Producenti dokumentarca 'In Plain Sight' Natali Grant i Dejvid Troter o tome kako možemo da pomognemo borbi protiv seksualne eksploatacije u našim gradovima.
 

Gledanje TV-a promenilo je život Natali Grant.

Svet nagrađivane umetnice poljuljan je jedne večeri, 2004. godine, dok je gledala epizodu serije Red i Zakon. Priča je prikazala decu koja su prodavana iz kombija u Njujorku. Znajući da su mnoge priče u seriji delimično zasnovane na stvarnim slučajevima, odjurila je da pita Google: “Šta je trgovina ljudima?”. U jednoj noći, ceo njen svet se promenio.

Deset godina kasnije, ona je suosnivačica Hope for Justice i izvršna producentkinja novog dokumentarca In Plain Sight, koji debituje širom Amerike ovog meseca. Sastali smo se sa Natali Grant i Dejvidom Troterom, izvršnim producentima ovog filma, kako bismo popričali sa njima o trgovini ljudima, nadi, i filmovima.

Baš kao i vi, i ja sam o seksualnom ropstvu razmišljala kao o hororu koji se dešava negde u inostranstvu, i bila sam zapanjena kada sam prvi put čula da je trgovina ljudima problem u SAD-u. Zašto smo toliko nesvesni toga, i kako se trgovina ljudima u Americi razlikuje od trgovine u inostranstvu?

NG: Seksualna eksploatacija daleko je sofisticiranija i skrivenija u Americi. Iako se možda međunarodno ne priznaje da taj problem postoji, zbog nacionalnog ponosa, to nije tajna. Ženama i devojčicama se otvoreno paradira, i problem je vidljiv. U Indiji sam videla devojčicu u kavezu. U Americi je to više skriveno u mračnom podzemlju.

DT: Ako znate gde da gledate, bili biste zapanjeni koliko je trgovina ljudima blizu vama u Americi. Našli biste je u svakim novinama, ili onlajn oglasima u kojima se nudi pratnja, ili na sajtovima koji detaljno opisuju u kojim salonima za masažu se nude i erotske usluge. Kada bi ljudi posmatrali, bili bi u stanju da pronađu “prostitutke”, ali ono što ne shvataju je činjenica da se većina žena u toj ulozi našla putem prisile ili manipulacije. To ih čini žrtvama trgovine ljudima. Takođe, svako dete mlađe od 18 godina koje nudi ovakve usluge zakonski nije sposobno da da svoj pristanak, što ga po definiciji čini žrtvom trgovine. NG: Amerikancima je jako teško da poveruju da ovaj problem postoji unutar naših granica. Borimo se svakodnevno da nateramo ljude da poveruju da se to dešava u njihovim zajednicama. Ali, dešava se. Samo je jako dobro sakriveno.

Kakve su vaše nade za dokumentarac, u vezi sa borbom protiv trgovine ljudima u Americi?

NG: Nadam se da će In Plain Sight otvoriti ljudima oči za ono što se dešava u našem komšiluku, i da će ih podstaći na akciju. Što se svesti tiče, film se bavi i nekim gradovima za koje Amerikanci nikada ne bi poverovali da bi mogli da imaju ovaj problem. Možda ljudi mogu da veruju da se to dešava u Los Anđelesu, ili Njujorku, ali ko bi pomislio na Nešvil, Litl Rok, Biblijski pojas, ili ruralne oblasti?

Ovaj film pokazuje da je problem ne samo prisutan u ovim mestima, već i kako se širi alarmantnom brzinom. To je posao u procvatu. Kada je u pitanju trgovina drogom, morate da obnavljate zalihe, ali ljudsko biće možete da prodajete iznova i iznova za profit. Takođe se nadam da će probuditi strasti. Ne znam kako možete imati srce koje kuca unutar vas, i ne mariti za ovo. Neki ljudi jednostavno ne žele da znaju; to je previše za njih. Ali, čak i ako se kod 3 procenta onih koji ovo vide probudi strast u duši da urade nešto po tom pitanju - videćemo kako se odvija velika promena.

Svest bez akcije je bezvredna. Ali, ja verujem da će svest dovesti do akcije - jer govorimo o deci, i govorimo o najstrašnijem pustošenju koje može da se dogodi ljudskom biću, i ja osećam da će to pokrenuti ljude. To je moja nada i molitva.

DT: Nadamo se da ćemo obrazovati Ameriku o problemu seksualne eksploatacije, i motivisati ljude da preduzmu akcije u svojim zajednicama. Razvili smo niz resursa koji će, nadamo se, osnažiti ljude da otkriju više o Božijem srcu kada su u pitanju oni koji pate, daju praktične ideje preduzetnicima koji se bave društvenom pravdom, i pomognu zajednicama da načine sledeće praktične korake. Za sada, odziv radio stanica, crkava i zajednica je zaista ohrabrujuć.

Ovaj problem izgleda da je jako težak i nadmoćan. Šta biste poručili osobi koja je obeshrabrena, i ne veruje da može zaista da učini nešto?

NT: Postavili smo isto to pitanje čoveku u Indiji: Kako nastavljaš ovo da radiš, kada možeš da pomogneš samo jednoj osobi, ili dvema, a ima ih na hiljade oko tebe kojima je pomoć potrebna? On nas je podsetio da, iako možemo biti poraženi razmišljajući o 27 miliona robova širom sveta kao o ogromnom broju, istina je zapravo da Bog vidi 27 miliona pojedinaca, i on nas je pozvao da pomognemo samo onima koje nam on pošalje. On ne traži da oslobodimo 27 miliona njih. On nas pita kako možemo da pomognemo jednom. Kada svako od nas uradi svoj deo posla za jednu osobu, onda se ta jedna pretvori u još jednu, a zatim u još jednu. I to je način da se dogodi promena. Tako započinjemo požar.

DT: Svako od nas je u stanju da uradi nešto. Za neke, to znači biti svesniji. Za one koji rade u medicini, ugostiteljstvu, obrazovanju, ili transportu, to znači da moraju da se obrazuju, jer je veća verovatnoća da će se susresti sa žrtvama trgovine ljudima. Neki će biti motivisani da pomognu u sprečavanju da omladina postane ranjiva na trgovinu, tako što će biti mentori za mlade, ili hranitelji. Za neke, početak će predstavljati odustajanje od pornografije, nakon što shvate kako pornografska industrija hrani trgovinu ljudima.

Ključ je biti spreman da se iskoristi naša sfera uticaja, kako bi se napravila razlika. Kako Dženi Vilijamson, abolicionistkinja i osnivačica Courage Worldwide kaže “radi ono što voliš... ali, radi to za devojke.”

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.relevantmagazine.com/reject-apathy/war-human-trafficking-winnable