NVO Atina je nedavno bila domaćin drugog programa razmene u okviru Regionalnog projekta borbe protiv trgovine decom, podržanom od strane Misije OEBS u Skoplju i Vlade Republike Francuske. Predstavnice Atine sastale su se u Beogradu sa Valbonom Hystunom iz organizacije “Arsis” iz Grčke, Guillaumom Lardanchetom i Carine Estager iz organizacije “Hors la Rue” iz Francuske, Visarom Kryeziuom iz organizacije “Terre des homes” sa Kosova i Anom Majko iz organizacije “Arsis” iz Albanije.

Organizacija „Hors la Rue“ čije ime inači znači „Out of the streets“ pomaže i štiti prava strane dece u okviru sistema Francuske. Ta organizacija radi sa decom imigrantima iz Evrope među kojima ima puno romske dece koji žive u različitim getoima i na ulicama Pariza. 

„Ono što smatramo nedostatkom ovde u Srbiji je manjak državnog kapaciteta da interveniše kada su u pitanju deca koja su na ulici, dok ste vi sa druge strane veoma inovativni u nevladinom sektoru. Nisam siguran da li ta snaga može da kompenzuje nedostatak kapaciteta države ali mi smo vrlo impresionirani i nama je velika motivacija kada vidimo da nevladin sektor tako radi“, rekao je Guillaum iz Hors la Rue tokom posete Atini. Prema njegovim rečima, u Francuskoj postoji državni kapacitet i nije slučaj da toliko malo rade na tom polju kao što i je slučaj u Srbiji, ali u Francuskoj, kako kaže, sam NVO seKtor nije organizovan kako treba. 

“Mislim da NVO sektor u Francuskoj puno očekuje od države, dok ovde u Srbiji postoji velika politička borba, a mi smo u toj borbi slabiji nego što je to slučaj sa vama. Možda je to zbog nekakvog konformizma ili jednostavno samo čekamo na državu da i ona uradi nešto.“

On je istakao da je „Hors la Rue“ jedina organizacija u Francuskoj koja izlazi na teren i radi sa decom koja prose na ulici. Oni pokušavaju da sa njima uspostave određenu dozu poverenja i odgovore na njihove potrebe. „Mi pokušavamo da razgovaramo sa tom decom jet to niko ne radi sa njima. Želimo da vidimo šta im je potrebno, da uspostavimo sa njima kontakt pre nego kontaktiramo vlasti. Pokušavamo da saznamo u kakvom su stanju, u kakvom je stanju njihova porodica.“

Kao jedan od problema manjka kapaciteta države da radi sa ovom decom Guillaum navodi rasizam, koji je prema njegovim rečima veoma izražen u Francuskoj, kao ni da sIstem nije adaptiran da radi sa žrtvama. Carine Estager, koja takođe radi u organizaciji “Hors la Rue” kaže da vlast u Francuskoj ne prepoznaje decu kao žrtve trgovine ljudima. 

“Njima je moguće da prepoznaju ženu kao žrtvu trgovine ljudima, ali ne i dete. Jednostavnije rečeno, odrasli su u Francuskoj zaštićeniji od dece“, dodao je Guillaum.

Organizacija „Arsis“ koja pruža socijalnu pomoć mladima osnovana je 1992. godine u Atini i danas funkcioniše u pet grčkih gradova, kao i u Tirani u Albaniji. Glavni cilj te organizacije je pružanje podrške najranjivijim grupama kao što su deca sa ulice, romske zajednice, imigranti, izbeglice itd.

„Već 11 godina radim sa decom koja su žrtve trgovine ljudima. Sve to vreme ja radim sa njima „na ulici“. Imamo tim koji radi na ulici i koji u različito doba dana noći posmatraju tu decu i prilaze im. Pokušavamo da shvatimo i saznamo u kakvom su stanju ta deca, kao i da shvatimo zašto odlaze iz svojih zemalja (Albanija, Rumunija) u Grčku kao i stanje njihovih porodica koje u nekim slučajevima primoravaju svoju decu da idu da prose,“ kaže Valbona Hystuna iz organizacije “Arsis”. 

Prema njenim rečima u Grčkoj postoji velika praznina u socijalnoj zaštiti dece, nedostaju socijalne strukture, a naročito danas kada smo u senci ekonomske krize. 

„Gledam decu koja odrastaju na ulici i ne mogu da uradim ništa, a ni policija, jer deca se vrlo brzo sele i vraćaju u svoje zemlje i to stvara problem u građenju poverenja. Ne možemo od njih ni da očekujemo ili zahtevamo da idu školu ako se stalno sele iz jedne kuće u drugu, iz jednog mesta u drugo, iz jedne zemlje u drugu. Isto tako ne možemo da imamo redovne razgovore sa roditeljima kako bismo ih ubedili da je deci mesto u školi i da na nju imaju prava, kao i to da deca nisu odgovorna i ne smeju da budu odgovorna za prihod u porodici već je to uloga roditelja i veoma, veoma je teško raditi u takvim uslovima.“ 

„I ovde sam videla decu na ulici, decu koja jedu u kafani i mogu da vidim da sistem uopšte ne funkcioniše ili ne funkcioniše uspešno kao i u Grčkoj jer ako imate decu koja deset godina rade na ulici to znači da sistem ne funkcioniše. Ono što je najvažnije sa nama koji radimo u NVO sektoru je to da imamo iste ideje, imamo istu volju da uradimo nešto i to mi uliva optimizam. Mi smo se i ovde upravo sastali kako bismo napravili zajedničku mrežu koja će se boriti protiv trgovine dece na Balkanu,“ poručila je naša koleginica iz Grčke. 

Projekat je podržala OEBS misija u Skoplju i Vlada Republike Francuske. Gosti su imali sastanke sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužilaštva, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Posetili su Prihvatilište za decu "Vasa Stajić" kao i organizacije CIM, Centar za pomoć tražiocima azila APC/CZA, Astru i Liceulice. 

Sa kolegama iz CIM-a imali su terenski rad u romskim naseljima i posetili su Svratište za decu ulice. Takođe su se upoznali i sa Atininim radom i programima reintegracije žrtava trgovine ljudima. 

Cilj projekta je da profesionalci iz organizacija civilnog društva međusobno razmene iskustva i prakse u oblasti zaštite dece žrtava trgovine ljudima i pokušaju da ih primene u svojim sredinama u kojima žive i rade.

Za NVO Atina Magda Janjić