Za organizaciju „Atina”, veoma je važno da se glas devojaka i žena sa iskustvom trgovine ljudima čuje. I ne samo da se čuje već da se razume i uvaži. Iz tog razloga je i nastala Iza ekrana: Analiza zloupotreba žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju, koja obuhvata iskustva 178 devojaka i žena, koje su u periodu od 2015. do 2020. godine koristile „Atinine” programe podrške i zaštite.^[1] Ovoliki broj ispitanica, u oblasti zaštite žrtava trgovine ljudima predstavlja izuzetno značajan uzorak, a takođe je važno naglasiti i da je proces prikupljanja podataka bio praćen izuzetnom motivisanošću ovih devojaka i žena da u njemu učestvuju. Važno je istaći i da je ova analiza urađena za vreme pandemije, kada se veliki deo globalne komunikacije preselio u digitalni prostor i kada su se rizici od nasilja i eksploatacije povećali.

Rezultati ove analize potvrđuju visoku stopu zastupljenosti zloupotreba u digitalnom okruženju kojima su ove devojke i žene bile izložene pre, za vreme i nakon izlaska iz situacije trgovine ljudima. Tačnije, 42% ispitanica preživelo je neki od oblika digitalnog nasilja (poput sajberproganjanja, osvetničkog objavljivanja eksplicitnog/pornografskog sadržaja, impersonacije i dr.), dok je kod 31% njih digitalno nasilje bilo direktno povezano sa situacijom trgovine ljudima, kako u svrhu vrbovanja tako i u svrhu eksploatacije. Od ukupnog broja ispitanica, 65% bilo je izloženo i digitalnim pretnjama, koje su najčešće za cilj imale zastrašivanje u svrhu promene ili povlačenja iskaza ili izjave žrtve u krivično-pravnom postupku (njih ukupno 59%). Pored toga što ova analiza ukazuje na visoku frekventnost nasilja u digitalnoj sferi, ona govori i o tome da je ovaj specifičan vid nasilja postao skoro neizostavan način prisile kojim se nasilnici i trgovci ljudima služe kako bi devojke i žene ucenjivali, pretili im, omalovažavali ih, neovlašćeno snimali ili distribuirali pornografski materijal čiji su akteri i deca. S tim u vezi, svrha ove analize jeste i da spreči da digitalne zloupotrebe postanu „nova normalnost” i fenomen na koji će javnost, zbog njegove učestalosti, postati ravnodušna, pod parolom – ono što je virtuelno manje je stvarno, a samim tim i manje važno.

Glavna pretenzija ove analize, koju tim organizacije „Atina” smatra početnom i predstavlja presek zatečenog stanja u praksi, jeste i da borba protiv nasilja i zloupotreba u digitalnom okruženju, u kontekstu trgovine ljudima, postane prioritet na agendi svih onih aktera koji čine i jesu deo zvaničnog mehanizma podrške i zaštite žrtava trgovine ljudima u Srbiji. Sam dokument je i namenjen zainteresovanoj i profesionalnoj javnosti, predstavnicama i predstavnicima državnih institucija koji u ovoj oblasti delaju na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i organizacijama civilnog društva, privatnom sektoru, medijima i uopšte građanstvu. I ne samo to, iz ugla organizacije „Atina”, potrebno je da ova tema konačno zauzme zasebno mesto u svim relevantnim nacionalnim dokumentima koji će biti kreirani u narednom periodu, a naročito u budućoj Nacionalnoj strategiji za borbu protiv trgovine ljudima, i u pratećim akcionim planovima, s obzirom na to da u trenutno važećoj strategiji ova tema takvo mesto ne zauzima. Naša je želja, takođe, da ova analiza posluži upravo kao osnov za dalja, opsežnija istraživanja na temu zloupotreba u digitalnom okruženju u kontekstu trgovine ljudima u Srbiji i bliže osvetli mnoge od pojmova koje je ovaj rad samo dotakao.

Imajući u vidu da je terminologija presudna u promišljanju ove osetljive teme, njen razvoj treba da odgovara onome što je smisao pojava koje se opisuju, a takođe i da istaknu odgovornost počinilaca, odnosno onih koji ih izazivaju. S tim u vezi, važno je da se, kako u našoj zemlji, tako i šire, ulože posebni napori za razvoj terminologije koja prati ovu oblast kako bi se prestalo sa upotrebom arhaičnih, nepreciznih i netačnih termina koji ne odgovaraju suštini pojave, poput „dečje prostitucije i pornografije”, s obzirom na to da dete ne može dobrovoljno učestvovati u tako nečem, već da se u ovakvim slučajevima radi o seksualnom iskorišćavanju i zlostavljanju dece, lica mlađih od 18 godina; tako bi u konkretnom slučaju ispravnije bilo koristiti izraze zloupotreba dece u prostituciji i iskorišćavanje dece u pornografske svrhe.

Verujemo da će mnogi od vas u ovom dokumentu naići na termine koji objašnjavaju različite pojave u vezi sa zloupotrebama u digitalnom okruženju za koje čuju prvi put. Iz tog razloga su manje poznati oblici zloupotreba u digitalnom kontekstu, poput doxinga (doksinga – targetiranja), catfishinga (ketfišinga – pecanja, namamljivanja) i drugih, podrobno objašnjeni i približeni sa željom da jednom imenovani zažive u profesionalnoj i široj javnosti, s namerom da doprinesu prepoznavanju, prijavljivanju i obezbeđivanju adekvatne pomoći i podrške žrtvama. Nadamo se da će ova analiza podstaći profesionalce i profesionalke da dalje promišljaju svoje uloge u procesu zaštite žrtava u kontekstu digitalnih zloupotreba, kao i da će ova tema postati neizostavni deo u pristupu fenomenu rodno-zasnovanog nasilja.

Jelena Hrnjak, programska menadžerka organizacije „Atina”

U Beogradu, oktobra 2020. godine