Ovaj post je prvobitno objavljen na The Toolbox, platformi koja usmerava pažnju na alate za društveni uticaj.

Slike koje vidimo ostavljaju utisak na nas. One pričaju priče. One plivaju kroz našu svest, a neke su toliko rasprostranjene da na kraju postanu simbol globalnih problema u svetu. Kada na Google-u pretražujem termin trgovina ljudima, trgovanje ljudima za seksualno ropstvo, prisilni rad, ili seksualna eksploatacija, fotografije koje se pojave mahom se sastoje od mladih devojaka sa vezanim ili okovanim rukama, zapušenih usta, ili dece zarobljene iza ograde. Ima opasnosti u ovim fotografijama -- ne u borbi protiv trgovine ljudima koju one imaju nameru da podrže -- u informaciji koju one izostavljaju.

Autorka Holi Smit, koja je kao dete preživela seksualno ropstvo, trafikovana je kada je imala 14 godina. Uplašena od polaska u srednju školu, ona je pobegla od kuće, i nakon toga prisiljena na prostituciju. “U mom slučaju, niko me nije tukao niti drogirao”, kaže Holi. “Sve što je trebalo da urade je da me odvedu iz okruženja na koje sam navikla, i odvedu me u grad koji je bio neprijateljski i zastrašujuć, i samo upotrebe malo zastrašivanja kako bi dobili kontrolu nada mnom. Dakle, kada koristimo slike devojaka vezanih za krevete, ili drogiranih, ljudi počnu da veruju da seksualna eksploatacija dece tako izgleda, a ona zapravo najčešće nema sličnosti sa tom predstavom.”

Holi dodaje da u situacijama kada nema vidljivih znakova da je dete primorano na prostituciju, ne samo da zajednica ima tendenciju da dete manje posmatra kao žrtvu, već i dete isto to radi. “Kada sam izvučena iz prostitucije, ponašali su se prema meni kao da sam smetnja, problematično dete, a ne žrtva”, kaže Holi. “Nakon što sam se oporavila, osećala sam da me ljudi u zajednici osuđuju. Osećala sam se kao da tu više ne pripadam.”

Ali, to nije bila istina. Istina je da su Holi i žrtve poput nje bile ranjive na načine o kojima se nije ni približno dovoljno diskutovalo, u vreme kada su bile trafikovane. Istina je da Holi nije bila sporazumno prodata. Istina je da seksualna eksploatacija i prostitucija NISU isto. Prostitucija je posao između odraslih. Seksualno ropstvo je regrutovanje, pribavljanje, ili transport osobe u svrhu seksualne eksploatacije protiv njene volje. Istina je da trgovac može ponekad da bude porodični prijatelj, komšija, ili čak rođak. Istina je da se seksualno ropstvo dešava i na drugim mestima, ne samo u zemljama u razvoju. U 2013. godini, služba telefonske pomoćiNacionalnog Resurs Centra za Trgovinu Ljudima primila je više prijava trgovine ljudima u svakoj državi u Americi. Istina je da je mlada osoba iz Vaše ulice možda žrtva trgovine ljudima, ili seksualnog ropstva, u ovom trenutku.

Zakon o zaštiti žrtava trgovine ljudima propisuje da načini na koji trgovci kontrolišu žrtve mogu da uključe psihološku prinudu, prevaru, i zaplenu dokumenata.

“Ovo je izuzetno važno, jer je decom mnogo lakše manipulisati nego odraslima”, kaže Holi.

Kroz svoje pisanje, i zastupanje protiv komercijalne seksualne eksploatacije, Holi obrazuje javnost, i podržava žrtve trgovine ljudima. Kao deo svog aktivizma, ona savetuje socijalno preduzeće BAZAR | Žrtve prave robu, mesto koje okuplja proizvode i priče žena koje su preživele nasilje u porodici, seksualne napade, bolesti, i trgovinu ljudima.

Još jedna članica savetodavnog odbora BAZARA, i umetnica, Mardžo Grej takođe je žrtva seksualnog ropstva. Ona savetuje kompaniju o zdravstvenoj zaštiti i naknadnoj nezi, uključujući i mentalno i fizičko zdravlje. Imala je 5 godina kada je prvi put seksualno eksploatisana, a trafikovana je sve do 18 godine.

“Bila sam trafikovana kada sam bila devojčica”, kaže Mardžo. “Moj trgovac bio je osoba kojoj sam verovala, te mu je bilo lako da me eksploatiše, i na kraju trafikuje. To je trajalo do trenutka kada sam imala 18 godina.”

Kada je Mardžo imala 14 godina, rekla je zdravstvenom radniku šta joj se dešava, ali bila je toliko traumatizovana da nije govorila, ni ispričala svoju priču, kada je detektiv želeo da goni njenog trgovca.

“Trgovina se smanjila, ali se nastavila”, kaže Mardžo. “Trebalo mi je četiri godine da u potpunosti shvatim šta mi se dešavalo, i da presečem tu vezu koju smo imali. Razvila sam traumatičnu vezu sa čovekom koji me je prodavao. Bila sam veoma srećna zbog toga što su mi poverovali, ali velikom broju dece ne poveruju, i oni ne znaju da mogu da nastave da pričaju dok neko ne čuje njihov vapaj za slobodom.”

“Razvila sam tu traumatičnu vezu sa čovekom koji me je prodavao.”

Mardžo kaže da kod BAZARA najviše ceni to što žrtve koje su povezane sa sajtom razumeju da ne postoji samo jedna vrsta slobode, i da oporavak nije crno-beo. “Postoje različiti nivoi slobode, a ekonomski uspeh je jedan od njih”, kaže Mardžo.

Potreba za ekonomskom nezavisnošću inspirisala je Džejn Mosbaker Moris, koja je osnovala BAZAR, da ga izgradi. Kao bivša pripadnica Stejt Departmentovog biroa za borbu protiv terorizma, i direktorka Humanitarne akcije MekKejnovog instituta za međunarodno liderstvo, Džejn je videla borbe žena širom sveta koje su obespravljene nekim vidom katastrofe, seksualnog napada, ili nasilja u porodici.

“Ono čemu sam se uporno vraćala je izuzetna teškoća za stvaranje uzdignute uloge za žene, bez obezbeđivanja legitimne osnove moći na kojoj mogu stajati”, kaže Džejn.

Dok je putovala po Indiji sa Sindi MekKejn, Džejn je posećivala biznise koji su stvarali nova radna mesta za žrtve trgovine ljudima.

“Bila sam oduševljena konceptom, i time što žene ponovo preuzimaju kontrolu nad svojim životima”, kaže ona.

Zato je ona stvorila BAZAR, kako bi poboljšala rad postojećih organizacija koje rade na osnaživanju žena, i pomažu im da steknu ekonomsku nezavisnost. Pored otvaranja sajta za elektronsku trgovinu, koji prodaje robu koju su napravile žrtve trgovine ljudima, preduzeće obrazuje žrtve u poslovnoj strategiji, i nudi organizacijama koje zapošljavaju žrtve pomoć u predviđanju trendova, i osnovnim sredstvima zaštite mentalnog zdravlja.

Kao Holi i Mardžo, i žrtve širom sveta, koje prave robu koja se prodaje na BAZARU, su hrabre i dovoljno jake da dožive da ispričaju svoje priče. Njihova iskustva nisu bila uzalud, a njihov rad je dokaz toga.

Džejn i odbor BAZARA veruju da je dostojanstvo rada najodrživija, i najznačajnija, pomoć u osnaživanju koja može biti obezbeđena svakome ko je bio žrtva trgovine ljudima, ili bilo kog zločina. I, to je istina.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.huffingtonpost.com/melissa-jun-rowley/the-truth-about-sex-slave_b_6425460.html