranja” od 45 dana. Ali, ne postoji obaveza da se prati situacija nakon što osoba napusti sigurnu kuću.

Oni za koje se smatra da su potencijalne žrtve mogu dobiti rok od 48 sati da napuste sigurnu kuću, ukoliko ne uspeju da ubede vlasti da su bili trafikovani ili eksploatisani.

Prema navodima izveštaja, mnoge žrtve osećaju se napuštenim kada prestane podrška, i “tretirani su kao đubre”, bez ikoga ko bi brinuo o njima dok pokušavaju da nastave sa svojim životima. Nekima je dodeljen neprikladan smeštaj – na primer, žene koje su prethodno bile primorane na prostituciju našle su se u mešovitom smeštaju – nakon što izađu iz sigurnih kuća. Drugi se nađu u oblastima u kojima su ranije bili eksploatisani, i u riziku od izolacije, traume i depresije.

“Mnogi su i dalje u strahu od trgovaca, neki možda još uvek moraju da otplaćuju dugove, druge možda brine povratak kući zbog stigme i rizika po njihove porodice, oni koji žele da pronađu posao ne mogu to da urade jer nisu u stanju da otkrivaju detalje o svojoj prošlosti, ili nemaju gde da žive”, stoji u izveštaju.

Jedna žena rekla je istraživačima da je, nakon što je izašla iz sigurne kuće, bila smeštena u hostel u kojem je živela sa još osam žena. “Tamo su bile bivše prostitutke, narkomani, ili bivši prestupnici... U ovim hostelima, gosti se drogiraju, opijaju, i svađaju jedni sa drugima”. Nju je maltretirao jedan stanar, koji joj je redovno otimao hranu. “Nije trebalo tamo da me smeste. Jesam bila prostitutka, ali ne svojom voljom”, rekla je ona.

U 2014. godini, 2.340 potencijalnih žrtava trgovine ljudima upućeno je na nacionalni mehanizam upućivanja (NRM), koji procenjuje takve slučajeve – što je porast od 34% u odnosu na 2013. godinu, i u odnosu na 1.186 njih iz 2012. godine.

Taj broj uključuje 1.669 odraslih, od kojih su 1.084 žene. Ali, to je bio samo vrh ledenog brega, stoji u izveštaju, jer policijski zapisi ukazuju na to da većina potencijalnih žrtava odbije upućivanje.

U izveštaju se poziva centralna vlada da izda smernice lokalnim vlastima, kako bi se podrška za zaštitu odraslih osoba učinila pristupačnijom za žrtve. Traži se i da svaka žrtva dobije specijalizovanog savetnika do postizanja rešenja, i da se urade detaljni planovi za sledeći period, uključujući i individualne procene rizika i potreba za svaku žrtvu.

Te osobe bi trebalo nadgledati u periodu do dve godine, bez obzira na to da li su oni ostali u Velikoj Britaniji, ili su se vratili u zemlju porekla, preporučuje se u izveštaju.

“Vlada Velike Britanije napravila je značajne korake ka rešavanju modernog ropstva, uvođenjem novog zakona – Zakona o modernom ropstvu 2015 – kao i izradom strategije o modernom ropstvu, i razmatranjem nacionalnog mehanizma upućivanja.”

“Međutim, naše istraživanje pokazuje da postoji raskorak između teorije i prakse. Nažalost, postoje mnoge praznine u okviru trenutnog sistema koje dozvoljavaju žrtvama modernog ropstva da izgube kontakt, ili ‘nestanu’ ubrzo nakon što su pronađeni u Velikoj Britaniji”, kaže se u izveštaju.

Izveštaj uključuje i informacije dobijene iz intervjua sa 10 ženskih žrtava koje žive u Londonu, a koje su došle iz Albanije, Konga, Nigerije i Vijetnama, i ispitane dokaze predate od strane nevladinih organizacija, lokalnih vlasti i policije.

“Značajan deo žrtava izneveren je nakon što napuste sigurne kuće u Londonu, koje finansira vlada. Međutim, ovaj problem nije vezan samo za London, već se dešava širom zemlje. Potencijalne žrtve modernog ropstva identifikuju se širom Velike Britanije kao izuzetno ranjive i traumatizovane”, navodi se u izveštaju.

“Njima mogu biti pruženi smeštaj, sigurnost i podrška tokom kratkog vremenskog perioda, ali nakon toga oni moraju sami naći način da prežive, umesto da imaju podršku i budu osnaženi.”

“Nažalost, za neke od njih to znači da ili da će postati beskućnici, vratiti se pod kontrolu trgovaca, ili se ponovo naći u nasilnim i eksploatativnim situacijama. Razmere ove pojave su nejasne, usled nedostatka dugoročnog monitoringa, a samim tim i nedostatka dokaza.”

Jedna konsultantkinja za borbu protiv trgovine ljudima rekla je autorima ovog izveštaja: “Moje iskustvo sa korisnicima koji su prošli kroz taj period od 45 dana pokazalo je da oni ponovo završe na ulici. Oni su neverovatno ranjivi, jer su im rane otvorene, ali imaju samo 45 dana da izađu na kraj sa tim ranama, i to nije fer, ali nakon 45 dana su napolju.”

Ona dodaje: “Sva ta pomoć im je pružena, oni su bezbedni, i u sledećem trenutku ostaju bez ičega.”

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.theguardian.com/law/2015/jul/13/
survivors-modern-day-slavery-abandoned-risk-re-trafficked-human-trafficking-foundation?CMP=twt_gu