Glas žena koje su preživele trgovinu ljudima u kreiranju politika: održana Deveta zajednica praksi

Fotografije: Dragan Mujan

Kako iskustva osoba koje su preživele trgovinu ljudima pretočiti u konkretne promene sistema i obezbediti da njihov glas bude deo kreiranja politika i usluga koje ih se neposredno tiču? Ovo pitanje bilo je u središtu Devete zajednice praksi, koju je Udruženje Atina organizovalo 2. jula 2026. godine u Beogradu pod nazivom „Od preporuka do politika: ka prioritetima novog Akcionog plana za borbu protiv trgovine ljudima za period 2027-2029. godine“.

Deveta zajednica praksi okupila je gotovo 30 predstavnika i predstavnica institucija, međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva koji imaju važnu ulogu u prevenciji trgovine ljudima, prepoznavanju i identifikaciji žrtava, njihovoj zaštiti, podršci, oporavku i reintegraciji, kao i u krivičnom gonjenju učinilaca trgovine ljudima. Među učesnicima su bili predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, centara za socijalni rad, pravosuđa, međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva.

Na početku skupa učesnike i učesnice pozdravili su Roger Flury iz Ambasade Švajcarske u Srbiji, Nenad Simić, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima iz Ministarstva unutrašnjih poslova, i Jelena Hrnjak, programska menadžerka Udruženja Atina.

Glas preživelih kao deo kreiranja politika

Prvi deo susreta otvorio je jedno od važnih pitanja za dalje unapređenje sistema, kako obezbediti da osobe koje su preživele trgovinu ljudima budu aktivno uključene u kreiranje javnih politika i usluga koje ih se neposredno tiču i da njihova iskustva i predlozi budu uzeti u obzir prilikom donošenja odluka.

Andrijana Radoičić Nedeljković iz Udruženja Atina predstavila je predlog participativnog mehanizma za sistemsko prikupljanje, analizu i korišćenje povratnih informacija osoba sa iskustvom eksploatacije i trgovine ljudima. Ideja je da iskustvo preživelih postane važan izvor za unapređenje zakonodavstva, strateških dokumenata, usluga i načina na koji sistem podrške funkcioniše. Mehanizam bi omogućio da se na različite načine, od razgovora sa osobom od poverenja do anonimnog deljenja iskustava, komentara i predloga, povratne informacije prikupljaju i analiziraju, prati postupanje po njima, a osobe koje su ih dale obaveštavaju o ishodu. Time participacija ne bi ostala na povremenim konsultacijama, već bi iskustva preživelih mogla da ukažu na probleme i doprinesu konkretnim promenama. Istovremeno, ovakav pristup treba da doprinese smanjenju rizika od sekundarne viktimizacije i retraumatizacije, većoj transparentnosti sistema i jačanju poverenja.

Jedan od ključnih predloga jeste uspostavljanje Savetodavnog odbora preživelih, koji bi činile osobe sa iskustvom eksploatacije i trgovine ljudima. Odbor bi omogućio da iskustva, potrebe i predlozi preživelih budu uključeni u praćenje kvaliteta podrške i ostvarivanja prava žrtava, prepoznavanje problema i formulisanje preporuka za unapređenje usluga i prakse. Predloženi mehanizam zasniva se na principima dobrovoljnosti, poverljivosti, trauma-informisanog pristupa i zaštite osoba koje daju povratne informacije.

Suština predloga je da sistem ne pita preživele samo za mišljenje, već da njihova iskustva i predlozi mogu da doprinesu njegovom oblikovanju i unapređenju.

Kako žene sa iskustvom trgovine ljudima vide novi zakon?

Kako participacija može izgledati u praksi pokazao je naredni deo susreta, posvećen iskustvima žena koje su preživele trgovinu ljudima i njihovom viđenju rešenja predloženih tokom izrade novog zakonskog okvira. 

Novi Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava usvojen je 23. aprila 2026. godine, a njegova primena počinje 1. januara 2027. godine. Pre njegovog usvajanja, žene sa iskustvom trgovine ljudima dale su svoje komentare na Nacrt zakona, sagledavajući predložena rešenja iz perspektive sopstvenog iskustva sa sistemom zaštite. Radmila Dragičević Dičić, sudija u penziji i saradnica Udruženja Atina, predstavila je ključne nalaze, komentare i preporuke devet žena, formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima. Njihova mišljenja prikupljena su kroz dve fokus grupe, jednu sa ženama iz migrantske populacije i drugu sa državljankama Srbije. One nisu analizirale Nacrt kao pravni dokument, već su govorile o tome da li su predložena rešenja razumljiva i primenjiva, sa kojim bi se preprekama žrtve mogle suočiti i šta je potrebno da bi zaštita i ostvarivanje prava zaista funkcionisali u praksi. Njihova iskustva sa policijom, tužilaštvima, sudovima, centrima za socijalni rad, zdravstvenim ustanovama i drugim delovima sistema dala su važnu perspektivu o tome kako zakonska rešenja izgledaju iz ugla onih na čije živote neposredno utiču.

Kao posebno važna pitanja izdvojile su pravo na informisanje, privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, period za oporavak i razmišljanje, bezbednost, novčanu naknadu, postupak identifikacije i način vođenja Centralne evidencije o žrtvama trgovine ljudima. Posebno su naglasile pravo na informisanje, jer od pravovremene, potpune i razumljive informacije u velikoj meri zavisi mogućnost ostvarivanja drugih prava. Ukazale su i na potrebu za kontinuiranom edukacijom policije i tužilaca, posebno obučenim kontakt osobama u institucijama, dostupnom pravnom i psihološkom podrškom i snažnijim specijalizovanim uslugama za žrtve. Važna poruka žena bila je da njihovo učešće ne treba da se završi komentarima na Nacrt zakona. Izrazile su spremnost da doprinesu njegovoj primeni, edukaciji profesionalaca i preventivnim aktivnostima, kao i da pruže podršku drugim osobama koje su preživele trgovinu ljudima.

Njihovo učešće pokazuje da preživeli nisu samo korisnici sistema zaštite, već mogu biti važni učesnici u njegovom razvoju i unapređenju.

Identifikacija žrtava u mešovitim migracionim tokovima

Druga važna tema Devete zajednice praksi odnosila se na identifikaciju žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima u Srbiji.

Mitar Đurašković, pukovnik u penziji i saradnik Udruženja Atina, predstavio je analizu izazova, rizika i sistemskih nedostataka u identifikaciji žrtava među migrantima, izbeglicama i stranim radnicima, kao i preporuke za unapređenje sistema identifikacije i zaštite. Analiza je ukazala na veliki broj kontakata koje različite institucije ostvaruju sa migrantima, izbeglicama i stranim radnicima, naspram veoma malog broja prepoznatih žrtava trgovine ljudima, otvarajući pitanje efikasnosti postojećih mehanizama za prepoznavanje rizika i identifikaciju žrtava.

Od preporuka do Akcionog plana 2027-2029.

Deveta zajednica praksi bila je prilika i za osvrt na probleme i preporuke koji su tokom prethodnih osam susreta prepoznati kroz dijalog institucija, organizacija i profesionalaca uključenih u prevenciju trgovine ljudima i zaštitu žrtava. U završnom delu susreta učesnici su razmatrali koje od tih preporuka ostaju posebno važne za novi Akcioni plan za period 2027-2029. godine i razgovarali o prioritetima za unapređenje prevencije, identifikacije, zaštite, podrške i reintegracije žrtava. Kroz evaluaciju događaja izdvojili su i konkretne promene koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom definisanja budućih prioriteta.

U tome je i jedna od važnih vrednosti Zajednice praksi: da problemi prepoznati u neposrednom radu sa žrtvama ne ostanu iskustvo jednog profesionalca, institucije ili organizacije, već da se zajednički analiziraju i pretoče u preporuke za unapređenje politika i prakse.

Iskustvo preživelih kao pokretač promena

Novi Akcioni plan predstavlja priliku da znanje koje već postoji u praksi, u iskustvima preživelih, stručnjaka i stručnjakinja koji sa njima svakodnevno rade, kao i institucija i organizacija koje pružaju podršku, postane deo konkretnih mera države za naredni period. Za Udruženje Atina posebno je važno da u tom procesu glas osoba sa iskustvom trgovine ljudima ne bude dodatak, već jedan od izvora na kojima se odluke zasnivaju. Kada se iskustva preživelih sistematski prikupljaju i analiziraju, ona mogu da ukažu na prepreke koje nisu uvek vidljive u zakonima, pravilnicima i procedurama i doprinesu unapređenju podrške i zaštite.

To je i suština Zajednice praksi, da se iskustva preživelih povežu sa znanjem i iskustvom profesionalaca i institucija, pretoče u preporuke, a preporuke doprinesu promenama u praksi i politikama.

Deveta zajednica praksi održana je u okviru projekta „Zajedno za nju: Zaštita i osnaživanje u zajednici - sveobuhvatna podrška ženama migrantkinjama i izbeglicama u Srbiji“, koji se realizuje uz podršku Švajcarske, kao i projekta „Bezbednost. Pravda. Oporavak. Podrška i osnaživanje osoba koje su preživele trgovinu ljudima i moderno ropstvo u Srbiji“, koji podržava Britanska ambasada u Beogradu.