Uz podršku Trag i OAK fondacija, dve organizacije, Eliberare koja radi u Rumuniji i Atina koja radi u Srbiji, imale su retku priliku da se uživo sretnu u gradu Brašovu u Rumuniji, u okviru studijske posete koje je sprovedena krajem maja 2024. godine. Obe organizacije, dobitnice Child 10 priznanja za izuzetan rad i doprinose u oblasti sprečavanja seksualne eksploatacije dece u fokusu imaju zaštitu (potencijalnih) žrtava trgovine ljudima.

Ova je bila jedinstvena  prilika da se organizacije direktno i lično razmene, i iz prve ruke upoznaju sa naporima koje čine u ovoj oblasti. Tačke susreta dve organizacije u oblastima i domenima rada su brojne, kao i prilike za učenje i razmenu iskustava, ali i zajedničko delovanje, a posebno u domenu rada sa izbeglicama iz Ukrajine, naročito onima koji su i riziku od trgovine ljudima, kao i pružanju direktne podrške profesionalkama i profesionalcima da odgovore na potrebe najugorženijih kategorija stanovništva. Takođe, fokus rada organizacije Eliberare je na digitalnom nasilju, regrutovanju i prinudi u svrhe trgovine ljudima, što je za Atinin rad posebno važno, naročito u domenu vezanom za sajber trgovinu ljudima, kao i iskorišćavanju dece u pornografske svrhe. Organizacija Eliberare, fokusirana na prevenciju trgovine ljudima i seksualne eksploatacije u Rumuniji, pružila je predstavnicama Atine, dragocene uvide u trenutno stanje u oblasti trgovine ljudima u Rumuniji, nadolazeće trendove, kao i adekvatne odgovore i postojeće strategije koja uključuje i sistemski odgovor na borbu protiv trgovine ljudima. 

Rumunija je zemlja koja je od strane izveštaja Stejt Departmenta, kroz TIP izveštaj smeštena u drugoj grupi zemalja, koja je dugo bila zemlja izvorišta, ali je postala i zemlja tranzita ali i destinacije za žrtve trgovine ljudima. U proseku oni godišnje identifiuju oko 500 žrtava trgovine ljudima, od kojih su ogromna većina državljanke i državljani Rumunije, od kojih je približno 60% eksploatisano u zemlji, a dok je oko 40% njih eksploatisano u zapadnoj Evropi. Od korisnih informacija koje su koleginice mogle da čuju jeste da je Nacionalni mehanizam upućivanja u Rumuniji redovno revidira, da su razlivili niz tzv. podsektorkih indikatora (između ostalih za domove zdravlja), kao i da uveliko vode zvaničnu statistiku o broju regrutacija za svrhe trgovine ljudima u onlajn sferi, što u Srbiji nije slučaj. Ono što je impresivno jeste da u Rumuniji rade čak 23 specijalizovana organizacije za borbu protiv trgovine ljudima u okviru zajedničke platforme, što jeste jedan od pokazatelja veće uključenosti civilnog društva i zajednice u rešavanje ovog problema. 

Takođe, ne manje impresivna jesu i postignuća same organizacije Eliberare, koja je uspela da kroz projekat koji sprovode u saradnji sa Ministasrtvom obrazovanja kroz obuke infromišu preko 140000 učenika, u oko 800 škola, na teme digitalnih zloupotreba. Edukacije koje sprovode doprinose većoj spremnosti učenika i učenica da se zaštite od digitalnih zloupotreba. Posebne napore Eliberare je uložio ka roditeljima, kako bi ih bolje pripremio za mogućnosti da decu zaštite, kao i da i kome prijave suspektne situacije i zloupotrebe kroz koje njihova deca prolaze ili mogu prolaziti. Takođe,  razgovaralo se i o ulozu IT i drugih kompanija u zaštiti ne samo privatnosti, već i bezbednosti svih onih koji koriste internet, i načinima kako im je Eliberare prilazio kako bi i sa njima radio na sve ove teme. 

Drugi način, podizanja svesti o ovom problemu jeste i kroz treninge za različite profesionalce a ponajviše za one koji rade u obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Treninzi su fokusirani na indikatore trgovine ljudima i postupanje sa potencijalnim slučajevima trgovine trgovine ljudima. Pored toga, fokus je i na traumi žrtve, načinima stavaranja poverenja između profesionalca i potencijalne žrtve, ali i metodama samopomoći profesionalcima, kako bi se smanjio rizik od sagorevanja. 

Trenine koje su prošli zdravstveni radnici, predstavlja jedan od najopsežnijih poduhvata koje je Eliberare sprovodio i odnosio se i na operatere koji rade na hitnim linijama poput onih na brojevima 112, kao i 119 koja je specijalizovana za pomoć deci koja su zlostavljana. Pored ovih Eliberare-u su u fokusu obuka i policijski službenici i osobe koje rade sa izbeglicama i migrantima. Pored toga, sprovedeni su i treninzi za radnike u salonima lepote, fitnes centrima kao i sa osobljem u turizmu. Prema rečima žrtava trgovine ljudima, to su osobe koje često mogu biti u bliskoj komunikaciji sa žrtvama, a da toga nisu ni svesni. Tim Eliberare-a je naglasio da je uvećan broj prijava nakon treninga iz ovih sistema, a u planu imaju da obuhvate u većoj meri i radne inspektore, kao i sve one koji rade sa migrantkom populacijom, s obzirom da se u zemlji već odvija idenitifkacija u svrhu radne eksploatacije  državljana i državljanki Šri Lanke, Nepala, Ukrajine, Bangladeša.

Kada je reč o direktnoj podršci žrtvama trgovine ljudima, Eliberare je pruža kroz više usluga. U te usluge spadaju intervencije u kriznim situacijama, obezbeđivanje hrane i smeštaja u hitnim slučajevima, savetovanje za žrtve i potencijalne žrtve, psihoterapija, pravna pomoć, medicinska zaštita.

Tokom prethodne godine, organizacija je kao jedan od odgovora na krizu zbog rata koji Rusija vodi u Ukrajini kreirala jako koristan onlajn vodič „Kompass“ koji obuhvata 4 oblasti a služi između ostalog i za mapiranje ranjivosti kojima su oni izloženi ali i za:

1. podizanje svesti među Ukrajincima kroz telegram grupu, instagram, youtube o mogućim rizicima i načinima na koji osobe mogu biti eksploatisane, 

2. podizanje kapaciteta za raseljene osobe koje podrazumeva info sesije na kojima se može više saznati o pravima koja su im zagarantovana

3. individualni planovi bezbednosti kroz koji je svaka osoba dobila potrebne informacije, kao i kontakte organizacija koje mogu kontaktirati na svom putu do kranje destinacije

4. poslednji korak podrazumevao je pružanje tzv. kontinuirane pomoći licima koja putuju u neku drugu zemlju, kroz postavljanje tačaka podrške tokom celog puta, kako bi se obezbedio veći stepen podrške za ove osobe u manje poznatim okruženjima; 

Razgovor se verovatno mogao nastaviti satima i danima, ali su koleginice iz Atine nastavile dalje svoj put u pravcu zamka Bran, poznatog kao Drakulin zamak, nakon čega im se gubi trag…