Dežurni telefon: +381 61 63 84 071
Ambasadorka dobre volje UNODC Nadia Murad podiže svoj glas kako bi svet čuo o zločinu trgovine ljudima
23. maj 2017. - “Neizmerno me usrećila vest da su neke od devojčica koje su otete iz škole u Čiboku, u Nigeriji, oslobođene”, Ambasadorka dobre volje za trgovinu ljudima UNODC, Nadia Murad, izjavila je u prepunoj sali tokom Komisije za sprečavanje zločina 22. maja.
Murad je rekla da se identifikuje sa mladim devojčicama koje su preživele kidnapovanje od strane oružane grupe Boko Haram, ali je i zabrinuta za one koje su ostale zarobljene. “Mogu da zamislim sa čime se svakodnevno suočavaju te devojčice koje su još uvek u zatočeništvu, jer i moji rođaci i prijatelji i dalje podnose iste patnje”, dodala je ona.
Saosećanje je srž posla koji Murad obavlja kao Ambasadorka dobre volje za dostojanstvo žrtava trgovine ljudima Kancelarije UN za droge i kriminal (UNODC). Ona je govorila o svojim brutalnim iskustvima od strane ISILa na severu Iraka, i uvek je to radila u nadi da će ujediniti svet u borbi protiv užasa trgovine ljudima.
Govoreći o uticaju trgovine ljudima, Murad je rekla: “trgovina ima za cilj da dehumanizuje žrtve, da ih odvoji od njihove kulture i zajednice, da ih svede na objekte koji će biti komercijalizovani”. Ovaj zločin je povezan i sa konfliktima i nesigurnošću, istakla je ona. “Koristi se kako bi se finansiralo nasilje počinilaca, što znači da kupovina i prodaja ljudskih bića pomažu da se nastavi ovaj ciklus terora, i da se obuhvati još više žrtava.”
Ovaj stav naglašen je od strane direktora UNODCa, Jurija Fedotova, tokom njegovog govora na ovom sastanku. On je rekao: “2017. godina se pokazala kao još jedna smrtonosna godina za hiljade migranata i izbeglica širom sveta, od kojih su mnogi tražili način da pobegnu od konflikta i nasilja. Konflikti stvaraju povoljne uslove za trgovce ljudima.”
Pomoć je bila potrebna kako bi se žrtve pretvorile u osobe koje su preživele trgovinu ljudima, rekla je Murad. Ona je priznala da je bilo teško, ako ne i nemoguće, u potpunosti se oporaviti od iskustva trgovine, ali pomoć nakon bega iz konflikta i psihološka podrška su od ključnog značaja kako bi preživeli počeli ponovo da izgrađuju svoje živote.
Njena izjava sadržala je i posebno obećanje osobama koje su preživele trgovinu ljudima. “Učiniću sve što je u mojoj moći da svet obrati više pažnje na ove zločine, i da se preduzmu mere kako bi počinioci odgovarali pred zakonom”. Ona je rekla da se ne može tolerisati kriminalno postupanje prema ženama i deci, i da se počinioci moraju izvesti pred lice pravde.
Murad je završila svoj govor osvrtom na svoju važnu ulogu. “Kada pričam o svojim iskustvima, nadam se da će druge osobe koje su preživele trgovinu ljudima uspeti da nađu snagu i dostojanstvo koje je uvek u nama”, rekla je ona.
Ostali govornici na skupu bili su i: Benita Ferero-Valdner, predstavnica upravnog odbora Dobrovoljnog povereničkog fonda UN za pomoć žrtvama trgovine ljudima, naročito ženama i deci, i Marijana Savić, direktorka srpske NVO Atina.
UN se sve više uključuje u izgradnju podrške protiv trgovine ljudima, uključujući i mesta gde nastaje iz konflikta, kao i u situacijama migracija i izbeglištva. Ovo je postalo očigledno i nakon što je Savet bezbednosti UN 2015. godine usvojio prvu rezoluciju o borbi protiv trgovine ljudima u situacijama konflikta, i nakon Samita Generalne skupštine UN za izbeglice i migrante 2016. godine.
Na kraju samita, države su se Njujorškom deklaracijom obavezale na pojačane napore u borbi protiv trgovine ljudima, obezbeđivanje zaštite i pomoći žrtvama, i primenu relevantnih međunarodnih instrumenata, uključujući i Konvenciju UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, i protokole protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranata.
Generalna skupština UN će, 4. i 5. septembra, u Beču održati tematsku diskusiju o krijumčarenju migranata, trgovini ljudima, i savremenim oblicima ropstva, kako bi se osnažilo delovanje protiv trgovaca ljudima.
Za NVO Atina, text prevela Marija Pantelić.
Text u originalu možete pronaći ovde: