Virdžinija Vulf je uvek jedan od mojih izbora kada igramo “koga biste pozvali na večeru?” (Ejmi Poler i Bjork bi se takođe tu našle). Ne postoji ništa o čemu ne bih želela da razgovaram sa Virdžinijom Vulf, od sufražet pokreta, preko književne kritike, do toga kako je to kada ti je Vilijam Takeri poludeda. Impresionirala bih je pričama o #yeseverywoman, i užasnula pričama o slavi Kim Kardašijan, a ona bi mogla da mi kaže kako je bilo biti osnivač Blumbsburi grupe. Pile bismo absint, i smejale se ljubavnim vezama koje su nekada delovale tragično, a Bjork bi mogla da komponuje rok operu o tome, koja bi imala postavku na Marsu.

Da, razmišljala sam o tome jednom, ili dvaput.

Upoređivale bismo beleške o životu sada, nasuprot života 1882. godine, kada je gospođa Vulf rođena, sa životom nakon 1941. godine, kada je napunila džepove kamenjem i ušetala u reku. Pitala bih je kako je uspela u svemu tome, kako je plivala protiv struje ispravnosti, očekivanja i konvencija, da bi postala jedna od najvećih spisateljica modernizma ikada, i feministkinja čije reči ne prestajemo da ponavljamo. Nakon toga bismo jele tortu koju je napravila Ejmi Poler, detaljno diskutovale o svakom od njenih najznačajnijih citata, i pravile planove za našu sledeću zabavu.

Uskoro će ti rođendan, 25 januara, Džini, i tim povodom želim da ti se zahvalim za sve mudre reči. Sledi 10 citata Virdžinije Vulf koji nam pokazuju zašto treba i dalje da je se sećamo, ovoliko godina kasnije.

1. “Žena mora imati novac, i sopstvenu sobu, ukoliko želi da piše fikciju.” 

O, da. Otkako je Vulfova objavila svoj poznati esej, 1929. godine, “Sopstvena soba” postala je bojni poklič feminizma. Prisvojena od strane publike kojoj je i bila namenjena, umetnica, jednostavan zahtev za nezavisnošću i privatnošću sada deluje kao najosnovnije - mada ponekad i najteže ostvarivo - pravo žena svuda.

2. “Jedino je važno da pišete ono što želite da pišete, a da li će to vredeti vekovima, ili samo satima, to niko ne može da kaže.”

Virdžinija Vulf pisala je o svakoj temi o kojoj joj se pisalo, svakim stilom kojim joj se pisalo. Dnevnici, tok svesti, “ružičasta” proza - Vulfova je odbijala da bude etiketirana. O, da, i nije nikome pružila priliku da odbije njen rad, tako što je odmah sama počela da objavljuje svoja dela.

3. “Što si stariji, to ti je draža nepristojnost.” 

Zaboravite na pristojnost i očekivanja. Možemo da pokušamo da okrivimo burne ‘20-e, ali Vulfova nije volela da uskraćuje sebi određena zadovoljstva, bez obzira da li je u pitanju dobra knjiga, dobra debata, ili vanbračna veza sa drugom ženom.

4. “Nikada se ne pretvaraj da stvari koje nemaš nije vredno imati.”

Virdžinija Vulf nije bila samozadovoljna žena. Radila je za stvari koje je želela neumornim entuzijazmom, bez obzira na to da li je težnja bila politička, romantična, profesionalna ili intelektualna. Zaista kul za ženu koja je praktično odgajena za privilegije.

5. “Primiti vlasti, bez obzira kako ogrnute i obučene, u naše biblioteke, i dozvoliti im da nam govore kako da čitamo, šta da čitamo, i kako da vrednujemo ono što smo pročitali, znači uništiti duh slobode koji je sam dah tih svetilišta.”

Vulfova je bila član intelektualne klase, ali nije bila snob. Pisala je dosta o knjigama i čitanju, i bila je nepopustljiva u tvrdnji da je pristup, a ne osuda, ono što čitaoci zaslužuju. Bilo bi zabavno znati šta ona misli o Pedeset nijansi sive.

6. “Oni mogu, zato što misle da mogu.”

Virdžinija Vulf nije volela ograničenja, i dala nam je snažne, misleće protagonistkinje, od domaćice zabava Klarise Dalovej, do slikarke Lili Brisko. Ali, naravno, osoba koja je probila najviše barijera, i dorasla većini izazova, bila je upravo sama Virdžinija.

7. “Kada zna da čita, postoji samo jedna stvar koju je možete naučiti, a to je da veruje u sebe.”

Vulfova je verovala da žene treba da poseduju inteligenciju i nezavisnost, i sledila je to kako u svom životu, tako i u svom pisanju. Većina njenih protagonista bori se sa željom da postigne jednu, ili obe ove stvari.

8. “Istorija muškog opiranja emancipaciji žena zanimljivija je, možda, od priče o samoj emancipaciji.”

Virdžinija Vulf nije bila dovoljno naivna da poveruje da su, samo zbog toga što su dobile pravo glasa, žene uspele da postignu jednakost. Što se stvari više menjaju...

9. “Fatalno je biti čisto i jednostavno muškarac ili žena: treba biti žena-muškarac, ili muškarac-žena.”

Vulfova je često govorila da su joj dosadili muškarci, a verovanje u rodnu fluidnost i seksualnu slobodu, u paru sa njenim prozaičnim poverenjem u muški autoritet, bilo je očigledno u većem delu njenog pisanja. Ne dozvolite da vas kardigani prevare.

10. “Ako ne pričaš istinu o sebi, ne možeš je pričati ni o drugim ljudima.” 

U vreme kada su tišina, izgnanstvo, poricanje i sramota bili preovlađujući stavovi prema osobama koje su patile zbog seksualnog zlostavljanja i mentalnih bolesti, Vulfova je nastavila otvoreno i iskreno da govori o svojim poteškoćama. Na kraju, saznanje da ne može da pobegne od svoje bolesti, niti da sa njom više živi, navelo je da izvrši samoubistvo sa 59 godina, ali nikada se nije pretvarala da se to njoj ne dešava.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.bustle.com/articles/57656-10-virginia-woolf-
quotes-that-show-us-why-shes-still-a-literary-boss