Feministička društvena transformacija: Edukacija mladih kao ključ za ravnopravnije i pravednije društvo - Klub “Sa devojkama i za devojke” iz Beograda

“Primećujemo nedostatak prostora i interesovanja obrazovnih institucija da se sa učenicima i učenicama razgovara o temi nasilja, njegovih uzroka i posledica… Nema namere da se teme seksualnog i reporoduktivnog zdravlja aktuelizuju i da se unesu u obrazovni program. Na nama je da nađemo način da sa svojim vršnjacima i vršnjakinjama razgovaramo o tome”, navodi Anđela Bošković, predstavnica kluba “Sa devojkama i za devojke” iz Beograda.

Za sada su predstavnice kluba formalizovale svoju saradnju sa Drugom Ekonomskom školom  iz Beograda i otpočele pilotiranje realizaciju niza vršnjačkih radionica na temu rodne ravnopravnosti, rodno zasnovanog nasilja, ali i omladinskog aktivizma. “Potražile smo savezništvo u mladima iz svog okruženja, hoćemo da pokažemo da se ove teme tiču svih nas”, dodaje članica kluba Marija Đurein.

U potrazi za savezništvom u Beogradu se okupilo preko 20 članica jedinstvenog kluba “Sa devojkama i za devojke”, koje pletu mrežu promena, prepoznajući i hrabro se suočavajući sa izazovima na koje svakodnevno nailaze. Iako su srednjoškolke i studentkinje, već su uspele da naprave značajne korake u naporima da svoja znanja i veštine podele sa svojim vršnjakinjama i vršnjacima kako bi saveznička borba za rodnu ravnopravnost bila što delotvornija. 

U periodu od maja do početka novembra, devojke i aktivistkinje iz Beograda imale su priliku da prisustvuju nizu treninga i mentorskih sesija tokom kojih su svoju pažnju najviše usmerile na rodne stereotipe, zatim reproduktivno zdravlje žena i digitalno nasilje sa posebnim osvrtom na sadržaje poput osvetničke pornografije, kao i drugih oblika onlajn nasilja. Dalje kroz mentorske sesije uvežbavale su načine pregovaranja i zagovaranja pozitivnih promena u svojoj zajednici, zatim stupale u kontakt sa donosiocima odluka i partnerima i polako oformirale jaku bazu za samoodrživ klub.

Patrijarhalno društvo u kom generacije žena i devojaka i dalje odrastaju, ne samo da postavlja muškarce kao nosioce moći, već često rezultira sistemskim isključivanjem žena iz važnih društvenih procesa, uključujući donošenje odluka. Ono ima ozbiljne posledice po razvoj društva, doprinoseći nazadovanju u oblastima ekonomije, politike i kulture, dok istovremeno ograničava potencijal celokupnog društva.

Promena koja je vođena ženskim potrebama i usmerena ka transformaciji društvene moći, ne samo da obezbeđuje pravedniji pristup ženama i devojčicama, već i osigurava izgradnju inkluzivnijeg i održivijeg društva. Fokusiranje na ženske potrebe u procesu transformacije društvene moći omogućava prepoznavanje i ispravljanje sistemskih nejednakosti koje su žene istorijski iskusile. Ova vrsta promene ne teži samo postizanju jednakosti u odnosu na muškarce, već se zalaže za stvaranje šireg i značajnijeg prostora za žene, uzimajući u obzir različite početne pozicije u društvenoj hijerarhiji. To ne samo da pridonosi većoj pravdi, već i obogaćuje društvo bogatstvom različitosti i raznolikosti perspektiva koje žene donose u proces donošenja odluka i oblikovanja društvenih vrednosti.

Borba za ponovno osvajanje i kreiranje ženskih prostora mora se voditi na lokalnim nivoima, ali i na nacionalnim, korišćenjem sistemskih, ali i neformalnih mehanizama koji će omogućiti da se glas žena i devojaka čuje i uvaži, ali i da se kreiraju održivi mehanizmi za njihovo ravnopravno učešće u procesima donošenja važnih odluka.

Inicijativa “Sa devojkama i za devojke”, okupila je oko sebe ne samo aktivistkinje već i predstavnice lokalnih omladinskih i feminističkih organizacija, kao i pojedinke koje u svom svakodnevnom delovanju nastoje da se otrgnu patrijarhalnom društvu i ponude bolja i pravednija rešenja za društvenu transformaciju. To je otvorilo mogućnost devojkama u 5 lokalnih zajednica u Srbiji - Čačku, Vranju, Novom Pazaru, Novom Sadu i Beogradu da prioritizuju probleme sa kojima se suočavaju devojke i da zagovaraju njihovo postavljanje na agende donosilaca odluka.

Ova vest nastala je u okviru projekta "Inicijativa mladih feminističkih zagovaračica u Srbiji" koji Udruženje građana "Atina" sprovodi uz podršku Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu, u saradnji sa organizacijom Schüler Helfen Leben (SHL).