Žrtve radne eksploatacije boje se odmazde poslodavaca

Fotografija: Savet Evrope

Na regionalnoj konferenciji u Beogradu koja je počela danas, Evropska unija i Savet Evrope istakli su važnost prepoznavanja faktora rizika za trgovinu ljudima u svrhu radne eksploatacije i razvijanja doslednih strategija prevencije.

Kako se navodi u saopštenju, više od 100 učesnika i učesnica iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Srbije i drugih zemalja i međunarodnih organizacija, okupilo se na dvodnevnoj konferenciji „Borba protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Evropi: standardi, realnost i nove strategije delovanja”, kako bi razmotrili strategije za borbu protiv trgovine ljudima u svrhu eksploatacije, zločina koji pogađa sve veći broj žena, muškaraca i dece, kako transnacionalno, tako i interno u okviru pojedinačnih zemalja.

„Siromaštvo, nezaposlenost i rastuća neformalna ekonomija, zajedno sa potražnjom za jeftinom radnom snagom i uslugama, faktori su koji dovode do trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije. Trend regrutovanja žrtava putem društvenih mreža i interneta je u porastu. Potrebno je hitno uhvatiti se u koštac sa rastućom pretnjom trgovine radnom snagom, a Savet Evrope trenutno priprema novu preporuku za svojih 46 država članica koja sadrži sveobuhvatan paket mera za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima. Među ovim merama je i proširenje obima zaštite rada na sve sektore privrede, uključujući neformalnu ekonomiju i neprijavljenje radnike. Preduzeća takođe imaju važnu ulogu u identifikovanju i suprotstavljanju rizicima trgovine ljudima kroz svoje poslovanje i lance snabdevanja”, istakla je Petja Nestorova, izvršna sekretarka Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.

Nestorova je ukazala da je problem nemogućnost da se žrtve radne eksploatacije identifikuju na proaktivan način, jer kod njih postoji strah od gubitka posla, boje se poslodavca, odmazde i kazne. „Radna eksploatacija u domaćinstvima najčešće obuhvata žene, i to je najteže otkriti jer se odvija u kućama, uključujući i kuće diplomata. Više od jedne trećine eksploatisanih je iz te oblasti. Žene su i radno i seksualno eksploatisane“, navela je ona.

Dajen Šmit, koordinatorka Evropske unije za borbu protiv trgovine ljudima, naglasila je da je radna eksploatacija trajno drugi vodeći oblik eksploatacije u Evropskoj uniji i da je skoro 30% registrovanih žrtava trgovano u svrhu radne eksploatacije.

„Na nivou EU, cilj nam je da se bavimo radnom eksploatacijom kroz sveobuhvatni pristup, koji uključuje prevenciju, istragu i krivično gonjenje trgovaca ljudima, štiteći žrtve u svakom trenutku. Evropska komisija je predstavila predlog zabrane proizvoda koji se proizvode prinudnim radom na tržištu EU. Ovaj predlog uključuje robu proizvedenu prisilnim radom žrtava trgovine ljudima i obuhvata i domaće i uvozne proizvode iz EU“, objasnila je Šmit.

Šef Kancelarije Saveta Evrope Tobijas Flesenkemper rekao je da u celoj Evropi postoje osetljive i ugrožene grupe, a i puno grana industrije gde su radnici posebno ugroženi, pa Evropska unija i Savet Evrope stalno podržavaju Zapadni Balkan u pružanju pomoći i zaštiti žrtava trgovine ljudima u skladu sa evropskim standardima.

„Savet Evrope dosledno prati i razmatra skoro sve društvene procese iz perspektive poštovanja ljudskih prava, čemu je Srbija takođe privržena. Pretvaranje ljudskih bića u robu, u predmete, trgovina njima kao da ropstvo nikada nije ukinuto, pred sve nas stavlja ogroman zadatak da se tim ljudima pomogne, a krivci za njihove nesreće kazne“, rekla je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije.

Na konferenciji su sagledani trendovi i izazovi u trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije i identifikovane pozitivne inicijative za jačanje prevencije iz perspektive usmerene na žrtvu. Uloga aktera na tržištu rada i privatnog sektora, kao i pitanja prevazilaženja problema pristupa žrtava pravosuđu i efikasnim pravnim lekovima, takođe su bil teme o kojima se razgovaralo.

Iako je broj identifikovanih slučajeva u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji mali, u praksi je obim trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije mnogo širi i mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni. U Bosni i Hercegovini identifikovano je samo osam potencijalnih žrtava u periodu 2017-2021. U Severnoj Makedoniji su u periodu od 2017. do 2020. identifikovane samo 3 žrtve, a 2021. godine otkriveno je još 39 sa Tajvana. U petogodišnjem periodu, broj identifikovanih žrtava bio je najveći u Srbiji, ukupno 41, od kojih su većina državljani Srbije, uprkos sve većem prisustvu radnika migranata u zemlji, navodi se u saopštenju.

Na konferenciji su predstavljene nove studije o trgovini ljudima u sve tri zemlje. Studije ispituju faktore rizika koji doprinose trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije, a koji uključuju nezaposlenost, etničku diskriminaciju, značajnu neformalnu ekonomiju i masovni dolazak migranata i izbeglica. Predlozi za akciju sadržani u studijama treba da usmere nacionalne vlasti u usvajanju novih strategija prevencije.

Nekadašnje žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije i podnosioci predstavke pred Evropskim sudom za ljudska prava, Seudin Zoletić i Marko Tamindžija iz Bosne i Hercegovine, podelili su svoje traumatično iskustvo iz Azerbejdžana i korake koje su preduzeli u potrazi za pravdom.

Konferencija je organizovana u okviru akcija saradnje na prevenciji i suzbijanju trgovine ljudima u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji, kao deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019 – 2022”.

Tekst u originalu: https://dnevnizurnal.rs/vesti/zrtve-radne-eksploatacije-boje-se-odmazde-...