Novo istraživanje ukazuje na to da je globalno smanjenje populacije divljih životinja povezano sa porastom u trgovini ljudima i dečijem ropstvu.

Ekolozi navode da manji broj divljih životinja znači da je u mnogim zemljama više rada potrebno kako bi se došlo do hrane.

Deca se često koriste da ispune tu potrebu za jeftinom radnom snagom, posebno u ribarskoj industriji.

Smanjenje broja vrsta takođe potpomaže širenju terorizma i destabilizaciji regiona.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Science, eksploatacija divljih životinja iz mora i sa kopna vredi 400 milijardi dolara godišnje, i omogućava egzistenciju 15% svetske populacije.

Ali, autori tvrde da je ubrzano iscrpljivanje životinjskih vrsta povećalo potrebu za robovskim radom. Opadanje broja ribnjaka širom sveta znači da brodovi često moraju da putuju sve dalje, i u lošijim uslovima, kako bi uspeli da pronađu svoj ulov.

U Aziji, muškarci sa Burme, Kambodže i Tajlanda se sve više prodaju za rad na ribarskim brodovima, gde ostaju na moru dugi niz godina, bez plate i prisiljeni da rade 18-20 sati dnevno.

"Postoji direktna veza između oskudice divljih životinja, zahteva eksploatatora za radnom snagom i ovog dramatičnog porasta dečijeg ropstva", rekao je profesor Džastin Brašares sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji, koji je vodio studiju.

"Mnoge zajednice koje se oslanjaju na ove resurse divljih životinja nemaju ekonomski kapacitet da zaposle više radnika, pa umesto toga traže jeftinu radnu snagu, a u mnogim oblastima to je dovelo do otvorene kupovine dece kao robova."

Ova eksploatacija se dešava i u Africi, gde ljudi koji su nekada pronalazili hranu u obližnjim šumama sada moraju danima da putuju kako bi pronašli plen.

Od ribara do pirata

Decu često koriste lovci za izvlačenje divljih životinja iz područja koja bi bila suviše skupa za žetvu.

Istraživači prikazuju kontrast u rezultatima pada broja prirodnih ribnjaka na severoistočnoj obali SAD-a i u vodama Somalije.
 

Dok je u SAD ovaj pad ublažen federalnim subvencijama za prekvalifikaciju ribara, u Somaliji je povećana konkurencija za preostale zalihe ribe dovela do porasta piraterije.

"Tako je počeo ceo Somalijski sukob", rekao je profesor Brašares.

"Ribari su počeli da isplovljavaju sa puškama, pokušavajući da naplate kazne za brodove koji se ilegalno bave ribolovom u njihovim vodama.

"Nažalost određeni deo te zajednice smatrao je da možemo zaraditi mnogo više ako uzimamo otkup za ove brodove, nego što bismo zaradili pecanjem."

Porast vrednosti stvari kao što su delovi tigrova i slonovača su doveli do eksplozije u trgovini ljudima, od strane moćnih grupa koje su želele da unaprede svoje ciljeve.

Autori ukazuju na Jandžavid, Gospodnju Vojsku Otpora, el-Šabab i Boko Haram, za koje kažu da su bili uključeni u lovokrađu slonovače i rogova nosoroga kako bi finansirali terorističke napade.

Drugi istraživači smatraju da nema dovoljno podataka koji bi podržali ovu tvrdnju.

Bez obzira na snagu dokaza, odgovor zapada na ove događaje je bio da proglasi "rat lovokradicama".

Autori smatraju da je to pogrešan potez, i da nedostaje širi pogled na situaciju.

"Možemo da nastavimo da pokušavamo to da prikrijemo uz pomoć prisile", rekao je profesor Brašares.

"Ali, dok ne počnemo da obraćamo pažnju na veći problem, a to su loše upravljanje i globalni free-for-all pristup, nećemo moći da utičemo na plimu sukoba."

Studija kaže da postoje neki pristupi koji bi funkcionisali. Oni tvrde da kada lokalna samouprava da ribarima i lovcima ekskluzivna prava na eksploataciju određenih oblasti, socijalne tenzije mogu biti smanjene.

Oni ukazuju na ribarstvo na Fidžiju, koje je struktuirano oko teritorijalnih prava korišćenja, i na Namibiju gde su proaktivne politike pomogle u smanjenju lovokrađe.

"Najvažnije iz ovog članka, verujem, jeste da moramo bolje razumeti faktore koji leže u osnovi pada populacije ribe i divljači iz lokalne perspektive, i da su interdisciplinarni pristupi verovatno najbolja opcija za olakšavanje ovog razumevanja", rekla je dr Meredit Gor, sa državnog Univerziteta Mičigen, koji nije bio deo ove studije.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić.

Text u original možete pronaći ovde:
http://www.bbc.com/news/science-environment-28463036