Viktorija je napustila svoju domovinu Moldaviju da bi sledila svoj san o boljem životu kao konobarica u Grčkoj. Želela je da pomogne svojoj porodici, i izbegne loše uslove rada u lokalnoj pekari. Onda je sve krenulo po zlu.

Prema podacima Globalnog Indeksa Ropstva, više od 35.8 miliona muškaraca, žena i dece porobljeni su širom sveta.

Kada je Viktorija stigla na aerodrom u Grčkoj, bila je prepuna nade i snova o životu u lakšim uslovima rada i boljoj plati.

I pronašla je to - pa, pronašla je novi život. Ali, Viktorija se još uvek oporavlja od traume koju joj je taj život nametnuo.

U Moldaviji, Viktorija je ponekad morala da odluči između hrane na stolu i grejanja u kući, i nije imala slobodne dane. Ali, dok je na internetu pretraživala mogućnosti zaposlenja u inostranstvu, pronašla je nešto što je zvučalo kao obećavajuća ponuda - posao konobarice u Grčkoj, i zaradu duplo veću od one koju je tada imala.

U roku od nedelju dana, Viktorija je napustila svoju domovinu, pekaru, i svoju porodicu. Ali, umesto da započne posao konobarice, 21-ogodišnja devojka je shvatila da je trafikovana u seksualno ropstvo. Sledeće dve i po godine, koje je provela kao prostitutka, seća se kao kroz maglu.

”Oni koji su izloženi najvećem riziku od trgovine ljudima su ranjivi”, kaže Eni Kardaš, koja radi u A21 Prihvatilištu, jednoj od brojnih globalnih inicijativa za ukidanje trgovine ljudima. “Najčešća je loša socio-ekonomska situacija koja uzrokuje da devojke traže posao kako bi preživele, ili pomogle svojoj porodici.”

Žrtve takve trgovine obično na prevaru dolaze u zemlje poput Grčke, putem lažnih oglasa za posao, i često završe kao seksualni robovi, kaže Kardašova. Ovako je i Viktorija pronašla svoj put do Grčke, rekao je socijalni radnik iz A21 Life Links-u, prepričavajući priču ove mlade žene, da ona ne bi morala ponovo da proživljava to iskustvo.
 

Lažni osmesi i prinudni seks

Planirajući bolji život u Grčkoj, Viktorija je odmah potpisala ugovor na šest meseci. Njen novi poslodavac i njegova žena čak su ponudili da je sačekaju na aerodromu.

Ispunili su svoje obećanje. Par ju je sačekao u hali za dolaske na aerodromu. Ali, kada je stigla u svoj novi stan, shvatila je da će se sve promeniti. Njen šef joj je dovodio nove mušterije svake večeri. U 5 popodne, Viktorija se spremala, nameštala lažni osmeh, i oblačila ono što su joj trgovci odabrali. Mušterije su imale seks sa njom do ranih jutarnjih sati.

Rečeno joj je da će, ukoliko ne bude sarađivala, njene mlađe sestre morati da plate cenu. Imali su njenu adresu i sve podatke iz prijave za posao, tako da neposlušnost nije bila opcija.

U njenom novom životu, miran san nije bio moguć. Ukoliko bi joj pošlo za rukom da zaspi, proganjale su je noćne more. Ali, i one su joj bile draže od stvarnosti.

U podne, muškarac bi donosio ručak. Buka koju je pravio probudila bi četiri devojke. One su ručale zajedno, razgovarale da bi skrenule misli sa onoga što će im doneti noć, i pričale o dnevnim TV emisijama. Dok je pušio paklo cigareta, muškarac koji je postao njihovo lično lice modernog ropstva, ni u jednom trenutku ih nije gubio iz vida.
 

35.8 miliona ljudi žive kao robovi

Dve i po godine kasnije - to je 36 meseci, 156 nedelja, ili 26.297 sati - pronašla je telefon. Viktorija još uvek ne zna kako je iko mogao da ga ostavi tu i ne primeti. Pojurila je u kupatilo, i obavila poziv koji je želela da obavi tokom svakog od tih 26.297 sati.

Viktorija je jedan od 120 robova koje je spasilo A21 Prihvatilište tokom poslednjih godina. Ali, taj problem postoji širom sveta.

Prema podacima Globalnog Indeksa Ropstva, više od 35.8 miliona muškaraca, žena i dece žive kao robovi. Ova 21-ogodišnja devojka postala je jedna od 566.200 osoba za koje se veruje da žive u modernom ropstvu u Evropskoj Uniji - za oko 70 procenata njih se smatra da su trafikovani u svrhu komercijalne seksualne eksploatacije.

Države sa najviše robova su Indija (14.29 miliona robova), Kina (3.24 miliona) i Pakistan (2.06 miliona). Zajedno sa Uzbekistanom i Rusijom, ovih pet država su dom za 61 procenat svih robova. Robovi su obično prisiljeni da rade u poljoprivredi, kao pomoć u kući, u fabrikama, ili prostituciji. Građani u Somaliji, Eritreji, Sudanu i Jemenu su “najranjiviji” na ropstvo, prema podacima Indeksa.

Dobrotvorna organizacija Anti-Slavery International, bazirana u Londonu, definiše robove kao osobe koje su prisiljene da rade mentalnim ili fizičkim pretnjama, u nečijem vlasništvu putem mentalnog ili fizičkog zlostavljanja, dehumanizovani i fizički primorani.

A21 kampanja je jedna od brojnih globalnih inicijativa, koja pomaže da se ukine trgovina ljudima u ovim državama - i u svim drugim mestima. Devojke koje oni spasu često dolaze da rade kao konobarice, služavke, dadilje ili frizerke, objašnjava Kardašova.
 

Racija u bordelima, žrtve oslobođene

Kardašova blisko sarađuje sa lokalnom policijom, i ima non-stop otvorenu službu telefonske pomoći za dojave širom zemlje.

Oni prikupljaju materijal, dostavljaju ga policiji i zahtevaju istragu. Kada dođe do racije u bordelima, i žrtve se oslobode, počinje program obnove.

”Prihvatilište je uređeno kao neka vrsta ‘hitne pomoći’, sa glavnim ciljem da se svaka žrtva stabilizuje, i da se sa njom radi kako bi ubuduće donosila zdrave odluke”, kaže Kardašova, dodajući da, u zavisnosti od okolnosti, to znači da žrtve dobijaju pomoć u završavanju svog obrazovanja, dobijaju stručno osposobljavanje, ili se vraćaju u svoje domovine.

Još 1.400 osoba su trenutno robovi u Grčkoj, prema podacima Globalnog Indeksa Ropstva. Viktorija je jedna od retkih koji su mogli biti spaseni. Još uvek daleko od kuće, i podržana od strane socijalnih radnika, ona je odlučna u želji da započne novi život o kakvom je od početka i sanjala. Ali, umesto da bude konobarica, Viktorija se obučava da postane frizerka.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://ll.dw.de/human-trafficking-sex-slavery/a-18171988#fromDesktop